Kад прочитате ГДЕ И KАKО ЖИВЕ, знаћете шта значи ПАТРИОТИЗАМ!

Поделите:

Морамо признати – херојски чин вредан дивљења, за који је потребно много труда и одрицања!

Породица Kрнета коју чине, отац Саша, мајка Анђелка, и нихова два сина Василије (2) и мала беба Вукашин која има само шест месеци живе на граници Федерације Босне и Херцеговине и Хрватске, у далеком засоку у општини Босанско Грахово.

У њиховој кући која је обновљена 2001. године живе и Сашини родитељи, као и брат који тамо повремено борави са својом породицом.

Kако су нам рекли, живот у Засеоку се не разликује много од живота у другим крајишким местима.

Иако се не ради о великом броју, тамо борави још Срба. Заборављених, на жалост…

Наиме, након што је село девастирано у последњем рату, само мали део становништва је одлучио да се врати и колико-толико обнови своје куће.

Посао је доста тешко наћи, да не кажемо немогуће и да би људи преживели морају се ослонити искључиво на себе и на свој рад и труд.

Моја породица се бави сточарством, а жена ми је запослена. Путује на посао који је удаљен 100км од куће што је напорно, али нам тај новац доста значи. Заправо, овде у нашој близини нема “живе душе”, а најближа продавница или болница су удаљене 20км од наше куће, каже Саша за Еспресо.

Породица Kрнета има једну краву, која им служи за задовољење личних потреба, а поседује и стадо од око 100 оваца. Они желе да прошире своје стадо на 500 оваца што им у овом тренутку представља огроман проблем. Они немају адекватну шталу и тренутно су принуђени да овце држе по напуштеним и руинираним кућама у селу.

Иако ова породица не спада у социјано најугроженије, сама чињеница да живе у оваквим крајевима је подвиг вредан дивљења и зато их треба подржати.

С обзиром на описану ситуацију, помоћ би ишла у правцу изградње штале.

Нама је тренутно потребна нова штала и нешто механизације да проширимо стадо. У нашем селу се људи могу пребројати на прсте једне руке и јако је тешко започети било какав посао или сарадњу, објашњава Саша.

Наиме, он може да оде из села са својом фамилијом, али не жели да напусти своје родно место.

Живели смо пре рата овде, а онда смо за време рата избегли у Приједор. 1999. године смо се вратили назад, обновили кућу и сада смо овде за стално. Живот је тежак јер је све далеко, али ето хвала Богу боримо се да буде лакше и да постигнемо нешто. Планирамо да дигнемо стадо на 500 оваца и то нам је сада главни циљ, а организацији, “Срби за Србе” смо се јавили како би нам помогли око штале, уколико су у могућности, прича Саша за Еспресо.

Породица Kрнета је лишена свих редовних примања, и не прима дечји додатак у Федерацији БиХ. Они имају башту у близини своје куће и баве се сточарством као главним извором прихода.

Иако дечји додатак заправо постоји, у овом конкретном случају у Kантону 10 у којем живи породица, он се не исплаћује што је више породица које тамо бораве, потврдило.

Свако време има своје хероје, а хероји нашег времена су свакако и чланови породице Kрнета. Услед све већег негативног тренда одласка младих и читавих породица у земље западног света, заиста је права реткост наћи млади брачни пар који је спреман да остане на свом огњишту и који је спреман да се искључиво својим радом избори за бољи живот своје породице.

Уколико желите да помогнете породици Kрнета, можете контактирати организацију, “Срби за Србе” преко њихове ФЕЈСБУK странице.

Еспресо

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here