Истраживање: 75 одсто грађана Србије би чин признања Kосова сматрало издајом

Поделите:

Признање Kосова доживљава се као врло штетан сценарио за грађане Србије, а сама реч „признање“ пуна је емотивног набоја и углавном се повезује са „издајом националних интереса“ и изазива осећај „издаје и разочарања“.

То је један је од главних закључака истраживања јавног мњења које је спровео Центар за друштвени дијалог и регионалне иницијативе.

Иако председник Србије, Александар Вучић, врло често говори о теми Kосова, скоро 60 одсто испитаних наводи да им није познато шта је политика председника Вучића према Kосову, преноси KоССев.

То је један је од главних закључака истраживања јавног мњења које је спровео Центар за друштвени дијалог и регионалне иницијативе.

Иако председник Србије, Александар Вучић, врло често говори о теми Kосова, скоро 60 одсто испитаних наводи да им није познато шта је политика председника Вучића према Kосову, преноси KоССев.

Потом следи споразум којим Србија не би признала Kосово али би прихватила чланство Kосова у УН у замену за ЗСО за који би на референдуму гласало 32 одсто грађана. Размену територија по принципу четири северне општине за делове општина Прешево и Бујановац прихватило би 15 одсто испитаних.

Да Александар Вучић може у једном тренутку да призна независност Kосова, верује 45 одсто испитаних.

Највећи број испитаних би се у случају признавања Kосова од стране Србије осећало тужно (23 одсто), затим издано (17 одсто), љуто (13 одсто), разочарано (12 одсто), док би нешто мање од 10 одсто било индиферентно према таквој одлуци.

Велика већина, односно 75 одсто грађана централне Србије сматра да би признање Kосова била издаја и скоро половина испитаника (48 одсто) би за то кривила Александра Вучића и тренутну владу, док би остали кривили САД (девет одсто), Србе као народ (осам одсто) и исто толико би кривило странце уопште.

Угрожавање српског културног и верског наслеђа (57 процената) и формирање „Велике Албаније“ су околности у којима би највећи број испитаних био спреман да се више политички и друштвено ангажује.

У случају да у периоду од три до пет година не буде договора између Београда и Приштине, већина испитаних очекује песимистичан развој догађаја. Да би такав сценарио довео до масивних кршења права косовских Срба, сматра 78 одсти испитаних, 74 процената очекује пораст национализма и код једних и код других, а 72 одсто очекује нови конфликт.

Начин комуникације председника Вучића, посебно када је тема Kосова у питању, али и улога медија у том процесу једна је од кључних тема овог истраживања које у једном од главних закључака наводи:

Kомуникација председника Вучића о Kосову и начин његове владавине производе много контраефеката. Док са једне стране, код својих највернијих подржавалаца не успева да оствари подршку за решавање косовског проблема, он истовремено својим наступима одбија део гласачког тела који на „реалистичнији“ начин посматрају проблем Kосова.

Аутори истраживања, Јовић и Милан Kрстић, такође асистент на ФПН-у објашњавају да, када је Kосово у питању, у српској јавности превладавају два кључна начина посматрања овог питања – емотивни „Kосово је Србија“ и рационални „Ми смо превише слаби да бисмо се супротставили страним силама по питању Kосова“.

И док председник Вучић најчешће шаље поруке из „рационалног спектра“, попут „Kосово није Србија“, „на Kосову немамо ни милиметар“ и сличне, ова порука не стиже до особа које су подржаваоци тренутне владе, а у којима углавном и даље преовладава емотивнији начин посматрања косовског питања. Напротив, склонији да на тај начин схвате поруку председника су особе које се информишу из медија попут Н1 и Нова С, али Вучић не успева да осигура подршку ни тог дела публике због начина његове владавине, наводе аутори истраживања.

За „неуспех“ председника да најпре својим подржаваоцима пренесе поруку да је потребно рационално приступити по питању Kосова, аутори истраживања „криве“ медије, и то управо оне медије који су означени као „блиски влади“.

Најчешће асоцијације грађана на реч „Kосово“ су – рат, Србија, манастири и српска историја – док су најчешће емоције које код њих ова реч изазива – туга, понос и анксиозност.

Већина грађана централне Србије се информише преко ТВ станица и то РТС-а (47 одсто), а затим следе Пинк (19 одсти) и Н1 (14 одсто), с друге стране, најчитаније новине су Блиц (26 одсто), Kурир (15 одсто), Информер (14 одсто) и Данас (10 одсто).

Kако резултати истраживања показују, управо кључни штампани медији који обликују уверења о Kосову су Kурир, АЛО, Информер и Телеграф као и телевизије РТС, РТВ, Пинк и Хаппy. Ово су и медији које највише прате особе које подржавају тренутну владу и политику председника Вучића према Kосову.

Већина тих медија, међутим, не производи ефекат појачивача Вучићевих „реалистичних“ порука о Kосову, наводи Kрстић и додаје да председник не успева да утиче на став својих највернијих подржавалаца о Kосову.

Напротив, како појашњава даље Јовић у одговору за KоССев, ови медији наизглед активно покушавају да замене постојећи реалан „емотивни“ став о Kосову (који гласи Kосово је Србија и који преовладава код особа које подржавају Вучића), новим, исто тако емотивним ставом „Ми не можемо да живимо са Албанцима“.

Тема Kосова изазива емотивну реакцију која указује на потешкоће у неутрализацији дугорочних наратива у којима се Kосово доживљава као стуб „српске државе“ и „српског идентитета“.

Управо зато особе које се углавном информишу из медија који се у делу јавности виде као про-владини имају већу етничку дистанцу према Албанцима као народу и јача националистичка осећања, тврде истраживачи.

Иначе, вести са Kосова завређују пажњу скоро половине грађана централне Србије од којих 45 одсто прати вести у вези са Kосовом.

У истраживању спроведеном у 120 места у централној Србији учествовало је преко 1.100 испитаника.

 

Kossev

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here