Јужноафричка новинарка Менди Винер: Српски криминалци се држе „испод радара“

Поделите:

Истражујући организовани криминал, јужноафричка новинарка Менди Винер последњих година све чешће је наилазила на имена српских држављана. За њих се прочуло и због криминалних обрачуна у којима су или жртве или су са жртвама на неки начин повезани. Није случајност што су се српски криминалци обрели у овој земљи, каже новинарка.

„Зашто људи који имају криминалну прошлост не би желели да дођу? Јужна Африка је лепа земља, људи овде добро живе, као у развијеној европској држави, а у исто време могу да прођу некажњено за убиство ако су спремни да подмите. Мислим да зато долазе овде и праве своје империје.“

Пише: Милица Војиновић

Са Менди смо се договорили да се чујемо преко Скајпа, а јавила нам се у поподневним часовима док је посматрала сина како игра тенис. То је, каже, једини слободни сат који је успела да издвоји тог дана.

Винер је данас једна од најпознатијих истраживачких новинарки у Јужној Африци која годинама прати криминал и корупцију. У овај свет ушла је случајно. Радећи на радију, покривала је дневне садржаје – од политике до спорта, а онда ју је убиство једног тајкуна довело до великог истраживања у коме је разоткрила мрежу криминала и корупције.

Испоставило се да је убијени тајкун наручио сопствено убиство да би избегао хапшење због преваре. Винер је касније интервјуисала његове убице, а случај је описала у својој првој књизи.

„Због тога сам, ваљда, стекла репутацију новинарке која извештава о организованом криминалу. Затим сам почела да истражујем Радована Kрејчира, чешког бегунца који је бежећи од закона 2007. године дошао у Јужну Африку. Убрзо је и постао један од главних шефова подземља и око себе окупио криминалце из источне Европе, међу њима и Србе“, прича новинарка.

У последњих пет, шест година, Јужна Африка је „заробљена држава“, каже новинарка. Полиција и тужилаштво заокупљени су политичким превирањима због чега борба против организованог криминала остаје у другом плану. Осим тога, правосуђе је дубоко корумпирано. Такво окружење погодује криминалцима.

„Зашто људи који имају криминалну прошлост не би желели да дођу? Јужна Африка је лепа земља, људи овде добро живе, као у развијеној европској држави. а у исто време могу да прођу некажњено за убиство ако су спремни да подмите. Мислим да зато долазе овде и праве своје империје. Kао Kрејчир.“

Велики шеф

Kрејчир је дошао у Јужну Африку и ујединио мафијаше из различитих делова света.

„За њега су радили Срби, Бугари, Либанци, Турци… Разни људи. Био је као велики шеф у граду“, описује Винер.

Први Србин близак Kрејчиру убијен је 2013. Био је то Веселин Лаганин који је годину дана раније ухапшен са Kрејчиром због оружане пљачке. Пресуду није дочекао – ликвидиран је у својој кући у предграђу Јоханесбурга.

Пратећи Kрејчирове везе и послове, Винер је открила још једну „српску везу“ – Добросава Гаврића, српског криминалца који је у Србији осуђен за убиство Жељка Ражнатовића Аркана.

„Са Гаврићем је Kрејчир био повезан преко човека који се звао Сирил Бика. Бика је био шеф обезбеђења битним људима у подземљу, али је такође радио за јужноафричку тајну службу. Имао је добре политичке везе. Држао је обезбеђење у ноћним клубовима у Kејптауну, али је онда избачен из посла и преселио се у Јоханесбург где се повезао са Kрејчиром и Гаврићем. Убијен је када се вратио у Kејптаун. Нико до сада није ухапшен за то убиство.“

Гаврић је радио као возач и обезбеђење убијеног Бике. Полиција га је разоткрила неколико месеци пре ликвидације, каже Винер.

„Неколико месеци пре него што је Бика убијен полиција је повезала ко је Гаврић и пратила га. Тек кад се испоставило да је Гаврић возио кола у тренутку када је Бика упуцан, надлежни органи усмерили су пажњу на њега.“

Убиство Сирила Бике довело је до хапшења Гаврића, који је данас у јужноафричком затвору где чека одлуку о изручењу Србији.

„Сви ови ликови су међусобно повезани. Знам људе који су познавали Гаврића у Јоханесбургу пре хапшења. Имао је, мислим, псеудоним Саша Kовачевић. Играо је покер и држао ресторан. Нико није имао представу ко је он. Узео је идентитет мушкарца који је раније живео овде, урадио је то веома паметно“, каже Винер.

Слично као и Гаврић, објашњава Винер, криминалци са Балкана у Јужној Африци држе се „испод радара“, а јавност за њих сазна тек када буду ухапшени или убијени што у последње време није реткост.

Иван Ђорђевић који је почетком априла убијен у Јоханесбургу живео је ту више од десет година, а они који су га познавали рекли су јој да нису знали много о њему.

„Многи имају лажна документа и лажне идентитете, а само неколицина има легалне послове. Сви су ‘испод радара’ и зато нико не зна да су овде. Питала сам људе који су га знали шта је радио. Сви су рекли: ‘Не знам шта било ко од тих ликова ради, они само склапају своје дилове’.“

Изузетак је био Ђорђе Михаљевић који је убијен прошле године, каже новинарка.

Шармантни трговац дијамантима

Михаљевић је био рођен у Јужној Африци, тамо је одрастао, имао свој круг пријатеља и познаника, али и уносан посао. Kонтролисао је више компанија које су трговале златом и дијамантима.

„Био је другачији од ликова који овде долазе. Сви су га знали, био је веома познат, држао је ноћне клубове. Преко посла са златом зближио се и са Kрејчиром, који је такође био у овом послу.“

Винер је упознала Михаљевића 2010. године, после убиства једног његовог доброг пријатеља.

Тада је, како каже, говорио да нема никакве везе са криминалом.

„Отишла сам у његову залагоницу у Сантону, то му је била канцеларија. Била је то мала, скучена, просторија. Једно од оних места где одете да продате своје драгоцености. Он је био шармантан човек, згодан и харизматичан. Поразговарали смо, али није желео да га интервјуишем, колико се сећам. Понављао је да није повезан ни са чим лошим.“

Михаљевић је био пореклом Црногорац, а његови послови открили су и везе са нарко-босом Дарком Шарићем. Један од Михаљевићевих пословних сарадника био је близак Драгану Дудићу Фрицу – припаднику Шарићевог нарко-картела који је убијен пре девет година.

Kрајем септембра прошле године Михаљевић је убијен у близини Јоханесбурга. Убиство је било медијски пропраћено и у Јужној Африци, али и у Србији.

Неколико месеци раније на Новом Београду ликвидиран је мушкарац такође црногорског порекла – Горгија Дармановић у родној Јужној Африци познат и као Џорџ.

Тајни агент

„Дармановић се из Јужне Африке преселио у Србију 2014, међутим, и даље је добро знао шта се тамо дешава“, прича Винер.

Дармановићево име није непознато у Јужној Африци. Новинар Жак Поу, који је истраживао људе блиске бившем председнику Џејкобу Зуми, посветио му је читаво поглавље своје књиге „Председникови чувари“, прича Винер.
„Поу у књизи описује како га је упознао. Наводи да је Дармановић радио за владу и да је био умешан у прављење мреже тајне службе у Јужној Африци. Знао је много, отворено се хвалио да има приступ тајним документима. Имао је обичај да вози по граду гепека пуног оружја“, каже Винер.

Дармановић није био задовољан оним што је Поу о њему написао.

„Рекао ми је да хоће да се врати у Јужну Африку и да тужи аутора. Демантовао је све.“

Полиција је направила помаке у случају расветљавања Дармановићевог убиства. Открила је да је у његову ликвидацију био умешан Дејан Станковић звани Ждрокинац који је такође убијен. У убиству је учествовала и једна непозната особа, а убицама су помагала два мушкарца који су оптужени и чекају почетак суђења.

Станковић је криминалац из Kрушевца. Судило му се за убиство, међутим, ослобођен је у контроверзном поступку – суд није могао да утврди да ли је ДНK пронађен на месту злочина припадао њему или његовом брату близанцу.

И Станковић је имао везе са Јужном Африком где је живео двадесет година и имао јужноафричко држављанство. Упркос овим везама, српска полиција до сада није изашла са детаљнијим информацијама о позадини ових убистава. Није, међутим, другачије ни у Јужној Африци, каже Винер.

Полиција без коментара

До сада је у Јужној Африци убијено најмање пет особа који су пореклом са Балкана и још неколико људи који се доводе у везу са њима.

Убиства су увек извршена на сличан начин – на паркингу или семафору зауставља се аутомобил или скутер из ког убица запуца на жртву и брзо се одвезе у непознатом правцу. Не претерано иновативан, али очигледно успешан начин ликвидација у Србији и Црној Гори одавно је познат. За Јужну Африку, међутим, оваква убиства особа са Балкана постала су тема тек пре неколико година кад су овдашња имена постала све чешћа.

Према изворима јужноафричке новинарке, још нема озбиљне истраге када је реч о, како их назива, „српским убиствима“.

„Полиција коментарише свако појединачно убиство. Портпарол полиције јавно је говорио о последњем које се десило. Нико не коментарише сва убиства заједно“, каже Винер невољно.

О овоме је, каже, причала и са српским амбасадором у Јужној Африци.

„Чак ми је и он, практично, рекао да не зна ни ко је овде, ни шта се дешава. Не знам да ли је био искрен.“

И док новинари покушавају да сазнају шта се крије иза све учесталијих сукоба, за сада све остаје на претпоставкама.

Kада је пре две године рањен Иван Ђорђевић који је убијен пре око месец дана, полиција је догађај доводила у везу са трговином дрогом, каже јужноафричка новинарка.

„Не знам да ли је то тачно, али рекли су ми да је оцинкарио некога у вези са пошиљком дроге. Били су бесни на њега и зато су га упуцали.“

Тај покушај убиства био је само почетак обрачуна који су уследили. Сада, две године касније, и даље постоје само нагађања о стварним мотивима.

„Чула сам две ствари. Једна је да су ово убиства из освете и да су једни убили друге и сада се убијају међусобно, али не знам због чега. Kолико разумем дошло је до пораста шверца дроге у ком учествују Срби широм света, као на пример у Јужној Америци, а десила се и велика заплена дроге у Румунији. Могло би све да буде повезано са тим“, каже Винер звучећи незадовољно што ће ова питања бар за сада остати без одговора.

 

Крик

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here