Избор Шуваковића у звање професора поново покренуло питање о лустрацији

Поделите:

Некадашњи функционер Социјалистичке партије Србије (СПС) и заменик начелника аналитике Државне безбедности (ДБ) Урош Шуваковић, недавно је постао редовни професор Београдског универзитета на Учитељском факултету.

Kако преноси Н1, његов избор изазвао је реакције у стручним круговима, али и поново покренуло питање зашто није спроведен Закон о лустрацији.

Новоизабрани редовни професор Учитељског факултета Урош Шуваковић, како наводи Инсајдер, на месту заменика начелника аналитике ДБ-а био је у време убиства Славка Ћурувије, Ивана Стамболића и четири функционера Српског покрета обнове и атентата на лидера те партије Вука драшковића у Будви.

“По функцији које је имао у Служби, морао је да зна све злочине и убиства која су се припремала зато што је аналитика најважнији сегмент Службе, јер ту долазе све информације које прикупе оперативци и ту се праве досијеи”, наводи Инсајдер.

Према истраживању Инсајдера, Шуваковић је учествовао и у извлачењу новца из државних фондова за потребе СПС-а, али након 5. октобра 2000. није осуђен ни за једно кривично дело.

На Учитељском факултету, чији је професор Шуваковић сад постао, за Н1 кажу да је његов избор подржала стручна комисија и да не желе да коментаришу његова политичка опредељења и раније ангажовање у ДБ.

“У овом случају кандидат задовољава све законом прописане услове и Изборно веће факултета је прихватило извештај и послало Универзитету. Универзитет је након пар седница, а на основу гласања на њиховом стручном већу, прихватио известај и то је то”, изјавио је декан Учитељског факултета Данимир Мандић.

Један од чланова Kомисије која је саставила извештај био је и Зоран Стојиљковић, професор Факултета политичких наука, који каже да је одлука донета на основу Шуваковићевих квалификација и радова.

“То што ми нисмо били политички истомишљеници није била сметња да човеку који је завршио све нивое образовања, укључујући и докторат на нашем факултету, и на основу увида у радове које сам имао да са релевантним колегама са других факултета односно универзитетски институција, потпишем реферат по којем се он бира за професора”, објашњава Стојиљковић.

Ипак, социолог Јово Бакић указује да у овом случају нису поштована правила Универзитета, због чега се побунила катедра за социологију Филозофског факултета у Београду.

“Само је одељење за социологију власно да процењује који колега има право да предаје социологију на било ком факултету Универзитета у Београду. Он не испуњава минималан услов јер он није социолог, он је завршио Факултет политичких наука”, каже Бакић.

За лидера Лиге социјалдемократа Војводине Ненада Чанка, међутим, много већи проблем је што није било политичке воље да се примени Закон о лустрацији који је усвојен 2003. и чије је важење престало десет година касније.

“Што се онда чудите Бојићима, Вулинима, Вучелићима и ево сад Шуваковићу када људи нису лустрирани. Они су грађани као и сви други и они имају сва права као и сви други грађани. Није питање чак, у једној доброј мери, питање њихових квалификација, него је питање да ли је морално дозволити да људи који су уништили толике милионе живота наставе да буду протагонисти јавног живота као што је то случај са људима који се директно враћају у политику или се, ето, лаћају академских функција”, сматра Чанак.

Шуваковић је иначе радио као редовни професор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Kосовској Митровици

 

Н1

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here