“ЈУТАРЊИ”: ‘Управо је легализован раскол гори и од онога пре хиљаду година између католика и православаца’

Поделите:

“Свети Синод је на свом засједању од 9. до 11. листопада посебно расправио црквено питање Украјине и након опсежне расправе одлучио: Обновити већ донесену одлуку да Васељенска патријаршија настави с одобравањем аутокефалности Украјинској цркви”.

Тако је у четвртак у објави Васељенске патријаршије са сједиштем у Цариграду (Kонстантинополу) потврђено да ће Украјинска православна црква (УПЦ) добити аутокефалност. Тај је процес започео овог љета кад је васељенски патријарх Бартоломеј примио украјинског предсједника Петра Порошенка који му је изнио жељу украјинског народа да врати аутокефалност (самосталност) својој Цркви.

Због тога је у Цариград крајем коловоза отпутовао и патријарх московски и цијеле Русије Kирил који је покушао одговорити Бартоломеја, али у томе није успио. Овај потоњи је остао чврст при одлуци да је Kонстантинопол 1686. године дао Московској патријаршији право заређивања кијевског митрополита те да, сукладно томе, Васељенска патријаршија има право ту одлуку и повући. И то је направила у завршном документу: у точци 4 тако стоји да ће сада УПЦ спомињати васељенског патријарха као свог првонадређеног при било каквом црквеном ђеловању “потврђујући тако своју канонску овисност о Мајци цркви у Kонстантинополу”. Митрополит Филарет, досадашњи челник за Москву “отпадничке” Украјинске православне цркве, “наново је постављен на свој хијерархијски положај, а сви су вјерници враћени у заједницу с Црквом”, стоји у завршном документу.

Патријарх Бартоломеј је у посљедњем чланку документа позвао “све укључене стране да се клоне присвајања цркава, манастира и друге имовине као и било којег другог чина насиља или одмазде”. Наиме, УПЦ тврди да њој припада сва имовина Руске православне цркве (РПЦ) у Украјини чему се ова потоња противи. Москва је очекивала овакав развој ситуације и реагирала је брзо: “Одлука Синода Цариградске патријаршије представља легализацију раскола”, приопћио је у четвртак Александар Волков, гласноговорник патријарха Kирила. Додао је и да је ријеч о “катастрофалном ударцу јединству глобалног православља и протуканонској одлуци”. Синод РПЦ-а ће о овој теми расправљати у понеђељак када се очекује прекид заједништва с Kонстантинополом. То је у својој изјави у сриједу најавио сам Kирил: “Данас, када цариградски патријарх претендира на васељенску власт која није својствена за православног архијереја, ми смо на страни истине, на страни православља. И ми ћемо чврсто штитити наше православне каноне, нашу вјеру”.

Тежак ударац РПЦ-у
Патријарх Бартоломеј је повијесно у праву, али то право озбиљно мучи РПЦ. Наиме, ако се у коначници ова одлука и проведе, па већина украјинских вјерника који су досад признавали хијерахију Москве пријеђе под крило Kијева, РПЦ ће изгубити изузетно велик број вјерника, а и имовине. Према свим најавама то ће се сигурно догодити на снажно антируски оријентираном западу земље. И, што је посебно важно кад је ријеч о православљу гђе постоје државне цркве, РПЦ ће изгубити и свој политички утјецај на Украјину.

Свјетовна се Москва није огласила, али не треба двојити да је предсједник Владимир Путин бијесан: камен темељац његове сусједне политике према Западу је задржати у својој интересној сфери Украјину и Бјелорусију као заштитни појас према НАТО-у. РПЦ тврди да је овај корак тежи од схизме католичанства и православља 1054. године. И дијелом има право кад је ријеч о улози РПЦ-а. Москва је, као највећа православна црква, наметала вољу црквама у свом окружењу држећи их у чврстом стиску.

На исти се начин понаша и Српска православна црква (СПЦ) која одбија аутокефалност Црногорске и Македонске цркве. Због тога је СПЦ одлучно стала иза РПЦ, али након ове одлуке тешко да ће моћи зауставити пут тих двају цркава према аутокефалности. Одлуку Kонстантинопола врло вјеројатно ће прихватити Грчка, Бугарска и Ципар, а очекује се сугласје и Румуњске (гђе је Православна црква доживјела тежак пораз неуспјехом референдума о дефинирању брака као заједнице мужа и жене). Од којих ће признање аутокефалности тражити Подгорица и Скопље. И тако ће се створити два супротстављена православна табора.

Јутарњи.хр

Поделите:

1 коментар

  1. “Цркву Христову ни врата пакла неће надвладати”, све док је света и века!
    1054. је настао раскол , али Дух Свети је остао у оном делу Цркве који је
    следио учење Отаца Светих Васељенских Сабора, а то је Православна /Правоверна/
    Саборна и Апостолска Црква.
    Да није тако, зашто би се поново иницрао раскол у већ постојећем расколу?
    Нико не може да ускрати или оспори дејство Духа Светога у оном делу Цркве
    /већина Помесних Православних/Правоверних/ Цркава који ће следити учење
    Отаца 7. Васељенских Сабора.
    Дух Свети дише и излива се где хоће, и никакви администртвно-политичко-правни
    разлози Га у томе не могу спречити!
    Јединство се остварује кроз Литургијску Саборност са Светим Оцима, неизмењеном
    начину служења Свете Литургије на Земљи, у односу на наше претке, сада житеље
    Небеске Цркве!

    Драган Славнић

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here