ИСТОЧНО САРАЈЕВО На Српску бачене три тоне уранијума

Поделите:

На Републику Српску током НАТО бомбрадовања 1995. године бачено је више од 10 тона експлозива, од тога три тоне осиромашеног уранијума, који као „тихи убица“ узима данак, а највеће посљедице трпи становништво Сарајевско-романијске регије, речено је у Источном Сарајеву у уводу округлог стола о посљедицама бомабрдовања НАТО снага.

Учесник округлог стола Жељко Самарџић из Пала, који је преживио бомбардовање на Градишту, између Пала и Сарајева, рекао је да се лијечио од три малигна обољења, јер је био изложен радиоактивној прашини и осиромашеном уранијуму.

– На положај гдје су биле хаубице и возило које сам дужио, пало је око 60 авио-ракета. Након неколико година почели су проблеми с дебелим цријевом, надбубрежном жлијездом и главом, због чега сам три пута оперисан – рекао је Самарџић новинарима.

Он је навео да су петорица сабораца, од њих 17 који су били с њим у ноћи бомбардовања, преминула од посљедица, док се остали и даље лијече.

Самарџић је испричао да је 2002. године у Бриселу публициста Мишел Колон организовао семинар поводом штетног дејства осиромашеног уранијума, којем је присуствовало више НАТО војника који су учествовали у бомбардовању БиХ и Србије.

– Два Шпанца, која су се пријавила за тај скуп су умрла, а један енглески војник дошао је у инвалидским колицима. Он је рекао да у случају да неко од обољелих учесника бомбардовања не прича о томе у Великој Британији има обезбијеђено лијечење, јер у противном постаје грађанин другог или трећег реда – испричао је Самарџић.

Он је навео да му је у паузи тог састанка понуђено да изабере НАТО земљу у којој ће да живи с породицом, да не би свједочио о посљедицама које је преживио због осиромашеног уранијума, што је одбио.

У НАТО агресији на Републику Српску од 30. августа до 13. септембра 1995. године учествовало је више од 400 летилица, од тога 222 борбена авиона. Обављено је 3.515 летова, а бачене су 1.024 авио-бомбе с више од 10 тона експлозива, од чега три тоне осиромашеног уранијума, речено је током уводног излагања.

На почетку скупа чија је тема „Експлозије осиромашеног уранијума настале у току НАТО бомбардовања Републике Српске 1995. године – могући узрок сталног пораста малигнитета становништва Сарајевско-романијске регије“, истакнуто је да су на Републику Српску испоручене тоне уранијума који, као „тихи убица“, и данас узима данак.

Најжешће бомбардовање претрпјели су тадашње Српско Сарајево, Вогошћа, Хаџићи, складиште наоружања и муниције у Жуновници и у Јахоринском потоку код Пала, те положаји Војске Републике Српске на Гаврића брду.

Гађана су и војна складишта у Топлику, Лукавици, Чајничу, радарски системи на Јахорини, центри везе на Козари, Озрену и Великом Жепу, касарне у Калиновику, Хан Пијеску, као и српске јединице на положајима широм ратишта на Сарајевско-романијском продучју.

Прве жртве бомбардовања у тадашњем Српском Сарајеву били су брат и сестра Раденко и Радмила Галинац, који су страдали код срушеног моста у мјесту Каменица, док је и даље непознат број смртно страдалих и обољелих због осиромашеног уранијума, као и материјална штета.

Војна операција НАТО-а под називом „Одлучан одговор“ званично је почела у ноћи између 30. и 31. августа 1995. године, а током агресије, која је трајала двије седмице, убијано је становништво, уништавани су војни циљеви и разарана материјална добра.

Била је то прва масовна, војна акција НАТО-а од оснивања, а разлог за то било је гранатирање сарајевске пијаце Маркале.

У уводу је истакнуто да су Срби оптужени за масакр и кажњени бруталним бомбардовањем иако од тада до данас постоје сумње да је све исценирано.


СРНА

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here