Kako da procenite da li vas neko laže?

Podelite:

Da, moguće je naučiti da prepoznate da li vas neko laže, obmanjuje ili samo skriva istinu

Negde u ovo vreme pre tačno osamdeset godina, krajem septembra 1938. godine, britanski premijer Čemberlen je, posle sastanka sa Adolfom Hitlerom, pre nego što će firer pokoriti Evropu, napisao sestri da, “uprkos tvrdoći i surovosti koju sam video na njegovom licu, stekao sam utisak da je to čovek kome se može verovati na reč…”

Ispostavilo se da je jako loše pročitao iskrenost svog sagovornika. Nije uvek lako proceniti s kim imate posla, još je teže pročitati mu misli i videti da li govori istinu.

Kažu da postoji laž, velika laž i statistika, kako kaže Mark Tven. Ali, danas, u eri “fake news” i pola istine je velika laž.

Svakako, postoji li neko ko nikada nije slagao i kako li taj čovek izgleda? Čak i kada želimo po svaku cenu da govorimo istinu, čini se da postoje trenuci kada je ulepšavamo, ne bi li ulepšali i sliku o sebi.

Onaj ko nauči da pročita misli, naučio je sve što mu je potrebno, pa čak i da pročita nenamernu laž ili onu “belu” laž. Ali, kako to nije jednostavno i kako je lako obmanuti sebe da smo dobri “čitači”, postavlja se pitanje jesu li najopasnije one laži koje govorimo sami sebi? Razotkrivanje laži, obmana i prikrivanja najčešće je posao za istražitelje koji se susreću sa onima koji po “difoltu” lažu, zbog njih je i uveden poligraf. Ali, retko se ta znanja prenose na običnog čoveka, koji je prepušten svojim instiktima i iskustvu da prepozna šta mu to govornik servira. Kod viška samopouzdanja i samoubeđenosti u sopstveno znanje, a nekad i zbog one (ne)svesne želje da ne želimo da verujemo da je taj preko puta nas običan lažov ili obmanjivač, poverujemo u ono što neko drugi ne bi ni za milion godina.

Psihologija Laganja jeste edukativni program Istituta za bihejvioralnu forenziku, zapravo trening od tri nivoa koje drže dvojica stručnjaka za prepoznavanje laži: dr sc. Boris Đurović, poligrafski ispitivač i kriminalistički psiholog, i Mirko Zorić, menadžer ljudskih resursa i praktičar transakcione analize. Polaznici različitog obrazovanja, i potreba, na početnom, naprednom i profesionalnom nivou stiču upotrebljiva znanja i veštine neophodne u otkrivanju laganja. Da, moguće je naučiti da prepoznate da li vas neko laže, obmanjuje ili samo skriva istinu.

“Generalno gledano ljudi retko lažu bez razloga”, kaže dr sc. Boris Đurović, poligrafski ispitivač i kriminalistički psihologsa Instituta za Bihejvioralnu forenziku. “Naravno, postoje i izuzeci. To su ljudi, najčešće psihopatske strukture ličnosti koje lažu, iako nemaju nikakvu direktnu korist od toga. Oni lažu jer na taj način stiču osećaj moći u odnosu na druge osobe, što za njih predstavlja dovoljnu dobit.”

Naš sagovornik kaže da neki ljudi lako slažu i često to rade, dok drugi niti umeju, niti znaju. “Često čujemo roditelje da se čude kako njihova deca lažu, a nisu ih tako vaspitali.” On ističe da ne možemo da kažemo da deca najviše lažu, već da je otkrivanje laganja kod dece najteže u odnosu na ostale kategorije populacije zbog specificnosti vezanih za njihove razvojne karakteristike.

Zbog čega uopšte lažemo, to je možda i najvažnije pitanje, pošto može da pomogne da razumemo nečiji motiv i da li nas laže, obmanjuje ili prikriva nešto.

“Postoji više motiva zašto ljudi lažu a koji se nekad međusobno prepliću. Prema Pol Ekmanu motivi laganja su: Da bi se izbegla kazna. Da bi se dobila nagrada koju na drugi način nije moguće dobiti. Da bi se zadobilo divljenje drugih da pokaže da može. Da se druga osoba zaštiti od kazne. Da se osoba zaštiti od neke opasnosti ili fizičke pretnje. Da bi se osoba izvukla iz neprijatne društvene situacije. Da se izbegne neprijatnost. Da se očuva privatnost. Da se sprovede moć nad drugim tako što se kontroliše informacija koju meta ima.”

To, da li se lažov rađa ili postaje, dr Đurović kaže: “Neki ljudi su bolji u laganju u odnosu na druge ljude. To su najčešće osobe sa razvijenom socijalnom inteligencijom, koje veoma vešto plivaju u oblasti međuljudskih odnosa. Te veštine su jednim delom nasleđene, drugim delom stečene kroz život, dok sa treće strane one su i situaciono uslovljene. Međutim, da li će osoba koristiti svoju sposobnost laganja ili neće, najprije zavisi od njegove etike, savesti i moralnih vrednosti. Zbog toga imamo ljude koji priznaju izvršenje krivičnih dela iako protiv njih istražitelji u tom trenutku nemaju nikakvih čvrstih materijalnih dokaza.”

Laž ne zna za pol. Pođednako i žene i muškarci lažu, ali ženama treba priznati da su nešto veštije u sakrivanju obmane u odnosu na muškarce, kaže naš sagovornik. “Žene su sklonije da lažu kako bi zaštitile nečija osećanja dok muškarci češće lažu kako bi se hvalili i predstavili sebe u što boljem svetlu”, kaže naš sagovornik.

 

Nedeljnik

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here