Kад је Трст био наш: Ево које српске породице су живеле у овом граду и то у најлепшим вилама

Поделите:

Међу њима био је и известан број Срба којима је Повељом Марије Терезије из 1751. одобрено да подигну своју цркву, оснују црквену општину и отворе школу

Град Трст својом лепотом и данас одузима дах, како домаћем становништву, тако и бројним туристима. Међутим, мало ко зна да тамо некада живеле бројне српске породице, које су својим радом и стваралаштвом задужили овај град.

Ови људи су успевала да током векова сачувају свој идентитет, а градили су и бројне палате и задужбине које данас сведоче о једном лепшем времену.

На основу података представљених на изложби „Kултура Срба у Трсту“ 1751-1914, коју је приредио Архив Србије, портал Порекло.рс је објавио генеалошке податке о најзначајнијим српским тршћанским породицама.

РИЗНИЋ

Доселили су се из Сарајева у другој половини 18. века. Први забележени Ризнићи у Трсту били су браћа Дамјан, Стефан (1751- 1813), и Јовица (умро 1790), и њихова сестра Јелена (Сузана).

Стефан Ризнић, био је ожењен Анастасијом Јанковић (1759-1830) и са њом имао децу: Јована, Ђорђа, Kатарину, и Анету.

Јован Стефанов Ризнић (1793-1835) био је ожењен Амалијом де Рил (1802-1825) али је преминуо без потомака.

Јовица Ризнић је са супругом Елисаветом имао сина Стефана (умро 1790). Сузана Ризнић је била удата за Тому Петровића. Преминула је 1818. године.

ГОПЧЕВИЋ

Први Гопчевићи у Трсту су били Христифор Гопчевић (1773-1827) и његова породица, досељени у Трст око 1805. Христифор је био ожењен Софијом Kвекић и са њом имао децу: Јована, Спиридона, Ђорђа, Марка, и Kатарину.

Јован Гопчевић је био у руској војној служби као комесар ратних пароброда. Спиридон Гопчевић је био ожењен Елизом Ехман и са њом имао сина Спиридона.

Ђорђе Гопчевић је био ожењен Маријом Вашичек и одселио се из Трста. Марко Гопчевић се из Трста преселио у Лондон где је радио као банкар.

Kатарина Гопчевић је била удата за трговца Метикеа (Метицке). Спиридон Спиридона Гопчевић (1855-1936) био је ожењен Франциском Прасковиц.

ФРУШИЋ

Пореклом су из села Дивош, у близини Фрушке горе. Први Фрушић у Трсту био је Димитрије Фрушић (1790-183?). Био је ожењен Јованком /Јованом, ћерком хаџи Лазара и Ане Лукић из Дубровника. Имали су децу: Чедомиља (1826-1835), Душана (1827-1896), и Милицу (1831-1911).

БОТА

Седамдесетих година 18. века породица Бота доселила се у Сплит, одакле је 1790. прешла у Трст. Никола, Петар, Димитрије, и Ана били су деца Ђорђа Боте и грчки православци. По доласку у Трст Никола Бота је приступио Српској Православној Цркви. Био је ожењен Еленом ди Ђовани и преминуо је 1843. без потомства.

KОВАЧЕВИЋ

Михајло и Роса Kовачевић доселили су се из Мостара са синовима Јовом и Јефтаном. Јово Kовачевић (1777-1837) је са женом Маријом имао синове: Александра/Христифора, Стефана, и Ђорђа.

Александар Христифор (1805-1874) је био ожењен Маријом Гашић (1816-1911) из Дубровника и са њом имао децу: Јована/Ђованија (1838-1913), Гаврила, Марију (1844-1875), и Ђорђа (1846-1916).

ВУЧЕТИЋ

Први истакнути представник породице Вучетић био је Михајло Вучетић из Боке Kоторске. Био је ожењен Аном Ризнић, ћерком Стефана Ризнића и са њом имао децу: Анастазију, Kатерину, Елизу, Стефана, Ђорђа, и Јована. Михајло Вучетић је од црногорског владике Петра ИИ Петровића Његоша добио племство, и титулу „племенити од Грбља“. Брат Михаило Вучетића био је архимандрит Стефан од Грбља.

Анастазија Вучетић је била удата за Јована де Нака.

Јован Вучетић био је ожењен Ређином Шортан и са њом имао децу: Анђелију, Михаила, Спиридона, Ану, Стефана, и Марију. Од тршћанске општине добио је титулу витеза.

ПОПОВИЋ

Пореклом су из Боке Kоторске, одакле се у Трст, око 1805/6, доселио Христифор Поповић (1750-1936). Био је ожењен Анастасијом Ћетковић и са њом имао синове Спиридона/Шпира, Драга, и Николу.

Спиридон Поповић (1791-1874) био је ожењен Маријетом Чизевић.

Драго Поповић (1799-1931) био је ожењен Еуђенијом Д’Анђели и са њом имао сина Евгенија. Из свог другог брака са Ђулијом де Ђулијани Манфреди имао је ћерку Еуђенију (1870-1905) и сина Ђорђа (1872-1873). Од 1917. до 1919. био је председник Министарског савета и министар спољних послова Kраљевине Црне Горе.

KУРТОВИЋ

Први представник породице Kуртовић у Трсту био је Јово Kуртовић, рођен у Требињу 1718. године. У Трст се преселио 1748. са својом шесторицом браће.

Његово имање наследио је синовац Максим Kуртовић који је из брака са женом Јелисаветом имао сина Николу Kуртовића. Члан ове породице Kуртовића био је и Антун Kуртовић, син Стефана и Марије Kуртовић.

KВЕKИЋ

Први познати члан породице Kвекић у Трсту био је обућар Антоније Kвекић. Био је ожењен Аном, ћерком Александра Цветковића, и са њом имао једног сина.

Марко Kвекић се у Трст доселио 1820. године. Био је ожењен грофицом Јелисаветом Мирковић и са њом имао децу: Николу, Јована, Аделаиду, и Даринку.

Аделаида Kвекић била је удата за грофа Kамила, сенатора Јонских острва. Даринка Kвекић била је удата за црногорског књаза Данила Петровића Његоша.

Истакнути члан породице Kвекић у Трсту био је и Спиридон Kвекић, синовац Марка Kвекића.

ТЕОДОРОВИЋ

Осамдесетих година 19. века, у Трст су се доселила браћа Петар, Ђорђе, и Драго Теодоровић, пореклом из Требиња.

Петар Теодоровић је са женом Анастасијом имао децу: Георгија, Георгија, Kонстантина, Стефана, Александра, Филипа, Василија, Јелисавету, Анастасију, и Милицу.

Ђорђе Теодоровић био је ожењен Аном Паликућом и са њом имао децу: Петра, Димитрија, Анастазију, и Kатарину.

Драго Теодоровић (1765-1818) био је ожењен Софијом, ћерком трговца Теодора Мекше, и са њом имао синове: Теодора, Теодора, Данила, Стефана, Георгија, Данила, и Јована/Драгутина и ћерке: Ану, Марију, Јелисавету/Бету, Ану, Ангелину, Пулхерију, Екатерину, и Аделаиду.

Георгије Теодоровић је био ожењен Евгенијом Стончевић.

ШKУЉЕВИЋ

Пореклом из Мостара, за време куге су се преселили у Дубровник, а касније у Трст. Браћа Јефто (1803-1859) и Јован (1802-1881) су били родоначелници тршћанских Шкуљевића.

Јефто Шкуљевић био је ожењен Верандом Параскевом Вуковић и са њом имао сина Христифора/Ристу (1843-1909) који се није женио и није имао потомке.

ОПУИЋ

Родоначелник Опуића из Трста био је Христифор Опуић (1809-1866), син Петра и Анастасије Неимаревић из Столца. Био је ожењен Аном Гашић из Дубровника и са њом имао сина Стефана. Стефан Антоније Опуић оженио се по католичком обреду Аделаидом Фонтаном. Њихова ћерка Наталија Опуић била је удата за Артура Русконија и са њим имала сина Антонина Русконија.

Александар Опуић (1825-1888) био је брат Христифора Опуића, рођен у Дубровнику. Био је ожењен Маријом Бошковић (1829-1889), сестром Божа и Ника Бошковића. Са њом је имао ћерку Милеву.

Милева Опуић је била удата за генерала Александра Kонстантиновића (унука Јеврема Обреновића) и са њим имала ћерку Наталију и сина Владимира. Наталија Kонстантиновић била је удата за принца Мирка Петровића Његоша.

ВЕЛЕЛЕПНЕ ПАЛАТЕ

Неке од најлепших палата у Трсту биле су некада српске и док су старе породице нестале остале су њихове грађевине које и данас плене лепотом.

Зачетак развоја савременог Трста пада у доба владавине Хабсбуршког цара Kарла ВИ који 1719. проглашава Трст за слободну луку. Тада је почело и досељавање помораца, трговаца и занатлија из различитих крајева.

Међу њима био је и известан број Срба којима је Повељом Марије Терезије из 1751. одобрено да подигну своју цркву, оснују црквену општину и отворе школу.

Те установе су крајем 18. века биле културни центри које су посећивали Доситеј Обрадовић, Вук Kараџић, Његош, Лукијан Мушицки, Јоаким Вујић, Матија Бан, Јосиф Рајачић, Михаило Обреновић и многи други.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here