Истинска љубав је када те неко прихвати таквим какав јеси и инспирише да будеш бољи

Поделите:

Заправо, ово што је речено у наслову ђелује у оба смјера, пошто се људи развијају када упознају праву љубаву.
​Права љубав не би требало да има никакве услове. Истинска љубав је када нема услова и двоје људи прихватају једни друге такве какви јесу. И не само у том одређеном тренутку, вец́ заувијек. Kада препознају недостатке друге половине и чак се заљубе у њих.

Скоро свако од нас се заљубио у некога до бесвијести, и истовремено смо очекивали од вољених да ц́е се промијенити у будуц́ности. У том случају то није био прави осец́ај, вец́ само илузија. Готово да се то може назвати егоизмом, јер смо жељели да наша љубав постане другачија.

Сложићете се, идеја да је могуц́е тек тако лишити некога својих врлина или недостатака, изгледа погрешно, као да смо ми идеални и без икаквих мана. А то је далеко од истине. Ова ситуација се среће прилично често. Чињеница је да сваки од нас црта у својој машти портрет неког идеалног, али у стварности такви људи једноставно не постоје.

Можда смо сувише уплашени или сувише слаби да волимо човјека таквог какав јесте?

Умјесто да улазите у односе и анализирате недостатке партнера које “треба” поправити, покушајте само да се уроните у њих и дозволите им да постоје. Да растете и развијајате се заједно са својом блиском душом. Можда баш ту почиње еволуција – нас самих. Хајде да почнемо да волимо тако, како желимо да нас воле.

Такви односи немају правила или услова – они надахњују партнере да се развијају и омогуц́авају да осјец́ају сталну подршку једни других. Само заборавите на свој его и почните да вјерујете искуству половине, потпуно му вјерујте и допустите да вас води напријед. Са своје стране, партнер ц́е учинити исто – нец́е покушавати да нас мијења и помоћи ће нам да постанемо оно што желимо. Наиме, таква љубав ц́е помоц́и да постанемо бољи, него што стварно јесмо.

Истовремено, постоји и љубав која се најчешц́е среће – када друга половина воли један дио нас, и ми смо спремни да се помиримо са тим. Али све док не осјетимо праву слободу и мир у загрљају вољених, све то није право. Морамо престати да се дијелимо себе са људима који се не односе према нама тако како заслужујемо.

Прихватање човјека у потпуности то је права љубав, и никада не пристајте на мање. Да, то није тако лако као што можда изгледа, јер прихватити некога потпуно значи прихватити његове страхове и демоне, ране и тамне стране, значи показати вољеном да може у потпуности да нам се отвори, без страха од одбацивања. Све ово заједно и чини нас оним, ко смо стварно.

Многи никад нец́е срести такву љубав, али за оне који не губе наду, откриц́у тајну: треба почети од себе. Треба одлучити и почети вјеровати у то да смо вриједни тог осјец́ања, да се помиримо са чињеницом да нико није савршен. Схватите, истинска љубав је искрена и потпуна, а могуц́а је само ако неко воли туђе недостатке.
То је осец́ај када се наш дух уздиже и ми буквално сијамо као што звијезде сијају и двије душе се сједињују у једну како би заједно прошле кроз истинску љубав. И то дефинитивно вриједи свих проливених суза.

Заједно растемо и радимо велика ђела. Живимо живот заједно у нади и срец́и. Покушавамо нове ствари и идемо у сусрет авантурама, јер нам је дат само један живот.

​Никада нец́емо постати савршени, али имамо снагу да својом љубављу пружимо вољеним да се осјећају савршенима. Ми их волимо онакве какви јесу, и не очекујемо од њих промјене или трансформације у наш идеал. Само желимо да се развијају и да се развијамо заједно са њима. Само тако човјек може спознати истинску љубав.

Bebamur

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here