ИЗБОРИ У САД: Расна разноликост и Бајденов проблем

Поделите:

Укупан број белаца у САД је у опадању први пут од пописа из 1790. године, док број свих других непрекидно расте. А то на изборима неће бити само Трампов проблем, већ и Бајденов

Да ли је расна разноликост највећа снага Америке? Тако нам се говори. Међутим, још и пре него што Америка постане већински мањинска нација за неких 25 година, скорашње промене у саставу државе утицаће на обе странке у 2020. години.

Према демографу Брукингс института, Вилијаму Фреју, док се број становника Америке у периоду од 2010. до 2020. увећао за 20 милиона, наша белачка популација се смањила, први пут од пописа из 1790. године.

Удео белих Американаца у структури популације опао је у свих 50 америчких држава, у 358 од 364 метрополитенска подручја и у 3012 од 3141 округа. У истој деценији, црначка популација у САД увећала се за три милиона, азијска за четири милиона, а хиспано популација за 10 милиона.

ДЕМОГРАФСКЕ ИЗБОРНЕ ИГРЕ
У чему је значај ових бројева? На председничким изборима, хиспано и азијски Американци у 70 одсто случајева гласају за демократе, док Афроамериканци то чине у 90 одсто случајева. Белци, који су чинили 69 одсто америчке популације 2000. године када је изабран Џорџ Буш млађи, данас су пали на 60 одсто.

Што се тиче деце млађе од 16 година, удео белаца опао је на мање од половине. Мањинска деца данас су већина у Калифорнији, Невади, Њу Мексику, Аризони, Тексасу, Флориди, Џорџији, Хавајима, Мисисипију и Мериленду.

Белци су такође најстарији Американци – просечна старост им је 44 године. Код азијских Американаца то је 37 година, код црнаца је 35, а код латиноса 30. Поента је да се демократско бирачко тело неумољиво увећава, док се база бирача Републиканске странке смањује, стагнира и стари.

За „Велику стару партију“ ово је егзистенцијална криза. Ако је демографија судбина, а странка не успе или да увећа удео белих гласача или да привуче милионе црначких, азијских и хиспано бирача, онда су њена национална судбина и будућност запечаћени.

Довољно је видети случај Калифорније. Тамо демократе држе сваку локалну државну канцеларију и две трећине оба дома законодавног тела. Оба сенатора су демократе, као и 45 од 52 конгресмена.

А демократе нису несвесне прилика које им демографија нуди. Како број обојених особа у Америци – Азијаца, црнаца, хиспаноса, Индијанаца и расно мешаних – расте, посао демократа постаје све једноставнији. Само да се што више обојених региструје и гласа.

Зато данас демократе форсирају амнестију и пут ка држављанству не само за ДАЦА „сањалице“ (Деферред Ацтион фор Цхилдхоод Арривалс – ДАЦА: у буквалном преводу „Одложена акција за оне који су пристигли у детињству“ – представља америчку имиграциону политику којом се људима који су одрасли на територији САД нуди могућност стицања држављанства, у складу са ДРЕАМ законом, због чега их зову „дреамерс“, тј. „сањалице“, прим. прев.), него и за 11-22 милиона илегалних имиграната. Демократе настоје да увећају бирачко тело где год могу, макар то значило и омогућавање осуђеним криминалцима и робијашима да гласају.

Ако демократе заузму Белу кућу и Сенат, „рампа за муслимане“ у погледу имиграције (мисли се на извршну наредбу председника Доналда Трамп број 13769, прим. прев.) биће историја, а врата Америке биће поново широм отворена.

ТУТЊАВА ДОЛАЗЕЋЕ ПОБУНЕ
Али Џо Бајден и његова генерација демократа имају сопствених проблема. Док обојени чине растући удео нације, са својих четрдесетак посто представљају још већи и такође растући удео демократске базе. Без огромних бројева које им дају Азијци, црнци и хиспано бирачи, демократе не би могле да освоје Белу кућу. Ипак, на овогодишњим изборима за партијског кандидата, првих шест изабраних су Бајден, Берни Сандерс, Мајк Блумберг, Елизабет Ворен, Пит Бутиџиџ и Ејми Клобучар.

Сви они су белци, као и двоје водећих демократа у Конгресу – Ненси Пелоси и Стени Хојер, два главна демократска лидера у Сенату – Чак Шумер и Дик Дурбин и убедљива већина међу 47 демократских сенатора и 24 демократска гувернера.

Демократе могу да се хвале својом чувеном „разноликошћу“, али нешто ближи поглед открива доминантно белачки руководећи кор који командује армијом мањина чије су шок трупе Црни кокус, Црни животи су важни, Антифа и Одред (Тхе Сqуад) – при чему се овај последњи састоји од четири обојене жене.

Још нешто је ту интересантно.

Иако се међу споменицима обараним током револуције демократске левице могу наћи разни истраживачи, освајачи, колонизатори, мисионари, конфедералисти и председници, сви они имају једну заједничку особину. Сви су бели мушкарци. Демократска левица жели да угаси наслеђе белаца који стварају историју ове земље.

Отуда долази и проблем демократа у вези са одабиром Бајдена за председничког кандидата. Иако се могу чути захтеви да мањине, које чине половину свих гласова за демократе, буду заступљене на изборној листи, прича се да је Бајден наклоњенији опцији беле жене, Елизабет Ворен.

Одлучивање за Воренову би ову демократску изборну листу учинило истом као што је била и свака друга у последњих 220 година, изузев оне Барака Обаме – била би то потпуно белачка листа. Прескочило би се пет или шест обојених жена како би белкиња била стављена на прво место у сукцесији председничке функције. А 77-огодишњи Бајден обећава да ће бити транзициони председник.

Ако Бајден пређе преко обојених жена које су у оптицају за кандидате и одабере белкињу, тутњава долазеће побуне мањина унутар Демократске странке биће јасна и гласна.

 

buchanan.org
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here