Јелена Лалатовић: Михаило Алић је гњида… видела сам да је неки портал vidovdan.org објавио текст овог бедника

Поделите:

Јелена Лалатовић на свом Фејсбук профилу је поставила статус о тексту који је Видовдан пренео са блога Михаила Алића. Алић се у свом тексту осврнуо на писање Јоване Глигоријевић у недељнику Време.

Михаило Алић: Почело је, почело! У име жена

У коментарима дискусије на Фејсбуку Алић је обавестио пратиоце и пријатеље Јелене Лалатовић да је Видовдан без консултација са њим поставио насловну фотографију у којој је управо текст на који се Михаило Алић осврће у свом тексту.

Уколико није проблем сам текст у коме се Михаило Алић критички осврће на писање Јоване Глигоријевић у недељнику Време, заиста не видимо зашто би проблем био скриншот управо тог чланка.

Иначе, на свом блогу Михаило Алић нема обичај да поставља насловне фотографије. Видео који се налази у самом тексту на Алићевом блогу о Муји и Хаси, није нам се учинио занимљивим да бисмо га постављали за насловну фотографију.

http://www.ultrahome.in.rs/muska/poceloPocelo.html

Михаило до сада није имао примедбе на уређивачку политику портала Видовдан, тако да заиста не видимо у чему је проблем што смо овог пута, преневши текст који нам је он путем мејла проследио са његовог блога, поставили скриншот текста о коме је писао.

Садржај Фејсбук објаве коју је Јелена Лалатовић упутила на рачун Михаила Алића у коме помиње наш сајт, можете прочитати директно на линку испод, или у тексту који следи након линка:

 

Јелена Лалатовић:

Михаило Алић је гњида која скоро годину дана прогања једну моју пријатељицу, уредно јој пише полупретеће мејлове како би у термину консултација дошао код ње, “али никад нема времена”, прати њен академски рад и о својим менталним мастурбацијама је уредно обавештава у серијским мејловима, на које она, наравно, не одговара. Она не користи друштвене мреже, нити се појављује у јавности. Дакле, Михаило Алић је прогони на бази чињенице да се жена бави женском књижевношћу и студијама рода из крајње научне, не чак ни активистичке, политичке перспективе. Да ли можете да замислите која је то доза фиксације, беса, опседнутости и жеље да се жена застраши да некоме пишете на пословни мејл, без икаквог професионалног интереса, суптилно инсинуирајући да ћете се појавити једном у њеном кабинету, кад буде сама, у термину консултација.
Она се распитала да ли закон може да је заштити од тога – не може. Феминистичка теорија права нас учи да право заиста функционише тако што кодификација једне области оставља простор да низ других опасних и штетних понашања буде изван сфере регулације. Међутим, чињеница да су насилници толико изреволтирани тиме што су неки други насилници, захваљујући закону из јуна 2017, сада у мало мање захвалној позицији, те да постоји теоретска могућност да пред законом одговарају за своје поступке, указује колико су далеко спремни да оду да бране свој интерес да некажњено злостављају жене.

Данас сам видела да је неки портал видовдан. орг објавио текст овог бедника. Текст говори о професору Kрагујевачког универзитета коме се суди због сексуалног узнемиравања, а повод реакције малоумног Алића је тај што је Јована Глигоријевић објавила текст о том суђењу. Алић тврди да је професор студенткињи сигурно слао поруке у вези са семинарским радовима (не постоји космос у коме је прихватљиво да професор шаље поруке у вези са семинарским радом, за то постоје релевантни протоколи и онај ко то крши, ради то са намером да узнемирава/злоставља студенткињу. Ми студирамо и радимо због себе, а не да би матори манијаци дркали курац на нас. на нашем радном месту. Јасно као дан), као и да је та студенткиња лења и спремна да попуши курац, јер неће да учи (да, то говоре ови заштитници брака и породичних вредности).

Уз текст је објављена и слика Јоване Глигоријевић, што је јајарски позив на линч, јер ови ликови буквално немају минимум кичме него воле да злостављају тако да то не буде утуживо. Дакле, и Јована Глигоријевић се Михаилу Алићу, као и поменута моја пријатељица, “замерила” тиме што ради свој посао и он сада сматра да има право да је, док тврди како сексуално узнемиравање не постоји, већ се то женама обија о главу јер неће да уче и раде него би да пуше курац у замену за положен испит или новац, јавно разапиње. Објављивање слике је посебна симболична геста која доказује да се ту ради о сировој мржњи према женама, јер се у дебатама и полемикама, када се, дакле, дискутује о идејама, ставовима, аргументима, слике саговорница и саговорника не објављују на тапету. Тиме, разуме се, Алић и видовдан охрабрују друге злостављаче, јер они, као и све кукавице, нападају само када су ушушкани у заједници себи сличних женомрзаца: прогањају, уходе, јавно блате жене које виде као опасност за своје умишљено право на наша тела, наше време и нашу пажњу.

Алић је, такође, сарадник и пријатељ Владислава Ђорђевића, лика који је јавно подржао сексуално злостављање деце, јер је на снимку на коме се види како насилник дословно заскаче девојчицу у трамвају, ишчитао насилникову жељу да је “пољуби”, тврдећи да ми не знамо да ли је она, пре тога, њему обећала пољубац. Релативизација сексуалног узнемиравања почива на истоветној перверзној логици. Упозорите жене које знате, јер ми у овој борби, у којој су залог наше право на живот без насиља и на достојанствен рад, заиста имамо само једна другу.

Поделите:

3 Коментари

  1. Zahvaljujem se Vidovdanu što je objavio ovaj članak koji dokumentuje kako sam izložen medijskom linču zbog objavljivanje članka “Počelo je, počelo. U ime žena” 23.11.18. Redakciji Vidovdana ne zameram što su stavili ilustraciju za članak, što je kako smo i do sada saradjivali, niti smatram da je nešto sporno u objavljivanju skrinšota početka članka iz “Vremena” o kome pišem. Da bih se odbranio od nasilnica koje su me optužile da objavljivanjem fotografije Jovane Gligorijević pozivam na njen linč, morao sam da izjavim da izbor ilustracije mog članka je izbor Vidovdana, i da ja sa tim nemam veze. Progon i linč na Fejsbuku https://www.facebook.com/jelena.nardeli/posts/10156237970178752 je samo prvi deo onoga čemu sam izložen, veći i grublji deo je na Tviteru, gde mi je prećeno i fizičkim nasiljem, o čemu imam nameru da obavestim službu SUP-a koja se bavi visokotehnološkim kriminalom i pretnjama na internetu kako bi me zaštitili (ako je to uopšte moguće). Još jednom hvala Vidovdanu.

  2. Naravno, feministkinje i istopolne ljubavnice ne vole da se njihov prljav veš javno iznosi, gde najvulgarnijim rečnikom, bez trunke argumenata, napadaju one koji propituju njihovu dogmu. Potom prijavljuju i blokiraju sajtove, a onda brišu čitave objave sa diskusijama (link iz gornjeg komentara više nije dostupan) da sakriju svoj prljav veš koji se ne može oprati. Vidovdan je izgleda bio spreman na to, pa iako je nakon blokade morao da skine skrinšotove “diskusija”, takodje ih je sačuvao u tekst formatu, pa ipak vidite bar deo ovi gnusnih napada i neke njihove aktere. Klasičan format napada: 1. potpuno lažne optužbe, ili bazirane na zrnu činjenica, ali izvitopereno i uveličano 10 – 100 puta, 2. požrtvljavanje žena: iako su same nasilnice, uvek predstave da je optuženi nasilnik, za izmišljeni zločin, a one su jadne i nezaštićene, 3. brutalnost i dehumanizacija protivnika, radi lakše (čak i fizičke) eliminacije kasnije – čist fašizam, 4. serija pripremljenih etiketa koju svaki napad sadrži, čime se napad lakše piše, odnosno šablonizovan je, 5. dovodjenje lika u vezu sa ostalim omraženim likovima da se prikaže kao zavera protiv žena, iako se protivnici bore protiv agresivnog feminizma i podmetanja. Borci protiv lažnih optužbi protiv drugih muškaraca, bivaju napadnati lažnim optužbama, jer feministkinje samo to umeju.

  3. Хвала Жељку Ињцу, уреднику Видовдана, који је објавио овај чланак, јер је он од непроцењиве научне и педагошке вредности. Он спаја све најбоље стилске особине феминистичког полемичког жанра: вулгарност, лудило и параноју. Нити Михаило иког прогони, ни ја браним било какво злостављање деце. Обојица радимо нешто друго: упозоравамо на феминистичка злонамерна претеривања. Али лако је разумети ту феминистичку психопатологију. Она је плод лезбијког мушкомрзачког ума. Дакле, хвала Жељку још једном!

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here