Инструирани напади на СПЦ нису питање ни индоктринације нити програмираниног атеизма „пале“, материјалистичко-меркантилистичке и позитивистичке Западне цивилизације, него огледало духовног параметра једног народа и духовне инволуције српског народа. Заправо, кад кажем да нису питање индоктринације и програмираног утицаја, желим да кажем да је то одговор а питање зашто је тако како је, требали би смо да поставимо себи самима. Духовност српског народа се последњих деценија одржава на „стакленим ногама“ и у таквим околностима врло га је лако „третирати“ опробаним методама индоктринације. Наметнут константни сукоб између нагона и морала, инсистирање на конзументизму и технократији, инсистирање на конформизму и релативизму, скептицизму и опортунизму, одвајање душевног и духовног, и инсистирање да смо МИ оно што имамо а не оно што јесмо, даје у финалу оно што је данас српски народ – разједињена биомаса у легионима свега и свачега. Не саборна ћелија, него бесмислени, разједињени, егоизмом и лицемерјем огољен колектив.
Kо смо ми да коментаришемо у чему се вози Патријарх? Да ли смо опорезовани на име тога? Да ли би можда Патријарх требало да се вози на тротинету? Да ли ми као народ разумемо шта представља институција Патријарха?
Зашто бринемо о томе у чему се возе владике а не бринемо о сопственом спасењу? Зашто од јутра до сутра забадамо носеве у сукобе у СПЦ уместо да се молимо за благостање? Зашто на послетку, ликујемо над тим? Одакле нам право да о томе судимо и тиме се бавимо, и чиме смо то право заслужили – Аскетизмом? Светошћу каквом? Жртвом? Несебичном љубављу?
Ако смо духовност изгубили, да ли схватате да деградирањем СПЦ губимо и важан реал-политички стуб, који је вековима био кохезивни материјал за одржавање и преживљавање национа?
Ништа ми Срби данас нити разумемо нити имамо капацитет да схватимо. И није више ни до комунизма. Јер, знате, били су Турци ипак нешто дуже. До нас је, огољене душевне наказности и ампутиране духовности.
У једно сам потпуно убеђена – сви они који не разумевајући ништа критикују једино што нам је остало неупрљано први у реду би издали и државу и веру и породицу и Бога, и то за најлошији Ауди у возном парку СПЦ.
Извор: Фејсбук профил Јелене Јелисавчић
