Jednog od najvećih srpskih pesnika našli obešenog na periferiji Zagreba

Podelite:

Branko Miljković je bio jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine 20. veka. Rodio se u Nišu, a prve pesme je počeo da mu objavljuje Oskar Davičo 1955. godine tokom Brankovih studija filozofije u Beogradu.

Već sledeće godine objavio je svoju prvu zbirku pesama “Uzalud je budim” koja je postigla ogroman uspeh i otvorila mu svet književnosti i slave. Iako jako mlad, Branko Miljković se ubrzo našao u samom vrhu srpske poezije. To je potvrdila i Oktobarska nagrada, jedna od najprestižnijih u ono vreme.

O tome zašto je Branko Miljković rešio da napusti Beograd i prihvatio posao urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija postoji više verzija. Po jednoj, pesnik je pokvario odnose sa jednim brojem pesnika i prijatelja. Po drugoj, presudni su bili ljubavni jadi. Kako bilo, u jesen 1960. godine mladi pesnik se obreo u Zagrebu, a nakon toga ubrzo je počeo i da pije.

Nepunih godinu dana kasnije, u noći između 11. i 12. februara 1961. Branko Miljković je pronađen mrtav, obešen o drvo na periferiji Zagreba. Imao je samo 27 godina.

Njegova iznenadna smrt već decenijama izaziva rasprave o tome da li je reč bila o samoubistvu ili je mladi pesnik ipak ubijen.

Brankova porodica kao i mnogobrojni prijatelji na čelu sa pesnikom Tanasijem Mladenovićem, tvrdili su da drvo o koje je pesnik pronađen obešen jednostavno nije bilo dovoljno jako da izdrži Miljkovićevu težinu, kao i da je na telu nakon smrti bilo modrica (kao od prebijanja) ali ne i tragova davljenja na vratu koji su uobičajni kod samoubistva bešenjem.

Ipak, slavni književnik Danilo Kiš je u kratkom filmu Slobodana Šijana iz 1976. godine “Pohvala svetu” izneo jedno drugačije viđenje poslednjih dana Branka Miljkovića.

– Desetak dana pre njegovog samoubistva sam ga sreo i kad sam naručio piće, on me je izružio da se to ne sme raditi, da se ne sme piti… On je u tom trenutku prestao da pije i da bi tome dao težinu principa, on je držao predavanja i drugarska ubeđivanja. Tada je izgovorio nekoliko rečenica koje su me frapirale u času kada sam doznao za njegovu tragičnu smrt. Rekao je: “Mi smo svi kukavice, mnogi ruski pesnici su u našim godinama već završili svoje živote i to svojom rukom”. Naveo je njihova imena, dosta agresivno me je pitao zašto smo mi takve kukavice koje umiru od “gladi, tuberkuloze i od tzv. boemije” – ispričao je Kiš svoj poslednji susret sa Brankom Miljkovićem.

O tome ko bi eventualno mogao da stoji iza ubistva Branka Miljkovića takođe ima mnogo teorija – neki navode hrvatske nacionaliste, drugi krive kafansku svađu, treći UDBU…

Ipak, sve do danas zvanična verzija Brankove smrti je – samoubistvo.

Kurir.rs/Dnevno/

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here