Један чист живот

Поделите:

Хришћанство сам пре 48 година „примио“ у присуству православног свештеника и Гаге Николића. Била је то интересантна комбинација.

Гага је пре тога венчао моје родитеље у Саборној цркви и после је као што ред налаже и мени био крштени кум, због чега ме ужа фамилија и дан-данас зове Гага.

Kум се касније венчао са Миленом Дравић, па сам као клинац био страшно поносан што су ме у школи и у мом крају, Професорској колонији на Палилули, ценили много више него што сам вредео јер – „еј, људи, њему је ем Гага Николић кум, ем Милена Дравић кума“.

Има мало великих звезда које сви воле, чији животни прес-клипинг нема ничега негативног. Они су били баш такви, људи без икаквих зала и баш ниједног скандала у својим животима и каријерама. И нормално да си поносан када живот намести да ти баш такви буду на „функцији“ кума, која се међу локалним живљем посебно цени.

Сећам се, када сам код њих у стану на некој вечери, као школарац, извео уводну кореографију из шоу-програма „Образ уз образ“ који су Гага и Милена имали на Телевизији Београд а гледала га је цела Југославија, аплаудирали су ми два минута пошто је глупо да неком детету кажеш да и поред оца глумца и таквих кумова и нема неки таленат за глуму.

Те сам једног дана постао новинар јер ништа друго паметно нисам знао да радим. Ту смо се опет срели. Милена је била читатељка Данаса, то јој је било уточиште од свог лудила српске свакодневице, жедне и жељне да те разапиње „у најбољој намери“ чак и када си један Гага Николић или једна Милена Дравић.

Kада се Гага разболео, Милена је Данасу послала писмо о убијању једног глумца у медијима који једва чекају да се неко велики нађе у невољи, па да га онда данима каче по насловницама, јер туђа мука је увек одлична за тираж. Поготово ако тај неко, после једног чистог живота, заслужи појављивање у скандалоидној штампи само зато што му се приближио крај.

Ту је написала: „Поводом медијског линча који се догодио у данима који су иза нас, а догађа се и у овим тренуцима, приморана сам да као супруга Драгана Николића, уметника, глумца, да као Београђанка и као уметник, поставим питање власницима, уредницима, новинарима листова и интернет порталима. Познато је да је у прошлим временима (постоји документација) Србија била једина земља која је стрељала, у огромном броју, своје глумце, невине људе. Ужасне ствари су се догодиле. Да ли су сви ови људи који нама двома чине оволико зло потомци тих стрељачких водова? Разапињање мог болесног мужа и мене, потпуно саму у овом безумљу, сигурно је почетак једне велике трагедије за нашу културу, уметност. Драги уметници, драге колеге, подсећам вас, данас смо ми, а сутра сви Ви.“

Србија је, дакле, земља, где и њена највећа глумица једног дана остане „потпуно сама у безумљу“.

Kада је Гага отишао у марту 2016, Милену сам срео на отварању Биоскопа „Драган Гага Николић“ у Пароброду.

– Диван је онај твој текст о Драгану. Оно што нам се дешавало када је Драган одлазио је било за мене страшно – рекла ми је, мислећи на опроштај од кума који сам написао тих дана.

Рада Станковић је после ту моју новинску причу о кумству са Драганом Николићем уврстила у Гагину монографију „Господин мангуп“ по Милениној жељи.

Милена Дравић отишла је у ноћи између суботе и недеље потпуно сама у безумљу, али је добра вест да од јуче није више сама.

 

Danas

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here