ЈАНКОВИЋ ПРЕДЛАЖЕ: Столица Косова у УН као резултат демократског процеса

Поделите:

Заблуда је да се питање Косова може решити тако што ће један човек нешто потписати, ако тај потпис није резултат демократског процеса који му претходи и не доведе до олакшања међу људима, изјавио је у интервјуу ФоНету председник Покрета слободних грађана (ПСГ) Саша Јанковић.

Он је, као саговорник новинарке Данице Вученић, прецизирао да „проблем Косова мора да се решава на демократски начин“.

Учествујући у серијалу Квака 23, Јанковић је потврдио да је то била доминантна тема недавног сусрета представника опозиције са помоћником државног секретара САД Весом Мичелом.

Према Јанковићевим речима, Мичел није себи узео за право да сугерише опозицији како би требало да се постави у вези са косовским проблемом.

Он је констатовао да је Косово поново постало „кључна тема“ и запитао „како смо се поново нашли у тој ситуацији?“

„То је главна тема и она је на геополитичком нивоу. Косово нам се вратило на агенду и постало поново питање свих питања и то на начин рата и мира, буне или спокоја“, оценио је Јанковић.

Упитан о проблему Косова, као кључног за улазак Србије у Европску унију (ЕУ), он је констатовао да „то никада није требало да буде питање уласка у ЕУ, а да данас јесте“.

„Хајде да размислимо шта се дешавало током протеклих шест година и како смо дошли до тога да од ‘да’ или ‘не’ Србије у погледу Косова зависи како смо прихваћени у друштву европских народа“, рекао је Јанковић, указујући да на томе инсистирају међународни представници.

Он је оценио да је „то пораз Србије“ и приметио да се Мичел од целе Евроазије фокусирао управо на питање Балкана, где је, нажалост, тема Косова постала централна.

Према ставу Јанковића, ту се преламају геостратешки интереси, а не интереси Србије или Албаније или грађана Косова.

Упитан да ли се било ко од Мичелових саговорника из опозиције изјаснио о Косову као „врућем кромпиру“ који би требало оставити Александру Вучићу да решава, Јанковић је узвратио да та тврдња председника Србије „није тачна“.

Он је подсетио „да и даље добро види и чује“ и напоменуо да „на састанку није приметио Вучића“, али да „једну ствар зна – „када Вучић нешто каже, сигурно је супротно од онога што је рекао“.

Јанковић „не зна да ли је после састанка неко од учесника звао Вућића“, али понавља да, „по дифолту, оно што Вучић јавно тврди, обично није истина“.

Поводом утиска да је Мичел отишао из Србије забринутији него када је дошао, Јанковић је предочио да је „заблуда да се косовско питање може решити тако што ће један човек нешто потписати, уколико тај потпис није резултат демократског друштвеног процеса који му претходи“.

„Уколико тај потпис не доведе до олакшања међу људима, онда он не значи ништа до жврљотине на папиру после које се Александар Вучић и даље представља као неопходан услов, сине qуа нон, јер атмосферу конфликта коју је створио само он може да смирује“, образложио је Јанковић.

Евентуални потпис правно обавезујућег споразума, према његовом мишљењу, мора бити „резултат демократског процеса у земљи, а не самовољне одлуке или трампе – ја вама потпис, а ви мени неограничену власт“.

Говорећи о томе да ли би опозиција требало да буде део решавања косовског проблема, Јанковић каже да су „одувек били спремни да учествују и у том процесу, али не на начин да се баве само Косовом, без интересовања за разарање институција, судства, крађу на изборима и лажи о економији“.

„Дакле, морамо градити комплетно демократско друштво, а у оквиру њега питање Косова је јако значајно и наравно да ћемо га да га решавамо и да ћемо, на крају крајева, да га решимо“, најавио је Јанковић.

„Проблем Косова је последица разарања државе и друштва“, оценио је Јанковић, који сматра да би, кроз изношење суштинских аргумената, „Косово било решено без проблема“ да држава и друштво нису разорени.

Међународни представници знају шта се у Србији дешава, али он истиче да се не бави политиком да би удовољио међународној заједници, већ да би „нудио решења у функцији општег добра“.

Јанковић „не види да ћемо живети боље од тога што ће нас Вес Мичел или било ко други похвалити како смо нешто потписали, сести у авион и отићи даље, остављајући нас да и даље живимо у развалини од друштва“.

Опозицији је „јако битна подршка међународне заједнице“, али би та подршка, према речима Јанковића, „требало да буде на здравој платформи, а не на платформи на којој је Вучић добио власт, обећавши оно што Тадић није хтео“.

На питање да ли би подржао правно обавезујући споразум са Косовом и његово чланство у међународним организацијама, што подразумева и Уједињене нације (УН), Јанковић је одговорио да је „за одрживо решење, које не искључује ни опцију УН, ако би се до тог решења дошло демократским путем“.

„Ако је то решење проблема после чега ће сви да одахну, али не и ако се гради атмосфера конфликта, где ће било какав потпис да изазове даље турбуленције у друштву“, објаснио је Јанковић.

Он мисли да ће правно обавезујући споразум бити коначно решење, али понавља да сам потпис на споразум, без претходног демократског процеса, не значи ништа.

„Када вам неко, на потпуно недемократски начин, баци на сто нешто о чему претходно нисте разговарали“, указао је Јанковић, „прва ствар је да кажемо да у томе нисмо учествовали“.

„Да нисмо учествовали у стварању тог папира, да нисмо учествовали у преговорима са Албанцима, да нисмо учествовали у преговорима са међународном заједницом“ и да упитамо „па шта ћемо вам ми сад“, прецизирао је председник ПСГ.

На инсистирање да каже како би се понашао ако правно обавезујући споразум буде на столу, Јанковић каже да „би он позвао на разговор и међународну заједницу и Албанце и грађане Србије и предочио им реалност“.

Он је предвидео да ће на крају то и бити реалност, која би требало да буде потписана без лажног потурања неког другог.

„Јер, схватите, нико не зна шта ту пише, споразум је и даље бели папир и то зато што Брисел има став да затвори Тачија и Вучића у једну собу и да аминује све што они напишу. Дакле, Брисел нема став о решењу, зато је папир бео“, тврди Јанковић.

Он је поручио да је потребно одрживо решење да би у Србији, али и на територији Косова, када се нешто потпише, „настао мир, а не опет стање новог увода у рат“.

Косово не може бити „извађено“ као тема, нити „неки папир који пада са неба“ може бити тема за себе, ако све то заједно није „резултат демократских процеса у земљи“, понавља Јанковић.

„Ако смо ми у овој земљи крадени, ако су радници у овој земљи потлачени, ако ништа друго не функционише“, он одбија „да на такав начин извадимо питање Косова и кажемо само се бавимо тим“.

Уколико, с друге стране, кренемо да градимо демократско друштво, нормалну демократију у овој земљи, истакао је Јанковић, „онда ћемо да решавамо све проблеме, наравно укључујући и проблем Косова“.

На опаску да је решавање питања Косова дефинисано као „хитно“ и да за процес „прво демократско, па национално“ сада више нема времена, Јанковић је потврдио да су такве међународне околности.

Али, он сматра да „не можемо пустити да гаси ватру“ оног који „нас је увео у такве околности, јер је шест година, које су му дате да изгради демократско друштво и реши корупцију у Србији, утопио на уништавање свега“.

„Не можете паликући поверити да гаси ватру“, констатовао је Јанкови, који сматра и да је Вучић „признао Косово, јер је, мимо Устава, интегрисао тамошње правосуђе у правосудни систем Републике Косово, прихватио међународни позивни број и посланике Срба увео у коалицију са Рамушем Харадинајем“.

„Суштински, Косово је признато, формално признање нико неће тражити“, уверен је Јанковић, „али је суштина да власт Александра Вучића гради мржњу и анимозитет према албанском народу на Косову, а истовремено међународној заједници каже: ‘Ми ћемо то да потпишемо, само нам опозиција треба да и они кажу да то хоће’“.

Упитан да ли је Косово проблем који превазилази сукоб опозиције и Вучића, он је одговорио да је „питање Косова део проблема који превазилази однос са Вучићем“, јер је то „питање демократске владавине и демократског решавања проблема“.

„Све време се гради конфликт“, који се очитава кроз таблоиде и изјаве Александра Вулина, тврди Јанковић и напомиње да је „питање наше унутрашње политике нераскидиво везано са нашом спољном политиком“.

„Не можете у унутрашњој политици уништавати све демократске вредности, а споља рећи да се придржавамо међународних споразума, којих се, узгред, не придржавамо. Не можемо ми рећи подржавамо Вучића да потпише нешто, а он зарад тог потписа добија право, царте бланцхе, да у Србији уништава наше животе“, констатовао је Јанковић.

Говорећи о уласку у ЕУ, он сматра да је „страшно упрошћено разумевање ствари“ како ће потписом правно обавезујућег споразума Србија ући у Унију.

„Нећемо, улазак у ЕУ подразумева начин живота, начин вршења власти, начин функционисања институција, правну сигурност… то је улазак у ЕУ“, наглашава Јанковић.

„Ми ништа не мењамо тиме што ће Александар Вучић, наравно неће он, потуриће Ану Брнабић или неког другог, потписати нешто. Ми остајемо исти ми и ми живимо исте наше животе и када изађемо напоље чекају нас исте разроване улице и чека нас иста крађа на изборима“, закључио је председник ПСГ.

Соња Лихт: Опозиција не би требало да се с влашћу бори на плану Косова

Иако посета помоћника државног секретара САД Веса Мичела није била судбинска за Косово, она је, по мишљењу председнице Београдског фонда за политичку изузетност, Соње Лихт, само један од сигнала да се Србија вратила на дневни ред и на радар САД.

Лихт је ФоНету рекла да смо се „ми, нажалост опет нашли на геополитичкој мапи разних сила“.

Према њеној оцени, „малтене све велике силе у овом тренутку имају једну врсту интересовања за овај наш део света“.

Током Мичеловог боравка у Србији, нико званично није видео најављивани план у четири тачке за Косово, али је Душан Јањић уверен да САД и Русија непосредно имају највећу моћ када је у питању Косово.

„Европска унија (ЕУ) има веома утицајну и значајну позицију, али је она посредник или фацилитатор у тим разговорима“, објаснио је Јањић у разговору за ФоНет.

Учествујући у серијалу Квака 23, он је напоменуо да „Европа има највише да исплати и да добије нормализацијом односа, али је тренутно у кризи, па ми испред ЕУ овде препознајемо само Немачку“.

Захваљујући чињеници да се Мичел састао с лидерима опозиције, узаврела је опозициона сцена, што је, како сматра Соња Лихт, неоправдано „јер опозиција не може и не би требало да се с влашћу бори на плану Косова“.

Иако су парцијални интереси у политици увек легитимни, истиче Лихт, њих не би требало да буде када је реч о кључним темама и питањима егзистенције целе једне државе и целог региона.

Према њеном ставу, будући однос Србије и Косова, као и односи у региону, спадају у теме које превазилазе партијске, идеолошке и парцијалне интересе, већ би у вези с њима требало да се траже „заједнички одговори“.

Мишљење директора Форума за етничке односе, Душана Јањића, сасвим је другачије, јер он сматра да „либерално-демократски део опозиције није препознао Косово“, као што га до 1997-98. није препознавала ни Демократска странка (ДС).

По њему, опозиција није искористила прилику да освежи своје продемократско заклињање око Косова и да ојача своју проевропску присутност.

То је, према објашњењу Јањића, искористио председник Србије Александар Вучић и управо на тој „њиховој слабости“ добио огроман број бирача у Београду.

„Вучић је био припремљен да са својим сарадницима прослави Стратегију проширења ЕУ на Балкан“, илустровао је Јањић, док Вук Јеремић и Борко Стефановић, „не да се нису чули, него је оно што су рекли било на ивици антиевропског и на ивици покушаја да буду већи Вучићи од Вучића“.

Косово је опет, а на то указују и саговорници ФоНета, тема која се поново политички капитализује, уз подршку великих сила.

 

 

ФоНет

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here