Kад Божић буде 8. јануара, а Свети Никола 20. децембра

Поделите:

Милутин Миланковић је свој нови јулијански календар представио на Свеправославном сабору 1923. године у Цариграду

Од 2100. године, Српску нову годину могли бисмо (добро, не баш ми) да прослављамо 14. јануара, а дан касније славили бисмо и Божић, и крсне славе. Тако бисмо се после Божићног поста омрсили 8. јануара, а Светог Николу бисмо славили 20. децембра. Наравно, уколико СПЦ до тада не одустане од њега и дане и године не почне да пребројава по грегоријанском календару.

Али, ако се то деси, онда ће се Божић славити тринаест дана раније, а и свака крсна слава ће променити свој „термин”.

Но како СПЦ није далеко одмакла у овим размишљањима, вратимо се, бар засад, нешто изгледнијој будућности.

Разлика од 13 дана између две Нове године настала је 1900. године, када је по јулијанском календару фебруар имао 29 дана, а по грегоријанском 28, а следећи пут ће та разлика настати 2100. године, за 14 дана.

Основна јединица у оваквом мерењу времена је календарска година која има 365 дана. Међутим, тај број не одговара у потпуности привидном кретању Сунца или тзв. тропској години која има тачно 365 дана, 5 часова, 48 минута и 46 секунди средњих Сунчевих дана.

На иницијативу папе Гргура XИИ, календар је реформисан са првенственим циљем да укине нагомилану разлику од 10 дана, што је и учињено када је после четвртка 4. 10. 1582. уследио петак 15. 10. 1582.

Занимљиво је да су Румуни, Бугари и Грци, односно тамошње православне цркве, напустили јулијански календар, и од тада пребројавају дане по такозваном ревидираном (реформисаном) јулијанском календару, такозваном Трпковић-Миланковићевом.

Милутин Миланковић је свој нови јулијански календар представио на Свеправославном сабору 1923. године у Цариграду. Миланковићев календар одмах су прихватиле Грчка, Бугарска, Румунска, Александријска, Цариградска и Антиохијска патријаршија, а касније и Kипарска, Пољска и многе друге. Миланковићев календар су одбациле јерусалимска, руска, грузинска црква и грчки старокалендарци. За разлику од јулијанског и грегоријанског, он касни један дан на сваких 28.800 година.

Nedeljnik

Поделите:

1 коментар

  1. Ovo je ko zna već po koji put prežvakavanje dosadne teme kalendara i Milankovićevog kao najsavršenijeg!
    Koliko se ja razumem u te stvari, i papa Grgur i Milanković, to jest oni koji su u Pravoslavlju pokrenuli to pitanje i naručili od Milankovića jedan takav kalendarski sistem, imaju poptuno istu motivaju – korigovati već nagomilanu razliku u poređenju sa tropskom godinom i pobrinuti se da se u budućnosti to gomilanje, to jest kašnjenje, ili, zavisno od sistema, trčanje pred rudu, gde je ruda tropska godina, svede na najmanju moguću meru. Znači, što se toga tiče između Grgura i Milankovića tu nema nikakve razlike osim što se kod Milankovića daleko manje vremena gomila. A tako šta napraviti, preračunati, jednom matematičaru njegovog kova, je ništa! On je to mogao na kutiji cigareta da izračuna čekajući Miku, avog prijatelja i kolegu sa posla, Alasa, da se vrati iz podruma sa novim bokalom vina!
    Ali, pitanje je, zašto mi treba da jurimo da ne odstupamo od tropske godine? Zašto? Tropska godina nije pun krug Zemlje oko Sunca. Ako uzmemo pun krug za jedinicu, a to se zove siderička godina, bliže smo zvezdama! Ravnati se prema tropskoj godini znači priznati svoju poziciju malog miša koji sve gleda iz perspektive svoje mišje rupe, to jest površine Zemlje.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here