Истина о „торнаду“ који је протутњао Сремом

Поделите:

„Торнадо који је носио све пред собом“, означен је у многим медијима као могући узрок тешке саобраћајне несреће која се у понедељак догодила у Инђији. Иако званична истрага још није показала да ли су несвакидашњи временски услови „кривац“, чињеница је да је Сремом дувао јак и необичан ветар за ово поднебље.

Недељко Тодоровић, метеоролог из Републичког хидрометеоролошког завода, каже да је реч о „лажном торнаду“, јер није било услова за стварање правог и да је мало вероватно да је он узроковао несрећу.

Вртлог ваздуха

Он нам објашњава о каквој временској појави је реч:

„У понедељак 4. новембра преко Србије је пролазио атмосферски фронт испред којег је дувао југоисточни и јужни ветар, у кошавском подручју нормално умерен и јак. Са проласком тог фронта ветар је мењао смер на југозапад и запад. У зони тог атмосферског фронта било је доста облачности, кише не баш јаког интензитета, а на неколико места било је и грмљавинских облака, управо у Срему и Бачкој. Ти облаци указују на нестабилност атмосфере и обично испод њих зна да се направи вртлог ваздуха. Према снимцима које сам ја видео преко друштвених мрежа, не ради се о торнаду, али је постојао вртлог ваздуха“, објашњава Тодоровић.

Како каже, у Србији се та појава зове пијавица, тромба или вихор и реч је о вртлогу ваздуха у приземном слоју висине пет до десет метара и хоризонталних размера такође пет до десет метара.

Торнадо у Инђији

„Торнадо, пак, подразумева облачни слој од базе облака па до Земље, значи, то вртложно кретање је спојено у виду слонове сурле. То је прави торнадо који грађани могу да виде путем телевизије и који се код нас ретко догађа, али га има у Европи, нарочито у Средоземљу, а посебно у Америци. Међутим, у Србији у понедељак није била забележена појава торнада, већ само вихор, односно вртлог малих размера који је само показатељ да је могло да дође до појаве торнада да су били много другачији услови. На пример, када је нестабилност далеко већа, онда би била и већа вероватноћа да дође до такве појаве“, напомиње метеоролог.

Колико торнада погоди Србију

У Србији се, додаје Тодоровић, годишње у просеку забележи два до три права торнада, односно пијавице или тромбе. Када је нестабилнија година, поготово лети када је време променљиво са доста пљускова, грмљавина, локалних непогода, онда њихов број може да буде и око седам или осам, док са друге стране има година када се њихова појава и не забележи.

„Пошто су то појаве врло малих димензија, временски трају свега неколико минута, а просторно неколико метара. Иако торнадо може да буде димензија од неколико десетина метара, деси се неки пут њихова појава и у ненасељеним местима, па се само на основу штете може проценити да је ту био торнадо. У принципу, торнадо се региструје само када наиђе на неко насељено место и када направи штету у смислу да поломи дрвеће, кровове, ограде, преврне неки ауто. У том смислу, вртлог у понедељак није био торнадо, а моја процена је да је кретање ваздуха у том вртлогу могла да достигне и до 100 километара на час, али на врло малом простору и врло кратког трајања“, закључује Недељко Тодоровић за Спутњик.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here