Južnoafrička novinarka Mendi Viner: Srpski kriminalci se drže „ispod radara“

Podelite:

Istražujući organizovani kriminal, južnoafrička novinarka Mendi Viner poslednjih godina sve češće je nailazila na imena srpskih državljana. Za njih se pročulo i zbog kriminalnih obračuna u kojima su ili žrtve ili su sa žrtvama na neki način povezani. Nije slučajnost što su se srpski kriminalci obreli u ovoj zemlji, kaže novinarka.

„Zašto ljudi koji imaju kriminalnu prošlost ne bi želeli da dođu? Južna Afrika je lepa zemlja, ljudi ovde dobro žive, kao u razvijenoj evropskoj državi, a u isto vreme mogu da prođu nekažnjeno za ubistvo ako su spremni da podmite. Mislim da zato dolaze ovde i prave svoje imperije.“

Piše: Milica Vojinović

Sa Mendi smo se dogovorili da se čujemo preko Skajpa, a javila nam se u popodnevnim časovima dok je posmatrala sina kako igra tenis. To je, kaže, jedini slobodni sat koji je uspela da izdvoji tog dana.

Viner je danas jedna od najpoznatijih istraživačkih novinarki u Južnoj Africi koja godinama prati kriminal i korupciju. U ovaj svet ušla je slučajno. Radeći na radiju, pokrivala je dnevne sadržaje – od politike do sporta, a onda ju je ubistvo jednog tajkuna dovelo do velikog istraživanja u kome je razotkrila mrežu kriminala i korupcije.

Ispostavilo se da je ubijeni tajkun naručio sopstveno ubistvo da bi izbegao hapšenje zbog prevare. Viner je kasnije intervjuisala njegove ubice, a slučaj je opisala u svojoj prvoj knjizi.

„Zbog toga sam, valjda, stekla reputaciju novinarke koja izveštava o organizovanom kriminalu. Zatim sam počela da istražujem Radovana Krejčira, češkog begunca koji je bežeći od zakona 2007. godine došao u Južnu Afriku. Ubrzo je i postao jedan od glavnih šefova podzemlja i oko sebe okupio kriminalce iz istočne Evrope, među njima i Srbe“, priča novinarka.

U poslednjih pet, šest godina, Južna Afrika je „zarobljena država“, kaže novinarka. Policija i tužilaštvo zaokupljeni su političkim previranjima zbog čega borba protiv organizovanog kriminala ostaje u drugom planu. Osim toga, pravosuđe je duboko korumpirano. Takvo okruženje pogoduje kriminalcima.

„Zašto ljudi koji imaju kriminalnu prošlost ne bi želeli da dođu? Južna Afrika je lepa zemlja, ljudi ovde dobro žive, kao u razvijenoj evropskoj državi. a u isto vreme mogu da prođu nekažnjeno za ubistvo ako su spremni da podmite. Mislim da zato dolaze ovde i prave svoje imperije. Kao Krejčir.“

Veliki šef

Krejčir je došao u Južnu Afriku i ujedinio mafijaše iz različitih delova sveta.

„Za njega su radili Srbi, Bugari, Libanci, Turci… Razni ljudi. Bio je kao veliki šef u gradu“, opisuje Viner.

Prvi Srbin blizak Krejčiru ubijen je 2013. Bio je to Veselin Laganin koji je godinu dana ranije uhapšen sa Krejčirom zbog oružane pljačke. Presudu nije dočekao – likvidiran je u svojoj kući u predgrađu Johanesburga.

Prateći Krejčirove veze i poslove, Viner je otkrila još jednu „srpsku vezu“ – Dobrosava Gavrića, srpskog kriminalca koji je u Srbiji osuđen za ubistvo Željka Ražnatovića Arkana.

„Sa Gavrićem je Krejčir bio povezan preko čoveka koji se zvao Siril Bika. Bika je bio šef obezbeđenja bitnim ljudima u podzemlju, ali je takođe radio za južnoafričku tajnu službu. Imao je dobre političke veze. Držao je obezbeđenje u noćnim klubovima u Kejptaunu, ali je onda izbačen iz posla i preselio se u Johanesburg gde se povezao sa Krejčirom i Gavrićem. Ubijen je kada se vratio u Kejptaun. Niko do sada nije uhapšen za to ubistvo.“

Gavrić je radio kao vozač i obezbeđenje ubijenog Bike. Policija ga je razotkrila nekoliko meseci pre likvidacije, kaže Viner.

„Nekoliko meseci pre nego što je Bika ubijen policija je povezala ko je Gavrić i pratila ga. Tek kad se ispostavilo da je Gavrić vozio kola u trenutku kada je Bika upucan, nadležni organi usmerili su pažnju na njega.“

Ubistvo Sirila Bike dovelo je do hapšenja Gavrića, koji je danas u južnoafričkom zatvoru gde čeka odluku o izručenju Srbiji.

„Svi ovi likovi su međusobno povezani. Znam ljude koji su poznavali Gavrića u Johanesburgu pre hapšenja. Imao je, mislim, pseudonim Saša Kovačević. Igrao je poker i držao restoran. Niko nije imao predstavu ko je on. Uzeo je identitet muškarca koji je ranije živeo ovde, uradio je to veoma pametno“, kaže Viner.

Slično kao i Gavrić, objašnjava Viner, kriminalci sa Balkana u Južnoj Africi drže se „ispod radara“, a javnost za njih sazna tek kada budu uhapšeni ili ubijeni što u poslednje vreme nije retkost.

Ivan Đorđević koji je početkom aprila ubijen u Johanesburgu živeo je tu više od deset godina, a oni koji su ga poznavali rekli su joj da nisu znali mnogo o njemu.

„Mnogi imaju lažna dokumenta i lažne identitete, a samo nekolicina ima legalne poslove. Svi su ‘ispod radara’ i zato niko ne zna da su ovde. Pitala sam ljude koji su ga znali šta je radio. Svi su rekli: ‘Ne znam šta bilo ko od tih likova radi, oni samo sklapaju svoje dilove’.“

Izuzetak je bio Đorđe Mihaljević koji je ubijen prošle godine, kaže novinarka.

Šarmantni trgovac dijamantima

Mihaljević je bio rođen u Južnoj Africi, tamo je odrastao, imao svoj krug prijatelja i poznanika, ali i unosan posao. Kontrolisao je više kompanija koje su trgovale zlatom i dijamantima.

„Bio je drugačiji od likova koji ovde dolaze. Svi su ga znali, bio je veoma poznat, držao je noćne klubove. Preko posla sa zlatom zbližio se i sa Krejčirom, koji je takođe bio u ovom poslu.“

Viner je upoznala Mihaljevića 2010. godine, posle ubistva jednog njegovog dobrog prijatelja.

Tada je, kako kaže, govorio da nema nikakve veze sa kriminalom.

„Otišla sam u njegovu zalagonicu u Santonu, to mu je bila kancelarija. Bila je to mala, skučena, prostorija. Jedno od onih mesta gde odete da prodate svoje dragocenosti. On je bio šarmantan čovek, zgodan i harizmatičan. Porazgovarali smo, ali nije želeo da ga intervjuišem, koliko se sećam. Ponavljao je da nije povezan ni sa čim lošim.“

Mihaljević je bio poreklom Crnogorac, a njegovi poslovi otkrili su i veze sa narko-bosom Darkom Šarićem. Jedan od Mihaljevićevih poslovnih saradnika bio je blizak Draganu Dudiću Fricu – pripadniku Šarićevog narko-kartela koji je ubijen pre devet godina.

Krajem septembra prošle godine Mihaljević je ubijen u blizini Johanesburga. Ubistvo je bilo medijski propraćeno i u Južnoj Africi, ali i u Srbiji.

Nekoliko meseci ranije na Novom Beogradu likvidiran je muškarac takođe crnogorskog porekla – Gorgija Darmanović u rodnoj Južnoj Africi poznat i kao Džordž.

Tajni agent

„Darmanović se iz Južne Afrike preselio u Srbiju 2014, međutim, i dalje je dobro znao šta se tamo dešava“, priča Viner.

Darmanovićevo ime nije nepoznato u Južnoj Africi. Novinar Žak Pou, koji je istraživao ljude bliske bivšem predsedniku Džejkobu Zumi, posvetio mu je čitavo poglavlje svoje knjige „Predsednikovi čuvari“, priča Viner.
„Pou u knjizi opisuje kako ga je upoznao. Navodi da je Darmanović radio za vladu i da je bio umešan u pravljenje mreže tajne službe u Južnoj Africi. Znao je mnogo, otvoreno se hvalio da ima pristup tajnim dokumentima. Imao je običaj da vozi po gradu gepeka punog oružja“, kaže Viner.

Darmanović nije bio zadovoljan onim što je Pou o njemu napisao.

„Rekao mi je da hoće da se vrati u Južnu Afriku i da tuži autora. Demantovao je sve.“

Policija je napravila pomake u slučaju rasvetljavanja Darmanovićevog ubistva. Otkrila je da je u njegovu likvidaciju bio umešan Dejan Stanković zvani Ždrokinac koji je takođe ubijen. U ubistvu je učestvovala i jedna nepoznata osoba, a ubicama su pomagala dva muškarca koji su optuženi i čekaju početak suđenja.

Stanković je kriminalac iz Kruševca. Sudilo mu se za ubistvo, međutim, oslobođen je u kontroverznom postupku – sud nije mogao da utvrdi da li je DNK pronađen na mestu zločina pripadao njemu ili njegovom bratu blizancu.

I Stanković je imao veze sa Južnom Afrikom gde je živeo dvadeset godina i imao južnoafričko državljanstvo. Uprkos ovim vezama, srpska policija do sada nije izašla sa detaljnijim informacijama o pozadini ovih ubistava. Nije, međutim, drugačije ni u Južnoj Africi, kaže Viner.

Policija bez komentara

Do sada je u Južnoj Africi ubijeno najmanje pet osoba koji su poreklom sa Balkana i još nekoliko ljudi koji se dovode u vezu sa njima.

Ubistva su uvek izvršena na sličan način – na parkingu ili semaforu zaustavlja se automobil ili skuter iz kog ubica zapuca na žrtvu i brzo se odveze u nepoznatom pravcu. Ne preterano inovativan, ali očigledno uspešan način likvidacija u Srbiji i Crnoj Gori odavno je poznat. Za Južnu Afriku, međutim, ovakva ubistva osoba sa Balkana postala su tema tek pre nekoliko godina kad su ovdašnja imena postala sve češća.

Prema izvorima južnoafričke novinarke, još nema ozbiljne istrage kada je reč o, kako ih naziva, „srpskim ubistvima“.

„Policija komentariše svako pojedinačno ubistvo. Portparol policije javno je govorio o poslednjem koje se desilo. Niko ne komentariše sva ubistva zajedno“, kaže Viner nevoljno.

O ovome je, kaže, pričala i sa srpskim ambasadorom u Južnoj Africi.

„Čak mi je i on, praktično, rekao da ne zna ni ko je ovde, ni šta se dešava. Ne znam da li je bio iskren.“

I dok novinari pokušavaju da saznaju šta se krije iza sve učestalijih sukoba, za sada sve ostaje na pretpostavkama.

Kada je pre dve godine ranjen Ivan Đorđević koji je ubijen pre oko mesec dana, policija je događaj dovodila u vezu sa trgovinom drogom, kaže južnoafrička novinarka.

„Ne znam da li je to tačno, ali rekli su mi da je ocinkario nekoga u vezi sa pošiljkom droge. Bili su besni na njega i zato su ga upucali.“

Taj pokušaj ubistva bio je samo početak obračuna koji su usledili. Sada, dve godine kasnije, i dalje postoje samo nagađanja o stvarnim motivima.

„Čula sam dve stvari. Jedna je da su ovo ubistva iz osvete i da su jedni ubili druge i sada se ubijaju međusobno, ali ne znam zbog čega. Koliko razumem došlo je do porasta šverca droge u kom učestvuju Srbi širom sveta, kao na primer u Južnoj Americi, a desila se i velika zaplena droge u Rumuniji. Moglo bi sve da bude povezano sa tim“, kaže Viner zvučeći nezadovoljno što će ova pitanja bar za sada ostati bez odgovora.

 

Krik

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here