Kако да процените да ли вас неко лаже?

Поделите:

Да, могуће је научити да препознате да ли вас неко лаже, обмањује или само скрива истину

Негде у ово време пре тачно осамдесет година, крајем септембра 1938. године, британски премијер Чемберлен је, после састанка са Адолфом Хитлером, пре него што ће фирер покорити Европу, написао сестри да, “упркос тврдоћи и суровости коју сам видео на његовом лицу, стекао сам утисак да је то човек коме се може веровати на реч…”

Испоставило се да је јако лоше прочитао искреност свог саговорника. Није увек лако проценити с ким имате посла, још је теже прочитати му мисли и видети да ли говори истину.

Kажу да постоји лаж, велика лаж и статистика, како каже Марк Твен. Али, данас, у ери “факе неwс” и пола истине је велика лаж.

Свакако, постоји ли неко ко никада није слагао и како ли тај човек изгледа? Чак и када желимо по сваку цену да говоримо истину, чини се да постоје тренуци када је улепшавамо, не би ли улепшали и слику о себи.

Онај ко научи да прочита мисли, научио је све што му је потребно, па чак и да прочита ненамерну лаж или ону “белу” лаж. Али, како то није једноставно и како је лако обманути себе да смо добри “читачи”, поставља се питање јесу ли најопасније оне лажи које говоримо сами себи? Разоткривање лажи, обмана и прикривања најчешће је посао за истражитеље који се сусрећу са онима који по “дифолту” лажу, због њих је и уведен полиграф. Али, ретко се та знања преносе на обичног човека, који је препуштен својим инстиктима и искуству да препозна шта му то говорник сервира. Kод вишка самопоуздања и самоубеђености у сопствено знање, а некад и због оне (не)свесне жеље да не желимо да верујемо да је тај преко пута нас обичан лажов или обмањивач, поверујемо у оно што неко други не би ни за милион година.

Психологија Лагања јесте едукативни програм Иститута за бихејвиоралну форензику, заправо тренинг од три нивоа које држе двојица стручњака за препознавање лажи: др сц. Борис Ђуровић, полиграфски испитивач и криминалистички психолог, и Мирко Зорић, менаџер људских ресурса и практичар трансакционе анализе. Полазници различитог образовања, и потреба, на почетном, напредном и професионалном нивоу стичу употребљива знања и вештине неопходне у откривању лагања. Да, могуће је научити да препознате да ли вас неко лаже, обмањује или само скрива истину.

“Генерално гледано људи ретко лажу без разлога”, каже др сц. Борис Ђуровић, полиграфски испитивач и криминалистички психологса Института за Бихејвиоралну форензику. “Наравно, постоје и изузеци. То су људи, најчешће психопатске структуре личности које лажу, иако немају никакву директну корист од тога. Они лажу јер на тај начин стичу осећај моћи у односу на друге особе, што за њих представља довољну добит.”

Наш саговорник каже да неки људи лако слажу и често то раде, док други нити умеју, нити знају. “Често чујемо родитеље да се чуде како њихова деца лажу, а нису их тако васпитали.” Он истиче да не можемо да кажемо да деца највише лажу, већ да је откривање лагања код деце најтеже у односу на остале категорије популације због специфицности везаних за њихове развојне карактеристике.

Због чега уопште лажемо, то је можда и најважније питање, пошто може да помогне да разумемо нечији мотив и да ли нас лаже, обмањује или прикрива нешто.

“Постоји више мотива зашто људи лажу а који се некад међусобно преплићу. Према Пол Екману мотиви лагања су: Да би се избегла казна. Да би се добила награда коју на други начин није могуће добити. Да би се задобило дивљење других да покаже да може. Да се друга особа заштити од казне. Да се особа заштити од неке опасности или физичке претње. Да би се особа извукла из непријатне друштвене ситуације. Да се избегне непријатност. Да се очува приватност. Да се спроведе моћ над другим тако што се контролише информација коју мета има.”

То, да ли се лажов рађа или постаје, др Ђуровић каже: “Неки људи су бољи у лагању у односу на друге људе. То су најчешће особе са развијеном социјалном интелигенцијом, које веома вешто пливају у области међуљудских односа. Те вештине су једним делом наслеђене, другим делом стечене кроз живот, док са треће стране оне су и ситуационо условљене. Међутим, да ли ће особа користити своју способност лагања или неће, најприје зависи од његове етике, савести и моралних вредности. Због тога имамо људе који признају извршење кривичних дела иако против њих истражитељи у том тренутку немају никаквих чврстих материјалних доказа.”

Лаж не зна за пол. Пођеднако и жене и мушкарци лажу, али женама треба признати да су нешто вештије у сакривању обмане у односу на мушкарце, каже наш саговорник. “Жене су склоније да лажу како би заштитиле нечија осећања док мушкарци чешће лажу како би се хвалили и представили себе у што бољем светлу”, каже наш саговорник.

 

Недељник

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here