Изненадни повратак сиријских ратника

Поделите:

Који број можемо очекивати да нам буде достављен, поред оних педесет који су већ стигли? И шта све то за БиХ може да значи?

Сиријски ратници се дефинитивно враћају у БиХ и друге земље из којих су се на ратиште упутили. То је први закључак из америчког позива да се прихвате повратници са тренутно најпознатијег свјетског фронта и процесуирају у земљама из којих потичу.

Званично образложење је да се америчке трупе повлаче из Сирије и да се ради о њиховим заробљеницима са којима не знају шта ће. Раније се заробљеници нису спомињали, није се знало ни да постоје нити да представљају безбједносни проблем.

Зашто их до сада нису враћали у земље поријекла? Колико заробљеника има, а колико је међу њима држављана БиХ, односно који број можемо очекивати да нам америчком „брзом поштом“ буде достављен, поред оних педесет који су већ стигли? И шта све то за БиХ може да значи?

ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ПОСЛЕДИЦЕ
Бити на страни најпознатијих терористичких организација, што Ал Каида и Исламска држава сигурно јесу, у БиХ се, судећи према изреченим пресудама, и није сматрало великим преступом. Вјероватно ће према новајлијама пракса остати непромијењена, а шта ће и како ће се други органи БиХ односити према за сада неутврђеном броју ратника-повратника, можемо само нагађати.

Да ли ће бити адекватно надзирани од агенција за спровођење закона и хоће ли ствари бити под контролом? Случај Едина Гачића је велика опомена, па Џеваду Галијашевићу морамо дати за право када каже да „добијамо идеолошку браћу Едина Гачића, људе који су отишли седам хиљада километара далеко да би некажњено убијали народ у њиховој земљи, и вјерске фанатике које у Босни и Херцеговини има ко да дочека“.

У 94 параџемата, који се више не спомињу у јавном дискурсу у БиХ, вјероватно су већ формирали одборе за прихват придошлица. Исламска вјерска заједница губи битку са параџематима из којих непрекидно добија пријетње. Параџемати представљају добру инфраструктуру за прихват ратника Исламске државе, који користе мигрантски талас, али ће у БиХ убудуће долазити и по систему „кућне доставе“. Поуздано се још не зна ни колико је БиХ грађана отишло у Сирију, па се не зна ни колико их можемо очекивати из супротног правца.

Застава Исламске државе и џихадистичке поруке у селу Горња Маоча у ФБиХ, фебруар 2015. (фото Ројтерс)

Селефизам, директно подстицан од Ердогана, симпатизера Муслиманског братства и заштитника Ел Кардавија, идеолога овог покрета, а индиректно подржаван и од Бакира Изетбеговића, пријети да „прогута“ Исламску заједницу у БиХ. Посљедице у политичком и безбједносном смислу би у том случају биле несагледиве.

Мигранти, параџемати, повратници са ратишта – нимало охрабрујућа ситуација за безбједносне службе. Официри Исламске државе у наведеним околностима лако нестају са радара и најопремљенијим тајним службама.

БИТИ НА ОПРЕЗУ
Да ли су могући терористички напади на ИЗ БиХ и Републику Српску? Прилике налажу крајњи опрез и мобилност. Њемачки лист Шпигл перманентно указује да је Исламска држава пронашла плодно тло у БиХ, а за растући радикализам оптужује међународну заједницу, јер није предузела адекватне мјере на сузбијању ширења вехабијско-селефијског покрета. Међутим, у добром дијелу бх медија од наведених и даље су важније теме типа: „колико их је било на Тргу Крајине“, „јавио се Давор“. Помно се прати и протест „1 од 5 милиона“ у Србији.

Појава фантомске Исламске државе још није ни истражена ни објашњења. Њеног самопроглашеног калифа Абу Бакр ел Багдадија нико и не спомиње нити се било ко од званичника држава које чине америчку антитерористичку коалицију освртао на учестале медијске написе да је након рањавања Ел Багдади лијечен у престижној израелској болници.

Крајем 2017. године турски лист Јени шафак је објавио а низ руских медија су пренијели вијест да је Ел Багдади ухапшен и спроведен у америчку војну базу у Сирији. Међутим, убрзо је коалиција предвођена Сједињеним Америчким Државама ту вијест демантовала. Такође, иако су се периодично спомињали извештаји о смрти Багдадија, ниједан од њих никада није потврђен.

Ријетки су истраживачки подухвати попут књиге Тима Андерсона Нечасни рат против Сирије (2016.) са Универзитета у Сиднеју у Аустралији, који је устврдио да су оснивачи Исламске државе Израел, јастребови Хилари Клинтон, и Француска, док су финансије обезбиједили Саудијска Арабија, Катар и Турска, те корпорације од којих су најагилније биле оне из енергетског сектора, тачније, снажне нафтне компаније.

Разарања у Сирији била су страшна, а цијени се да је у сукобима погинуло око 100 000 сиријских војника. У контексту дискурса о Сирији све чешће се спомињу „два сиријска рата“, а за други се везује период од јула 2012. до октобра 2015. године. Иначе, сукоби у Сирији почели су у прољеће 2011. године.

НЕОБЈАШЊИВИ РАЗЛОЗИ
Повлачење америчких снага из сиријског гротла неће значити крај сукоба јер су заговорници „трећег сиријског рата“ све гласнији. Израел жели да избаци Иран из Сирије и Либана и уништи проиранске војне покрете на Блиском истоку, Француска жели контролу блискоисточне нафте, Саудијци уклањање Асада и транспорт своје нафте према ЕУ, за што је неопходно потискивање Руса из Сирије.

С друге стране, Русија и Саудијска Арабија настављају да раде на уговору о испорукама система противваздушне одбране С-400, а Москва је почела да испоручује аутомате АК-103 Ријаду. Контроверзна политика краља Салмана, боље речено престолонасљедника Мухамеда ибн Салмана, Краљевину води у непознатом правцу.

Оправдање за останак својих војних снага на сиријском тлу све стране присутне на сиријском ратишту налазе у „борби против Исламске државе“. Сиријана, амерички геополитички трилер из 2005. још се игра на Блиском истоку. Франсоа Режи Легрије, командант француске артиљерије, која од октобра прошле године пружа подршку формацијама под вођством Курда у Сирији, суочава се са казном зато што је у ауторском тексту за амерички војни часопис изрекао тешке оптужбе на рачун метода које је коалиција на челу са САД користила како би поразила исламисте у Хаџину, преосталом сиријском упоришту ове квази-државе.

Рака, Сирија, јун 2017. (фото: Ајвор Прикет/Њујорк тајмс)

Пуковник Легрије,  у тексту за Нешенел дифенс ривју написао је да су терористи могли бити потпуно поражени да су употребљене копнене трупе, али се због необјашњивих разлога то није учинило. Одлазак ратника у Сирију у БиХ је с једне стране наилазио на осуду, а са друге стране се тај безбједносни проблем минимизирао или потпуно прећуткивао, све до почињених терористичких напада који су се везивали за повратнике. Идентична ситуација је и у погледу њиховог повратка кући.

Из Британије, али и Њемачке, стижу врло негативне реакције на амерички став (налог) да се ратници-повратници приме и процесуирају у земљама из којих потичу. У Босни и Херцеговини, земљи бременитој бројним (нерјешивим) проблемима из безбједносног миљеа, озбиљније анализе америчке иницијативе још нема.

 

Извор Sveosrspkoj.com

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here