Истинска љубав је када те неко прихвати таквим какав јеси и инспирише да будеш бољи

Поделите:

Заправо, ово што је речено у наслову делује у оба смера, пошто се људи развијају када упознају праву љубаву.

​Права љубав не би требало да има никакве услове. Истинска љубав је када нема услова и двоје људи прихватају једни друге такве какви јесу. И не само у том одређеном тренутку, вец́ заувек. Kада препознају недостатке друге половине и чак се заљубе у њих.

Скоро свако од нас се заљубио у некога до бесвести, и истовремено смо очекивали од вољених да ће се променити у будућности. У том случају то није био прави осећај, већ само илузија. Готово да се то може назвати егоизмом, јер смо желели да наша љубав постане другачија.

Сложићете се, идеја да је могуће тек тако лишити некога својих врлина или недостатака, изгледа погрешно, као да смо ми идеални и без икаквих мана. А то је далеко од истине. Ова ситуација се среће прилично често. Чињеница је да сваки од нас црта у својој машти портрет неког идеалног, али у стварности такви људи једноставно не постоје.

Можда смо сувише уплашени или сувише слаби да волимо човека таквог какав јесте?

Уместо да улазите у односе и анализирате недостатке партнера које “треба” поправити, покушајте само да се уроните у њих и дозволите им да постоје. Да растете и развијајате се заједно са својом блиском душом. Можда баш ту почиње еволуција – нас самих. Хајде да почнемо да волимо тако, како желимо да нас воле.

Такви односи немају правила или услова – они надахњују партнере да се развијају и омогуц́авају да осјећају сталну подршку једни других. Само заборавите на свој его и почните да верујете искуству половине, потпуно му вјерујте и допустите да вас води напријед. Са своје стране, партнер ће учинити исто – неће покушавати да нас мења и помоћи ће нам да постанемо оно што желимо. Наиме, таква љубав ће помоћи да постанемо бољи, него што стварно јесмо.

Истовремено, постоји и љубав која се најчешц́е среће – када друга половина воли један део нас, и ми смо спремни да се помиримо са тим. Али све док не осетимо праву слободу и мир у загрљају вољених, све то није право. Морамо престати да се делимо себе са људима који се не односе према нама тако како заслужујемо.

Прихватање човека у потпуности то је права љубав, и никада не пристајте на мање. Да, то није тако лако као што можда изгледа, јер прихватити некога потпуно значи прихватити његове страхове и демоне, ране и тамне стране, значи показати вољеном да може у потпуности да нам се отвори, без страха од одбацивања. Све ово заједно и чини нас оним, ко смо стварно.

​Многи никад неће срести такву љубав, али за оне који не губе наду, открићу тајну: треба почети од себе. Треба одлучити и почети вјеровати у то да смо вредни тог осјећања, да се помиримо са чињеницом да нико није савршен. Схватите, истинска љубав је искрена и потпуна, а могућа је само ако неко воли туђе недостатке.
То је осећај када се наш дух уздиже и ми буквално сијамо као што звезде сијају и двије душе се сједињују у једну како би заједно прошле кроз истинску љубав. И то дефинитивно вреди свих проливених суза.

Заједно растемо и радимо велика дела. Живимо живот заједно у нади и срећи. Покушавамо нове ствари и идемо у сусрет авантурама, јер нам је дат само један живот.

​Никада нећемо постати савршени, али имамо снагу да својом љубављу пружимо вољеним да се осећају савршенима. Ми их волимо онакве какви јесу, и не очекујемо од њих промене или трансформације у наш идеал. Само желимо да се развијају и да се развијамо заједно са њима. Само тако човек може спознати истинску љубав.

 

 

Bebamur.com

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here