Ивица Шола: Kатоличка црква у раљама хомосексуалних лобија

Поделите:

Први пут у двомиленијској повијести Kатоличке цркве догодило се и то. На управо завршеној Синоди о младима у радном документу за Синоду (Инструментум лаборис) споменула се ЛГБТ заједница коју треба “укључити” у живот Цркве, па се први пут католике дијели на различите категорије, овај пут према сполним склоностима.

Премда се тврдило да су у припреми овај приједлог изрекли сами млади, то се показало неистинитим, то је у радни документ уметнуо “нетко” с врха. Тешко је упирати прстом, но тајник Синоде који је потврдио и презентирао Инструментум лаборис је кардинал Lorenzo Baldisseri. У коначном документу ова диверзија није прошла, већ се позива на већ утврђене ставове Цркве и Kатекизам.
Легла оргија

Да у Kатоличкој цркви постоје снажни хомосексуални лобији међу свећенством и у самом Ватикану, упозорио је у Писму из давне 1986. тада кардинал Рацингер, који је јасно упозорио како се у “Цркви формирала снажна тенденција, групе које врше притисак и представљају се као да представљају све католике хомосексуалце.

Но ради се о особама које игнорирају наук Цркве и желе га промијенити.” Не ради се овдје о осуди људских особа, хомосексуалаца, већ оног дијела ЛГБТ заједнице који би црквени наук прилагођавао властитим сексуалним склоностима, што на задњој Синоди није прошло.

Пуно се говори јавно, с правом, о педофилским злочинима у Kатоличкој цркви, но статистике јасно кажу да је већина сексуалних злочина у Цркви дјело хомосексуалаца над одраслим момцима, а не дјецом. На то сам већ упозорио у Глобусу па ваља поновити уз напомену да статистика, бројке, не може бити “хомофобна”.

Сукладно свјежем извјешћу Catholic League for Religious and Civil Rights од 16. коловоза ове године, 81 посто жртава сексуалног узнемиравања, најчешће се ради о силовањима, мушког је спола, 78 посто од тога су постадолесцентни младићи, док је 100 посто злостављача мушког спола.

Дакле, није ту ријеч о педофилским злочинима, већ у огромној већини о хомосексуалним злочинима, и те ствари треба тако назвати. Тиме не желим рећи да је хомосексуалност у себи злочин, нити да је сваки хомосексуалац злочинац, као нити стигматизирати цијелу гаy популацију, дапаче, желим скренути само позорност на мотивацију када се неки хомосексуалац одлучи за свећеничко или редовничко звање и спава цијели живот и живи с мушкарцима. Је ли то због Бога, Исуса, или је мотивирано упражњавањем својих склоности? Ово друго.

О проблему хомосексуалних лобија који злорабе улазак у клерички сталеж у контексту властите хомосексуалности дуго се у Цркви говори, али се није реагирало, или се одмахивало руком. Прије скоро три десетљећа Donald Cozzens, теолог, и сам ректор сјеменишта, објавио је књигу под насловом “The Changing Face of the Priesthood” у којој доноси истраживање како му трећину сјемеништараца чине хомосексуалци, те је указао и на многе самостане који су права легла хомосексуалних оргија и иницијација клинаца, не само у САД-у, него и у Еуропи. Тада је Иван Павао II. неке од тих самостана затворио.

Други аутор који је прије Cozzensa указивао на тај проблем био је (бивши) бенедиктинац и психолог Richard Sipe, суочен с епидемијом АИДС-а међу клером. Сипе је већ тада тврдио да више од пола америчког клера чине хомосексуалци, свећеници практиканти. Сипеа нитко није слушао, говорило се да претјерује, а заправо се већ тада заташкавао тај проблем, а моћни хомосексуални лобији у Цркви већ су контролирали важна мјеста међу епископатом, па и у Ватикану.

Дапаче, тај тренд се толерирао, момци хомосексуалних склоности масовно су хрлили у сјеменишта. Ни Sipe ни Cozzens немају ништа против хомосексуалаца као таквих, али имају против злоупорабе свећеничког звања и сакрамената у сасвим људске, приземне сексуалне сврхе, па онда и злочине.
Масовни злочини

Статистика коју доноси Catholic League for Religious and Civil Rights идентична је оној коју је о масовним сексуалним злочинима у САД-у од стране свећеника још 2003. године донио John Jay College of Criminal Justice, гдје стоји дословно како се “осам од десет злочина регистрираних од стране свећеника у задњих седамдесет година односи на случајеве мушкарца над мушкарцем”.

Дугогодишњи ватиканолог Newsweeka Keneth Woodward управо је тијеком трајања задње Синоде о младима написао како треба одбити као “хомофобију” ове круте чињенице о огромној улози хомосексуалаца у сексуалним злочинима који потресају Kатоличку цркву.

Папа Фрањо је ове године крикнуо бискупима и поглаварима: “Отворите очи, не примајте хомосексуалце у сјеменишта!”, јер могу дубоко компромитирати живот у њима, а након што су ови задњи скандали потресли Америку и свијет, амерички бискуп (Мадисона) монс. Роберт Морлино јасно је означио у писму вјерницима као дубински узрок сексуалних скандала и злочина “хомосексуалну супкултуру која се укоријенила међу свећеницима”.

Црква је уистину талац дијела хомосексуалне заједнице које се инфилтрирала у све њезине поре и разара је изнутра. Хомофобија? Не, статистика!

Ивица Шола, Слободна Далмација

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here