Изложба о српско-француском савезништву „Наша историја, наша сећања“

Поделите:

У уторак 19. фебруара, у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада, отворена је изложба „Наша историја, наша сећања“ и трајаће до недеље, 24. фебруара.

Реч је о поставци која садржи 18 паноа посвећених и данас живим успоменама на солидарност српских и француских војника и цивила у Првом светском рату.

Изложбу је реализовао Француски институт у Србији, уз подршку Mission du centenaire (Париз) и Schneider Electric Srbija, а у сарадњи са градским управама, архивима и музејима градова – Београд, Кладово, Књажевац, Лесковац, Неготин, Ниш, Пирот, Прокупље, Врање и Зајечар.

У креирању поставке учествовали су стручни сарадници: др Станислав Сретеновић, историчар, (саветник и аутор историјских текстова за изложбу) и др Александра Мирић, архитекта-конзерватор (саветница за пројекат прикупљања и приређивања сведочанстава грађана).

Поздравивши присутне, директор Културног центра Бојан Панаотовић казао је да се српско – француски односи најпре везују за 1918. годину и славне победе на Солунском фронту.

– Често се заборавља чињеница да је Јелена Анжујска била супруга краља Уроша и да српско – француски односи почињу још од средњег века. Такође, треба нагласити и то да и француска и српска јавност морају бити подсећани, уколико негујемо културу сећања, на славно савезништво из Првог светског рата, што је доказано резултирало победи над силама мрака и деструкције – рекао је Панаотовић додавши да су Француска и Србија, две пријатељске земље и савезнице и током Другог светског рата биле на антифашистичким странама и да није било суштинског неразумевања све до 1999. године и насилне сецесије Косова и Метохије.

Жан-Батист Кизен, директор Француског института у Србији захвалио се домаћину на гостопримству и додао да је Нови Сад 14. стајалиште, после Јужне и Централне Србије, на пропутовању ове изложбе.

– Идеја за изложбу је пошла од констатације да заједничко сећање на Велики рат свуда у Србији и даље живи и даље се преноси. Много је породица у Србији које негују успомену на оне који су се борили за слободу, на фронту или у позадини. Овом изложбом желимо да умањимо асиметрију сећања, јер, док је сећање на Источни фронт у Србији још увек живо, у Француској, нажалост, свест о његовом значају је умањена – рекао је Кизен.

Протекао је један век откако је пробој Солунског фронта омогућио савезничким трупама Источне армије напредовање ка Дунаву и Јадрану, као и ослобађање Србије, тешко страдале у рату.

Ова изложба враћа нас у те историјске дане и доноси сведочанства грађана Србије који су се одазвали позиву Француског института у Србији и пристали да поделе приче и успомене чуване у њиховим породицама кроз генерације. Сведочанства су прикупљана од марта до јуна 1918, а многа од њих уврштена су у ову изложбу.

У оквиру изложбе, вечерас, у 19 часова у биоскопској сали Културног центра Новог Сада, биће приказан и документарни филм „Источни фронт, заборављени фронт (1915-1919)“, који на светлост дана износи мноштво рестаурисаних видео записа насталих током Првог светског рата, а чуваних у архивама Министарства одбране Републике Француске.

КЦНС

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here