Јована Глигоријевић: Дарко Лазић, лидер опозиције

Поделите:

Данас ће се на киосцима наћи нови број “Времена”, са претученим Борком Стефановићем на насловној страни. Стефановић је претучен на трибини Савеза за Србију у Kрушевцу, пре шест дана. Осим у неколицини независних медија, та је тема побегла са насловних страна и сајтова готово свих регистрованих јавних гласила у писаном формату.

Пре два месеца, фолк певач Дарко Лазић, под дејством алкохола и опијата, сео је за волан, испревртао се и завршио, тешко повређен, у болници. Случај Дарка Лазића заскаче ме са сваке трафике којој приђем. Знам да је његова баба организовала молебан док је био у коми, да му бивша жена прави проблеме иако има нову вереницу, да се упркос опструкцијама бивше жене опајдаре ових дана жени у болници, и најважније од свега – знам да му је живот спасло то што је возио под дејством кокаина. Не питајте ме како је то могуће, све ово знам само са насловних страна које видим док стојим у реду на киоску. И тако већ два месеца. Повремено и проћаскам са продавачицама или таксистима који знају да сам новинарка, сви ме питају како је Дарко Лазић. За Борка Стефановића ме нико ништа не пита.

Из наведеног, закључујем следеће: средње познати фолк певач Борко Стефановић добио је металном штанглом по глави пред наступ у једној дискотеци у Kрушевцу. За то време, лидер опозиције Дарко Лазић повређен је у саобраћајној несрећи која се десила под сумњивим околностима док је ишао на скуп опозиције, а сумња се да му је неко сипао дрогу у пиће.

Без намере да будем безосећајна према човеку који још лежи у болници и опоравља се од повреда, Дарку Лазићу заиста желим брз опоравак и оздрављење. Такође, не кривим и не осуђујем никога ко свакодневно прати вести о њему и брине се за његово здравље. Међутим, не могу да не приметим како таблоиди и полутаблоиди у Србији месецима производе код грађана емпатију према некоме ко је сам себе довео у опасност јер је сео за волан пијан и дрогиран, до те мере да пишу како га је дрога спасла смрти, а да у исто време случај пребијања Борка Стефановића, пребијеног на правди бога, само зато што је опозициони политичар, потапају тако што о њему не пишу, или фабрикују сумануте теорије по којима му је расцопана лобања због некаквих личних нерашчишћених рачуна.

Једино што ме теши јесте да емпатија у овом друштву постоји: свакодневно срећем људе који се искрено брину за повређеног певача. Плаши ме, међутим, што се медијском манипулацијом, та емпатија може циљано усмеравати, скретати с једног случаја на други, па чак и потпуно угасити, рецимо, блаћењем Борка Стефановића.

И не ради се овде само о Борку Стефановићу, ради се о сваком коме је у овом друштву саосећање потребно: од раднице Јуре која је због тога што је оболела од карцинома, добила отказ, преко мајке из Kрагујевца којој су, јер се љутила на педијатре објавили податке из здравственог картона, човека који се убио јер није имао 20.000 да плати струју, радника Гоше који се обесио у фабрици јер није могао да издржи беду, до избеглица са Блиског Истока којих, у односу на пре три године у Србији данас има смешно мало, али то никог не спречава д шири лажи о томе како силују, пљачкају, џепаре и краду децу.

На све ћемо них заборавити, јер нам са насловних страна и са киоска искаче стално да имамо саосећати са човеком који је урадио све оно што не треба радити да не бисте довели у опасност себе и друге.

Јована Глигоријевић, Време

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here