Јерусалим пост: Израелско признање Косова је увреда историје, правде и здравог разума; вратиће нам се као бумеранг

Поделите:

Косово је за Србе оно што су Јерусалим, Јудеја и Самарија за Јевреје: колијевка нације, мјесто гдје је све почело. На жалост, Израел је признао независност српске покрајине. Уочи избора у САД за мање од два мјесеца и потребе Вашингтона да забиљежи спољнополитичке успјехе, политика је поново тријумфовала над принципом

 

У запањујућем прошлонедјељном политичком преокрету Израел је попустио пред америчким притиском и формално је признао српску покрајину Косово као независну државу.

Иако је већи дио медија поздравио овај развој догађаја са узбуђењем и чак са извјесном дозом радости, не бисмо смјели да дозволимо да нас преваре и убиједе да је то била мудра одлука. Сигурно није. Признавањем Косова*, Израел је починио велику балканску грешку, која није само увреда историје, правде и здравог разума, већ која подрива националне интересе јеврејске државе и која ће нам се вјероватно вратити као бумеранг.

Овај корак је презентован широј јавности од стране америчког предсједника Доналда Трампа 4. септембра у Овалном кабинету, у присуству предсједника Србије Александра Вучића као и Авдулаха Хотија, самозваног косовског* премијера, током потписивања споразума о нормализацији економских односа.

Ова одлука означава нагли заокрет у израелској политици. Више од 12 година, откако је ова српска покрајина нелегално и једнострано прогласила да се одваја од Србије 17. фебруара 2008. године, Израел је одбијао да подржи независно Косово* из принципа и са добрим разлогом. За почетак, Косово је саставни дио Србије, и законски и уставно. Подржати његово отцјепљење значи мијешати се у унутрашње ствари друге државе, што је ријетко када разборит корак. Нарочито на Балкану, гдје гранични спорови, етничке тензије и сложени историјски процеси само додатно компликују ситуацију.

Да бисте у потпуности разумјели осјетљивост питања, само размислите колико је питање Косова важно за Београд, са којим Израел његује све топлије односе последњих година.

Поједностављено, Косово је за Србе оно што су Јерусалим, Јудеја и Самарија за Јевреје: колијевка нације, мјесто гдје је све почело.

Више од 800 година Косово је срце Србије, а било је културно, духовно и административно средиште све до судбоносне битке на Косову Пољу 1389. године, када су Турци Османлије побиједили Србе и њихове савезнике.

Данас, албански досељеници су раселили српске становнике тог подручја и они сада чине већину. Али територија покрајине прошарана је древним српским црквама, манастирима и споменицима. За Србе би напуштање Косова било слично вађењу њиховог колективног срца које још увијек куца, централног органа који је од виталног значаја за њихово национално насљеђе и идентитет.

Отуда, иако се Србија у Бијелој кући сложила да појача економску сарадњу са Косовом, они су одлучно одбили да признају његову независност, бранећи право на свету земљу својих предака.

Израелско признање Косова* вријеђа Србију и пријети да баци сјенку на све боље односе двије земље.Такође поставља опасан преседан који се лако може окренути и искористити против јеврејске државе.

Уосталом, ако Косовари могу једнострано да напусте Србију да би створили своју земљу, зашто то не би могли учинити Палестинци у Јудеји или израелски Арапи у Галилеји?

Косово* је настојало да оправда свој захтјев за независношћу на исти начин на који то чине Палестинци: позивањем на право на самоопредјељење. Али спровођење овог права у међународним односима отвара трновита и опасна питање. Заиста, које су тачно његове границе?

На примјер, да ли би становници Бруклина у принципу могли да тврде да су јединствена нација са свим њиховим историјасма, географијом, кухињом, чак и нагласком, и да истакну захтјев за одвајањем од САД-а и формирају своју земљу? А шта је са Каталонцима у Шпанији, Корзиканцима у Француској или Шкотима у Уједињеном Краљевству, од којих би многи жељели да оснују независну државу?

Када би се свакој етничкој мањини дозволило да користи право на самоопредјељење, то би изазвало бескрајан круг хаоса широм свијета.

Током година, супротстављајући се косовској* независности као принципу, Израел је могао с разлогом да тврди да заступа досљедан став који заступа неповредивост суверених граница. Али након признавања Косова*, та досљедност јеотишла у прошлост.

Свакако, споразум најављен прошле недјеље није без бенефита за Израел, јер су се и Србија и Косово* са већинским муслиманским становништвом обавезали на отварање амбасада у Јерусалиму, даље јачање међународног легитимитета статуса Светог града као главног града јеврејске државе. Вучић и Хоти такође су се сложили да прогласе Хезболах за терористички покрет.

Такође, све се ово дешава само неколико недјеља након најаве у вези са споразумом између Израела и Уједињених Арапских Емирата, што даје осећај напретка и позитивних пројмјена које су у току у овом дијелу свијета.

Али остаје чињеница да смо платили врло високу цијену.

Као што је Артур Кол, бивши израелски амбасадор у Србији, рекао за The Media Line, „нисмо повезани са балканским сукобом и не би требало у њега ни да улазимо.“

„Нисам сигуран да је у интересу Израела да се умијеша.“, рекао је Кол, додајући: „Плаћамо цијену издајом дугогодишњег принципа наше политике. То је корак који би се могао одразити на израелско-палестински сукоб.“.

Признавањем Косова*, Израел је нарушио односе са Србијом, поткопао сопствени став о палестинском праву на самоопредјељење и умијешао се тамо гдје му није мјесто.

Умјесто признања Косова*, Израел би требало да његује везе са Србима, са којима Јевреји имају дугу и заједничку историју пријатељства и узајамног поштовања.

На жалост, уочи избора у САД за мање од два мјесеца и потребе Вашингтона да забиљежи спољнополитичке успјехе, политика је поново тријумфовала над принципом.

Пише: Мајкл Фројнд

in4s.net
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here