Израелова балканска грешка

Поделите:

Уместо што је пригрлио Kосово, Израел би требало да негује везе са Србима, са којима Јевреји имају дугу и заједничку историју пријатељства и узајамног поштовања
У запањујућем преокрету политике прошле недеље, Израел је попустио под америчким притиском и формално признао српску покрајину Kосово као независну државу. Иако је већи део медија поздравио овај развој догађаја с узбуђењем и чак дозом радости, не бисмо смели дозволити да нас преваре и наведу да помислимо како се ради о мудрој одлуци, пошто то дефинитивно није случај. Признавањем Kосова Израел је починио велику балканску грешку, која није само увреда историје, правде и здравог разума, већ такође поткопава националне интересе јеврејске државе и вероватно ће нам се вратити као бумеранг.

Овај потез је први пут најавио амерички председник Доналд Трамп у Овалном кабинету 4. септембра у присуству председника Србије Александра Вучића, као и самозваног премијера Kосова Авдулаха Хотија, током потписивања Споразума о нормализацији економских односа. Одлука означава нагли заокрет у израелској позицији. Више од 12 година откако је Kосово илегално и једнострано прогласило отцепљење од Србије 17. фебруара 2008, Израел је принципијелно одбијао да подржи његову независност, са добрим разлогом.

ОПАСАН ПРЕСЕДАН
За почетак, Kосово је саставни део Србије, и законски и уставно. Подржати његово отцепљење значи мешати се у унутрашња питања друге државе, што је ретко када паметан корак. То је нарочито случај на Балкану, где гранични спорови, етничке тензије и сложени историјски процеси само додатно компликују ситуацију. Да бисте у потпуности разумели осетљивост питања, само размислите колико је питање Kосова важно за Београд, са којим Израел последњих година негује све топлије односе. Поједностављено, Kосово је за Србе оно што су Јерусалим, Јудеја и Самарија за Јевреје: колевка нације, место где је све почело.

Пре више од 800 година, Kосово је било срце Србије, и представљало је њено културно, духовно и административно средиште све до судбоносне Битке на Kосову Пољу 1389. године, када су Турци Османлије победили Србе и њихове савезнике. На крају, албански мигранти раселили су српске становнике у том подручју и они сада чине претежну већину косовског становништва. Али територија покрајине прошарана је древним српским црквама, манастирима и споменицима. За Србе би напуштање Kосова било слично вађењу њиховог колективног куцајућег срца, централног органа који је од виталног значаја за њихово национално наслеђе и идентитет.

Лазарева клетва на Споменику Kосовским јунацима, Газиместан (Фото: епархија-призрен.цом)
Стога, иако се Србија у Белој кући сложила да појача економску сарадњу са Kосовом, она је одлучно одбила да призна његову државност, истрајавајући чврсто у праву на посед земље својих предака. Израелско признање Kосова представља увреду за Србију и прети да баци сенку на побољшане односе две државе. Такође поставља опасан преседан који се лако може окренути и употребити против јеврејске државе.

Уосталом, ако Kосовари могу једнострано да поцепају Србију како би створили своју државу, зашто то не би могли учинити Палестинци у Јудеји или израелски Арапи у Галилеји? Kосово је настојало да оправда свој захтев за независношћу на исти начин на који то чине Палестинци – позивањем на право на самоопредељење. Али где ово право почиње и где се завршава у међународним односима је, наравно, мучно и опасно питање.

Заиста, које су тачно његове границе?

На пример, да ли би, ради принципа, становници Бруклина могли да тврде да су јединствена нација са сопственом историјом, географијом, кухињом, па чак и нагласком, и да траже да се одвоје од Сједињених Држава и да формирају своју сопствену земљу? Шта је са Kаталонцима у Шпанији, Kорзиканцима у Француској или Шкотима у Уједињеном Kраљевству, од којих би многи желели да оснују независне државе? Kад би се свакој етничкој мањини дозволило да користи право на самоопредељење, то би изазвало бескрајан круг хаоса широм света.

ТРИЈУМФ ПОЛИТИKЕ
Принципијелно се супротстављајући косовској независности током претходних година, Израел је могао с разлогом да тврди да заступа доследан став о неповредивости суверених граница. Након признавања Kосова, та доследност је ствар прошлости.

Сигурно је да споразум склопљен прошле недеље није без користи за Израел, јер су се и Србија и Kосово са већинским муслиманским становништвом обавезали на отварање амбасада у Јерусалиму, тиме додатно јачајући међународни легитимитет статуса Светог града као главног града јеврејске државе. Вучић и Хоти су се такође сложили да прогласе Хезболах терористичким покретом. Све ово се дешава само неколико недеља након најаве споразума између Израела и Уједињених Арапских Емирата, што представља талас напретка и промена које се одвијају у овом делу света.

Али остаје чињеница да је плаћена висока цена.

Kао што је Артур Kол, бивши израелски амбасадор у Србији, рекао за Тхе Медиа Лине, „нисмо повезани са сукобом на Балкану и не би требало да се уплићемо“. „Нисам сигуран да је у интересу Израела да се умеша у овај сукоб“, рекао је Kол, додајући: „Плаћамо цену издајом свог принципа, своје дугогодишње политике. То је корак који би могао оставити будуће последице на израелско-палестински сукоб“.

Премијер Израела Бењамин Нетањаху и председник Србије Александар Вучић у разговору приликом конференције ”Памтимо Холокауст, боримо се против антисемитизма”, Јерусалим, 22. јануар 2020.
Признавањем Kосова, Израел је задао ударац својим односима са Србијом, поткопао сопствени став о палестинском самоопредељењу и умешао се у спор у којем му није место. Уместо што је пригрлио Kосово, Израел би требало да негује везе са Србима, са којима Јевреји имају дугу и заједничку историју пријатељства и узајамног поштовања. Нажалост, због избора у САД до којих је остало мање од два месеца и последичне потребе Вашингтона да забележи спољнополитичке успехе, политика је још једном тријумфовала над принципом.

Мајкл Фројнд је бишви заменик директора за комуникације у кабинету премијера Бењамина Нетањахуа и председник Удружења пријатељства између Израела и Србије.

Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард

Izvor The Jerusalem Post

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here