ЈЕЛЕНА МИЛИЋ: Запад треба да подели Косово

Поделите:

Западна међународна заједница би требало да размисли о подели Косова као најмање лошем решењу, третирајући га као јединствен случај, изјавила је данас директорка Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић.

Милић каже да ако је западна међународна заједница заиста толико уплашена руским утицајем, онда је нерешено питање Београда и Приштине „један од великих канала утицаја који Русија може да користи“.

Са друге стране, каже, претпостављала је да када је Србија прихватила Бриселски споразум, да ће земље чланице ЕУ и НАТО које нису признале КиМ то учинити.

– Могу да разумем да је јако тешко изаћи и прихватити обавезујући споразум када имате земље чланице ЕУ и НАТО које нису признале Косово – истакла је.

Указала је и да је председник Србије рекао да је Србија правила грешке 90-их, „и то је суштина зашто смо изгубили Косово“.

– Али суштина је да је од тог периода Србија већину ратних злочинаца испоручује што није било једноставно, надаље, Србија је испунила неке обавезе из Бриелског споразума, а ЗСО нема нигде. И Косово и међународна западна заједница одуговлаче са формирањем суда за злочине ОВК, а још се као нестали води између 400 до 600 Срба по најконзервативнијим проценама – нагласила је.

„Косово може да буде јединствен случај“

Она је навела да, када се све узме у обзир и колико је регион изложен претњама споља, „време је да западна заједница третирајући нови статус Косова, размисли о подели КиМ као најмање лошем решењу третирајући га као јединствен случај, који не може да изазове логику да то може да уради Република Српска“.

– Мислим да је то могуће урадити на једној конференцији на којој би се отворила и питања разјашњења граничних спорова Србије и Хрватске, као и Србије и БиХ, и да то Србија може да изведе мењањем Устава и да стави међународну заједницу пред један свршен чин – па да видимо шта би било – каже Милић.

Како каже, зна да је прилично необично да то долази искључиво из ЦЕАС-а и додаје.

– То је анализа ЦЕАС, имајући у виду колико смо у ћорсокаку – навела је милићеца.

Објашњава да ЦЕАС редовно прати стања у безбедности и да се прича о политичком окружењу у којима се стратегије усвајају, и сматра да је разлог зашто сугерише да западна медјународна заједница размисли о подели Косова као опцији и тај „што ми, на жалост, имамо прилично популарне и добре попуњене синдикате у војсци и полицији који се не баве синдикалним и људским правима градјана у униформи већ се на прилично безочан начин баве политиком“.

„Важна добра сарадња са НАТО-ом“

Она је говорећи о новим нацртима Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране рекла да постоје добре новине, пре свега у делу који се тиче усаглашености са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ и препознавању европских интеграција као националног интереса, док је главни недостатак што су оба документа „косовоцентрична“.

Милић је рекла да, управо из тог разлога, документи спречавају реалне политике и разматрање опција на другим пољима.

Она је навела да је ЦЕАС већ поднео у амандманској форми коментаре и сугестије и да је јако добро што постоји могућност да организације цивилног друштва то ураде.

Од негативнијих околности, каже, брине што чињеница да је велики напор који је држава Србија учинила прихватајући Бриселски споразум о процесу нормализације односа Београда и Приштине није у колерацији са неким одредбама у та два документа.

Милић похваљује што се самопроглашена независност не види више као највећа безбедносна претња и каже:

– Ми сматрамо да је велики политички изазов, али да нема места да буде толика безбедносна претња.

Оцењује и да недореченост постоји и у делу који се тиче оцене глобалних дешавања и оцене у свету, те да ниједном није споменуто како ЕУ види актуелни режим у Москви.

То је апсолутно маргинализовано, не види се нигде да су ЕУ и НАТО главни партнери – истиче Милић.

Поздравила је што је у документима речено да Србија има акциони план партнерства са НАТО и укажује да се у ЕУ може ући као војно неутрална земља, али не и „ако имате тако лош однос са Нато пактом“.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here