Једини наследник кнеза Михаила Обреновића

Поделите:

2019. години обележава се 170 година од рођења Велимира Михаила Теодоровића, јединог наследника кнеза Михаила Обреновића. Рођен је 1849. године у Рогашкој Слатини, као ванбрачни син лепе Словенке Марије Бергхаус и кнеза Михаила. По рођењу је крштен у католичкој цркви, као Вилхелм Бергхаус. Марија Бергхаус се након порођаја склонила у Беч, где је живела са својим сином у кући коју јој је купио сâм кнез Михаило. Иако никада није званично признао свог сина, кнез Михаило је плаћао његово издржавање, и то преко свог бечког банкара Тиркеа. Године 1857. кнез Михаило доноси одлуку да свог непризнатог сина доведе у Србију, када Вилхелм одлучује да промени веру и постане Велимир.

Велимир је уписан у сликарску школу Стеве Тодоровића, који ће веома заволети овог младића, а у годинама које ће уследити насликаће му и један врстан портрет. Велимир Теодоровић, на предлог Илије Гарашанина, наставља да се школује код професора Милутина Стојановића, који је код својих ученика настојао да пробуди љубав према књижевности, позоришту и уметности. У случају Велимира Теодоровића то је засигурно и успео. Извори наводе да је Велимир чешће посећивао кнегињу Јулију него свог оца кнеза Михаила, који би га углавном примао увече у билијарској сали у сутерену старог двора.

Велимирови сусрети са оцем били су кратки и званични, без много испољавања емоција. Сâм Велимир је о свом сусрету са оцем, једном приликом рекао: „Он ми да руку, коју ја пољубим, затим пољуби мене у чело, пита ме о учењу, да ми савет о одевању, поклони ми дукат и неку књигу, а затим је аудијенција готова! Мени дође да га загрлим и изљубим, али не смем.”

Према тестаменту који је сачинио 1889. године, Велимир Теодоровић је за јединог наследника своје имовине означио Краљевину Србију. Према његовој последњој вољи, његово имање је требало да буде одвојено од државног имања, односно да буде издвојено као задужбина под именом „Велимиријанум”. Задужбина је требало да се води са циљем да помаже развоју науке, уметности, трговине, индустрије и занатства. Први управник „Велимиријанума” био је председник Владе Никола Пашић. Касније је задужбином располагало Српско привредно друштво „Привредник”.

Велимир Михаило Теодоровић умро је изненада 1898. године у Минхену. Сахранио га је његов најближи поданик, собар који је са њим провео готово цео живот. Сахрани су присуствовали и бројни српски студенти у Минхену које је свесрдно подржавао и помагао. Сахрани није присуствовао нико од породице Обреновић. Посмртни остаци јединог наследника кнеза Михаила Обреновића пренети су у Србију након Првог светског рата и положени у масивну гробницу на Новом гробљу, на којој пише: „Народни добротвор”.

Ана Стјеља,
главни уредник магазина „Алиа мунди”

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here