ИСТИНА О СТАЉИНУ: За једне је велики вођа и мудри државник, а за друге крвожедни злотвор

Поделите:

Историјска књига Владимира В. Карпова. Као Стаљинов савременик, Карпов, који је радио у Генералштабу руске војске од 1947. до 1953, имао је прилике да виђа “генералисимуса”, али и не да га упозна

ТОКОМ живота Јосифа Висарионовича Стаљина (1878-1953) његове заслуге су преувеличаване и негован култ личности да би после вођине смрти започела његова детронизација. Једни су га описивали као великог вођу и мудрог државника, а други као крвожедног злотвора параноидне психе који је у Сибир отерао неколико милиона недужних људи. Питајући се где је истина, Владимир Васиљевич Карпов (1922-2010) написао је књигу “Генералисимус” која је у Русији објављена 2002, а недавно и код нас, у издању “Информатике”, у преводу Љиљане Недељковић.

Сужавајући своје истраживање на Стаљинову војну и делом политичку биографију, аутор је уз разговоре са људима из његовог окружења користио документе из руских и страних архива, као и мемоарску грађу руских, немачких, енглеских, америчких војсковођа и официра. Као Стаљинов савременик, Карпов, који је радио у Генералштабу руске војске од 1947. до 1953, имао је прилике да виђа “генералисимуса”, али и не да га упозна. Књига је заснована на документарној грађи, при чему је аутор користио модерну методу монтаже, уз сликовита и жива објашњења која обимну књигу чине лаком за читање.

Желећи да одагна сумње у објективност, Карпов истиче да је још као дипломац војне школе у Ташкенту 1941. ухапшен и осуђен за наводну антисовјетску агитацију, због чега је могао бити и стрељан, али је “само” послат у радни логор на Уралу. Касније је добио прилику да се у рату са Немцима, у кажњеничкој чети “крвљу искупи за своју кривицу”. – Дакле, имам основа да се љутим на Јосифа Висарионовича. Па ипак… – наводи Карпов.

 

Новости

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here