Истина о стању у Западноамеричкој епархији

Поделите:

Oсврт на петицију подршке Еп. Максиму

На почетку треба одмах знати да није добро ни за Епархију, парохију или било коју заједницу, када дође до било каквих ,,групашења” или петиција тј. подела на За или Против. Овај кратак осврт на петицију подршке Еп. Максиму, која је ,,испод жита” била припремана од стране ,,заљубљеника” у горе поменутог Епископа, а није искључено да је и сам Еп. Максим ретуширао текст, није ништа друго него утопистички хвалоспев, пун полуистина и у крајњој линији (чак и да је истина) описује уобичајене дужности које сваки епископ треба да чини у својој епархији. Да све није тако ружичасто у ,,сунчаној Калифорнији” потврдиће и следеће чињенице.

  1. О томе да има пуно разлога да се име Еп. Максима ,,развлачи” по разним новинама и таблоидима говоре његове делатности, интервјуи, ставови и размишљања, која су некако увек скандалозна, контроверзнаи саблажњујућа за читаоце, очевице или слушаоце. Од његовог ,,прогресивног и модернистичког” приступа цркви, подршке Дарвинизму, безусловне подршке Фанарске идеологије, не разумевања ситуације у Украјини, довођења у питање аутокефалности СПЦ и сл. само су неки разлози због којих се врло често помиње. Дакле, све сам скандал за скандалом због којег је Еп. Максим навукао на себе пажњу и негативна осећања, уосталом питањем овог Епископа се бавио и бавиће се и СА Сабор и Синод. Да петиција није била једногласна говоре и чињенице да је нису потписали сви свештеници, као ни  чланови Еп. Савета западно-америчке епархије. Подсећамо да су они свештеници и мирјани који не говоре српски језик, били тотално не упућени у проблематику и да су такорећи преварени да потпишу ову петицију.
  2. Изјава да је епархија „доживела духовни препород“ је веома чудна, када знамо да је ову епархију напустио манастир Св. Пајсија из Сафорда, Аризона, (наш највећи женски манастир у диајпори) управо због неслагања са радом и делом Еп. Максима. Такође, епархијски секретар јеромонах Јован Бабић је у току овог „препорода“ напустио и епархију и монашки постриг и ,,отишао у свет”. Помпезно најављивани манастир Преображења Господњег у недођији код Ескандида, Калифорнија никад није заживео, нити је могуће наћи монаха за то место. У неколико парохија је било великих проблема ((Салт Лејк Сити, Јута – Портланд, Орегон – Лас Вегас, Невада – Јуџин, Орегон – Сан Маркос и Сан Дијего, Калифорнија – детаљније о проблемима погледајте на крају текста)). Такође, „препород“ се негативно одразио и на парохије у Аркадији и Оакланду које су пред затварањем. Дакле, нејасно о којем духовном препороду говоре писци ове петиције? Образовни и мисионарки рад, иако постоји на папиру, je невидљивје, дакле фантомски, а плодови овог образовног и мисионарског рада су енигма. Нису јасне ни ставке да је Еп. Максим основао неке парохије?! Парохија у Калиспелу, Монтана је плод рада и дела тамошњег свештеника и његових сарадника. Које су друге тако важне парохије основане у епархији? Осим три малие и не перспективне парохијице од 20 так породица, других нема. Севастијан Прес као издавачка кућа епархије ради прилично добро, међутим, тврдња да су сви наслови пажљиво бирани је смешна, када знамо да је из штампе излазило све и свашта, уз доста наслова контроверзних садржаја, једна од последњих која се још увек крије је ,,Faith, Science and Mystery’’ која промивише Дарвинизам…
  3. Збуњеност настаје када се тврди да Еп. Максим кипти од љубави према СПЦ! Пре би се рекло по делима да он кипти од љубави према Фанару… Елем, „институт“ Св. Севастијана и Мардарија како се назива годишњи семинар за свештенике и лаике је поред добрих предавача имао и оне друге који су присутне свештенике убеђивали да је геј-ок (Василиос Термос) и да смо потомци мајмуна (Гејл Волошак)…
  4. Иницијатива и подстицај за боље упознавање Еп. Максима са радом, делом и животом Св. Севастијана је дошло првенствено од верних из Џексона, Калифорнија и манастира из Платин. Наравски Епископ је помогао да се овај свети упише у календар наше цркве.
  5. Истина је да се Еп. Маским чвршће повезао са епископима широм САД-а, јер више борави ван своје епархије него било који епископ. Због његовог академског нивоа, одличног баратања језицима и слаткоречивости заиста је подигао свој углед, али не и углед епархије.
  6. Иницијативом Еп. Максима сакупљена су средства за Хиландар и то путем система ,,Сircle of 100”. Треба рећи да су остале хуманитарне донације плодови напора парохијских Кола Српских сестара, које су увек радиле на прикупљању помоћи за разна подручја од БиХ тј. Реп. Српске до Косова и помоћи после поплава у Србији итд. Дакле, у већини случајева је еп. Максим био само доносилац ових помоћи прикупљених самоиницијативно од стране верних широм парохија у епархији. Овде је загонетно како су писци овог хвалоспева знали за помоћ богословији у Призрену и одређеним студентима, када у епархијским извештајима нема помена о оваквој помоћи?! Да ли је сам Еп. Максим овај пасус саставио за себе?!
  7. Да ли је напор посетити у данашње време брзог превоза 27 парохија? Очигледно да јесте, данас је то напор, а у време Св. Севастијана када се од места до места, возом или кочијамаклацкало десетинама сати није било проблем. Еп. Максим је свуда – као „редован“ предавач је на  Факултету у Београду, у Либертивилу, на Берклију, на свим симпозијумима је по Америци, Европи, Аустралији, Грчкој и Малој Азији итд. Пре ћете га наћи у Беј Заливу на Берклију,  Старбаксу или Панери пекари него у седишту Епархије или у  посети некој од парохија. Познато је да неке парохије у Епархији није посетио по годину или две, а често тј. скоро увек у парохије долази ,,ко за ватру”. Шала кружи да Еп. Максим пре оде него што дође. Такође, постоје ретке ,,омиљене” парохије где  заиста одлази често и оне друге где је једноставно непожељан (Сан Маркос)…

Шта није у реду са овим погледом?

О телефонским конференцијама се не зна много осим да их је покренуо после скандала са свештеником у Јуџину, Орегон, ваљда да би могао да разговара са свештеницима, које ионако слабо виђа и познаје.

О „очинској бризи“ према свештеницима најбоље  говори и чињеница да иако има малену епархију, Еп. Маским већини свештеника не зна ни како се супруге зову, а камоли имена деце. О већини свештеника не зна ни како живе, нити од чега живе, колика су им примања, ни чиме се баве, ни какве су нарави, јер их реално не познаје нити има времена да их упозна?! Наравно, и овде постоје поделе на узак број оних ,,омиљених и обећавајућих” свештеника, којима је отац, и на оне друге којима је ваљда, очух… Истине ради ваља напоменути да је Еп. Максим буквално протерао у пензију 9 свештеника, неке пре времена. Од ових 9 само један свештеник – прота Душан Буњевић и даље комуницира са Еп. Максимом, док осталих 8 нити желе да га виде, нити са њим комуницирају. Јако тужна слика с обзиром да су ти људи радили на стварању већине парохија у Западној епархији. Еп. Маским је на ратној нози са пензионисаним протама Велимиром Петаковићем и Божидаром Драшковићем, о чему сведочи снимак са прославе 50 годишњице цркве у Сан Дијегу. Посебно је бизаран начин на који је протерао проте Јанка Трбовића из Финикса и Илију Балаћа из Сијетла. Овом првом, проти Јанку је лажима, интригама, сталним наваљивањем и претњама Еп. Максим направио неиздрживу атмосферу.  Еп. Максим је чак јавно показивао гњев и мржњу према прота Јанку. Прота Јанко се онда достојно повукао не желећи више да слуша и гледа свињарије које му је Еп. Максим приређивао.  Прота Јанко је отеран у тренутку када је сам пролазио кроз најтежи период у свом животу, јер му је супруга боловала од рка и услед скуших медицинских третмана били су у дуговима до гуше. Али, не мари епускоп Максим за то, па је и поред овако тешке ситуације протерао проту Јанка 4 године раније у пензију. Овакав поскупак је раван злочину! А све се ово догодило да би на његово место Еп. Маским поставио свог рођака. Овог другог ,проту Илију је исто отерао у пензију лажима и преваром недостојном за Епископа. Наиме, једном приликом после службе и поздрава присутним парохијанима Еп. Максим је, на запрепашћење проте Илије и присутних, рекао да је прота Илија пристао да иде одмах у пензију и да на његово место долази нови свештеник. Прота Илија се, иако у шоку, уздржао да у сред цркве не каже Еп. Максиму у лице да је лажов. После тога на ручку, Еп. Маским је тврдио самом проти Илији да је он сам (прота Илија) пристао на пензију?!, а о пензији никада са протом није ни разговарао. Претио му је да ће са њим прекинути све односе и да ће зажалити пред крај каријере ако се не повуче са парохије. Прота Илија је убрзо отишао са парохије и из епархије. Прота Стеван Тумбас је буквално морао да побегне у пензију и једноставно да каже да од тог и тог датума више не долази у цркву, јер је као радан,  вредан и способан свештеник од доласка Еп. Маскима био ,,оседлан и немилосрдно јахан” као какво живинче, па је побегао у пензију. Од тада га нигде нема… Проте Милана Вуковића и  Петра Јовановића је гњавио као змија жабу и на крају преварио, иако је са њима имао договор када и на који начин иду у пензију. Са обојицом договоре је под ноге бацио Еп. Максим. Овај последњи, Прота Јовановић није био у својој доскорашњој парохији Св. Саве у Сан Габријелу, где се одржала прослава 800 те годишњице, чак његово име није нигде ни споменуто, иако је баш он провео  више деценија као парох и учино највише од свих да ова парохија постане једна од најпросперитетнијих у епархији.

О начину на који се Еп. Максим брине о имиграционим проблемима свештеника најбоље говори садашња ситуација где је свештеник из Лас Вегаса отишао на одмор у отаџбину и нема га да се врати више од године дана, управо због пропуста у папирологији и немарности…

  1. Такође, први део овог пасуса о љубави према деци и студентима, као да је сам Еп. Маским састављао, јер ко може да зна како и колико (уколико од своје монашке плате од $54,000 долара) помаже неке студенте? Да ли се некоме он сам хвалио да помаже студенте?! За време дечијег кампа прича се да и тамо дође као за ватру. Уосталом да напоменемо да је Еп. Јован док је био у западној Америци, боравио у дечијем кампу од почетка до краја, читаве 3 недеље.
  2. Која су то прегнућа и самопожртвовања Еп. Максима остаје опет енигма? Претпостављамо гурања по економској класи у авионима, док лети широм васељене, дуга чекања у реду за $7 кафу у Старбаксу или док на разне начине излаже епархију трошковима… У овом пасусу се акценат ставља на светоотачка предања Еп. Максима, као да се он сам није објавио модернистом, либералистом – геј-лобистом, прогресивистом, дарвинистом, фанариотом тј. теолошко-научним Франкенштајн чудовиштем школованим у Требињу, Београду, Грчкој и Француској.

На крају видимо да није све тако ружичасто и да није еп. Максим цвећка, као што написаше састављачи ове петиције. Елем све што написаше нема везе са оним шта се Еп. Максиму ставља на терет…

(проблеми- женски манастир Св. Пајсија из Сафорда, Аризона је тражио да напусти епархију Еп. Максима, управо због не слагања са његовим руковођењем епархијом и ставовима. Еп. Максим је тамо боравио скоро НИКАД, тј. био је два – три пута онако случајно брзински, јер њему је као на робији да буде у манастиру своје епархије… Једне прилике кратко је одвео свог духовног оца Еп. Атанасија, који је на себи својствен ,,атанасијевски,, (разбојнички) начин изгрдио и извређао монахиње и игуманију, све на благонаклони смешак Еп. Максима. Овде треба поменути да би Еп. Максим могао да одговара пред судом, јер се огрешио о правила када је допустио да овај манастир оде. Наиме, иако он има власт да да сагласност за одлазак и прелазак особља из своје епархије, никако није смео нити имао право да дозволи да комплетан манастир (црква, конаци и помоћне зграде) буде отуђен тј. предат другом епископу без сагласности Епархијске Скупштине и Светог Арх. Синода. Он је овај догађај крио од свих у епархији док све већ није било готово. Овим срамотним чином је оштетио епархију за преко милион долара… Парохија Св. Арх. Михаила у Салт Лејк Сити, Јута је допала проблема због индиферентности Еп. Максима и подршке отпадницима из ове парохије. Наиме, после одласка свештеника Предрага Бојовића, који је ову парохију довео пред банкрот, дошао је свеж из Србије свештеник Милан Драговић. Он је од самог почетка имао проблема. Кола која су у овој парохији већ кренула низбрдо, још брже су појурила у провалију, када је свештеник Драговић позвао полицију да њега и друге мирне парохијане заштити од агресивних парохијана који су физички претили да растуре парохијску скупштину. Еп. Максим овде није предузео ништа, већ је дозволио да се гњев и љутња ове агресивне и дивље групе против свештеника прелије у петицију, а онда и у одметање од парохије. Овде је испливало на површину то да је бивши свештеник Бојовић подучавао и наговарао ову групу како да се свете свештенику Драговићу, а такође је овој иначе полуписменој групи састављао жалбе, притужбе и петиције. (зато је ваљда и добио напрсни крст од патријарха Вартоломеја). Елем, када су поцепали парохију ова група је отишла у другу православну цркву и тамо се окупљала све на благослов и уз знање Еп. Маскима. Дакле, Еп. Максим је овде директно подржао побуњенике и одметнике и благословио њихово наопако деловање, које је довело до тога да парохија остане без новца и на крају без свештеника. Треба напоменути да је Еп. Максим свештенику Драговићу и попадији са троје мале деце саопштио: ,,од  1. Децембра морате да одете?!” Где и куда није рекао. Од тада ево већ више од 2. године та некада напредна парохија нема свештеника, јер нико неће да иде на такво место. Тренутне ,,закрпе” које налази Еп. Максим нису решења. Чак шта више парохија крши закон дајући плате свештеницима који су ту привремено тј. туристички. Парохија Св. Прв. Муч. Стефана – Портлад, Орегон је доспела у проблеме када је отишао назад у ђедовину отац Никола Тодоровић. После њега није се могао наћи свештеник за стално. Ова иначе солидна парохија је била без свештеника више од годину дана, што је тешко утицало на парохијане. Када је дошао нови свештеник Видослав Вијасин почели су жестоки проблеми на релацији Црквени Одбор – Свештеник који мање више трају и дан данас.  Парохија Св. Јована – Јуџин, Орегон је била поприште највећег скандала забележеног у СПЦ у САД. На велику жалост, свештеник американац  (иначе миљеник еп. Максима) је ухапшен због диловања дроге и подвођења малолетне бескућнице. Иако је суђење пред судом у Јуџину тек требало да почне, Еп. Маским је брзински расчинио истог и избацио из епархије. Од тада почиње одисеја Еп. Маскима и Луке Ерцега, фамозног адвоката и најближег саветника Еп. Максима и од скора омбдунсмана епархије?! Овај Ерцег је највише одговоран (заједно са другим адвокатима и Епископима) за новонастале турбуленције у СПЦ у САД због незаконите промене Устава.  Парохија Св. Петке – Сан Маркос, Калифорнија је од терања у пензију проте Милана Вуковића у директном сукобу са Еп. Максимом. Једноставно ова црква делује као да није део епархије и Еп. Маским је овде не радо виђен гост. У овој цркви је Еп. Максим честитао деци ,,Дан Вештица тј. Хеловин” бацајући им бонбоне са солеје. Петиције и жалбе које су против Еп. Маскима одавде одлазиле свима су познате. Овде је интересантно да је свештеник Милован  Катанић пашеног, проте Драгомира Тубе, Максимовог рођака из Финикса, а кум  Братислава Кршића – фра Братсе,  проте из Сан Дијега?! Случајност?! Црква Св. Георгија – Сан Дијего, Калифорнија је досада много пута помињана. Прота Брацу (како сам себи тепа) су прозвали фра Брацом јер служи литургију увек и вазда 25. Децембра, а Св. Николу слави 6. децембра. Он је један од верних барјактара Еп. Максима. Нажалост овде у овој парохији увек има неких трвења и препуцавања, а последња је оптужба о проневери неке велике донације, за коју се не зна где је завршила… Парохија Св. Симеона – Лас Вегас, Невада осим што је у ,,граду греха” ова парохија је без сталног свештеника. Поменули смо да је свештеник отпутовао и нема га да се врати због имиграционих проблема. На његово место привремено је дошао млађи свештеник Јован Катанић. Када су видели овог свештеника, парохијани покрећу петицију да се онај други не враћа. Овде је Еп. Маским деловао ,,превентивно” па је казнио младог привременог свештеника ни кривог ни дужног због ове петиције.  Иначе овај поп Јован када је постао ћакон одмах је добио отказ у Севастијан Пресу (издавачкој установи Еп. Маскима) да би на његово место дошла супруга проте Предрага Бојовића?! Дакле, младог тад ћакона, а сада свештеника Еп. Максим је фактички оставио на улици без паре и динара.  Иначе ова парохија сама битку бије са изградњом цркве јер на Еп. Максима не може да рачуна, јер је он једноставно алергичан на било какве састанке (поготово дуге) са парохијанима и одбором ове цркве.

    Као што видимо, садржај ове петиције подршке коју је еп. Максим покренуо обилује лажима и полуистинама и крајње је време да Сабор СПЦ реагује и пошаље овог „научника“ у неки манастир на покајање или у болницу „Лазе Лазаревића“ на  душевно лечење.

 + П. Ј. Los Angeles

Борба за веру

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here