Иван Данилов: Долар се заљуљао

Поделите:

Ако се оставе по страни нуклеарне ракете, долар је најстрашније оружје Вашпингтона. У америчкој политикологији чак постоји специјални термин који описује коришћење доларског система за вршење притиска на друге земље – „weaponization of the dollar“, што дословно значи –„претварање долара у оружје“. Као и у случају нуклеарног оружја, постоји и неколико видова „доларског оружја“, а санкције у форми блокирања приступа доларским трансакцијама нису ни приближно најефикаснији вид.

Вашингтон периодично користи и такозвани „доларски усисивач“ који је неколико пута показао своју максималну ефикансост против економија у развоју. Тај „усисивач“ функционише приближно овако: када у некој земљи дође до економских турбуленција, или када САД подигну камате у доларима – капитали из целог света, због страхова или незајажљивости њихових власника, почну да теку према САД. При томе обарају курсеве валута земаља у развоју, стварајући у тим земљама дефицит инвестиција и озбиљно им отежавајући отплату дугова у доларима.

Ако се сликовито представи кретање капитала по глобусу – ствара се утисак да неге у Њујорку постоји рупа ка којој се крећу долари из целог света. То је одавно познато, а Американци то користе и за обуздавање економија својих конкурената, као и за подржавање сопствене. Када је Вашингтону било потребно да подстакне остатак света да инвестира у америчку економију – до недавно му је било довољно да да изазове какав мањи геополитички шок и панику или да мало подигне камате на вредносне папире свог државног зајма. А кад је бивало густо – да истовремено посегне и за једним и за другим.

Међутим, амерички експерти и медији који се баве финансијама сада указују на промену која је страшна за Сједињене Државе – „доларски усисивач“ више не функционише. Страни инвеститори купују све мање америчких државних обвезница, а САД су ,,преспавале“ старт дедоларизације међународних плаћања која је почела прошле године.

Волстрит џорнал управо је објавио: „Смањује се куповина државних вредносних папира САД, а то изазива забринутост на нашим финансијским тржиштима. Одлазак инвеститора изазвао је нагли пад цена за `државне папире` САД и урушио десетогодишњи тренд раста цена за америчке државне акције“.

Пред Вашингтоном је проблем за чије решавање нема много времена: током 2019. мораће да пласира још више државних обвезница ради финансирања државних инфрастуктурних пројеката које покреће Трамп. А те ће обвезнице извршити нови притисак на тржиште. Волстрит џорнал је објавио процену начелника одељења за валутне операције TD Securities Марка Маккормикса да Американце највише брине хоће ли долар моћи да сачува своју вредност.

Након што је Трамп оптужио Федералне резерве (центрлану банку САД) да подривају економију САД, јавно му се обратио Дејвид Розенберг, у финансијским круговима добро познати бивши главни економиста северноамеричког департмана Мерил Линч и то следећим речима: „Наставите да оптужујете Федералне резерве. Никоме не говорите да су се стране куповине наших државних обвезница током 2018. преполовиле и кријете да се доларски удео у валутним резервама у свету спустио на 62,5 одсто. А и то да се улога долара као светске базне валуте налази на свом последњем удисају“.

Осим овога, у једном извештају међународног система банкарских комуникација и плаћања SWIFT наводи се да је долар 2015. у укупним плаћањима преко тог система чинио 43,9 одсто, а током 2017. – само 39,8 одсто. Прошле године је удео евра већ био 35,7 одсто (2015. – само 29,4 одсто). Ово значи да се више не може говорити о доминацији долара јер је разлика између те две валуте – једва четири одсто. Посебно је значајно што се све ово догодило пре него што је председник Европске комисије, Жан-Клод Јункер, саопштио да је неопходна дедоларизација Европске уније са `гурањем` евра да буде конкурент долару.

Они који верују да ће америчка хегемонија још потрајати, уверени су да су амерички инвеститори довољно богати да самостално исфинансирају све државне обвезнице које Трамп буде емитовао, а и оне којих се буду ослобађали странци. Колико је ово реално – постоје различите процене. Међутим, није ни бито да ли јесте или није реално.

Чак и ако се код америчких инвеститора нађе толики новац, његово преусмеравање у државни дуг оставиће огромни и презадужени амерички корпоративни сектор без новца, а он се током последње деценије навикао на ниске камате и пословање на кредит , не размишљајући како ће узети новац враћати. Компаније као што су Tesla и Netflix не могу генерисати довољну добит ни за опслуживање текућих дугова па за њихово враћање морају да узимају нове кредите.

Ако помињани „доларски усисивач“ покупи доларе из америчког финансијског система – уместо из целог света – он ће напросто убити америчку економију. Хоће ли Трампу и Америци бити од тога лакше? Највероватнијер неће.

Сви којима је дојадила америчка хегемонија – могли би се због свега овога радовати. Само, има у томе један проблем: ако естаблишмент САД закључи да традиционални методи решавања америчких проблема више не функционишу – Вашингтон може прибећи крањим средствима, то јест – сили, како би избегао крај америчке хегемоније.

Вашингтон у томе могу онемогућити једино руске инвестиције у најбоље геополитичко осигурење – у руско нуклеарно оружје. Бољи начин да се охладе егоистични пориви америчке елите још није, на жалост, смишљен.

Нови Стандард Факти/Crimson Alter

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here