Како искоренити тероризам на Блиском истоку

Поделите:

Показује се да је проблем исламистичког фанатизма много дубљи и да не може бити решен без темељне промене образовног система

Најновији терористички напад на полицију у Фухеису (хришћанској енклави на северозападу Амана), као и антитерористичка акција у Салту, коју су јорданске специјалне снаге спровеле следећег дана против осумњичених за тај напад, још један су показатељ укупне безбедносне климе коју карактеришу нестабилност и стално ишчекивање нових џихадистичких акција.

Довољно је погледати на регионалну карту и видети да је више земаља истовремено захваћено грађанским и верским ратовима у којима велике силе подржавају своје групе на терену и чији се коначни крај не назире. Такви бесконачни сукоби су плодно тло за даљу радикализацију и мобилисање бесперспективне и фанатизоване омладине. Ратови у Сирији, Ираку, Либији, Јемену, Сомалији, Афганистану и Пакистану отварају простор за нове и све екстремније групе. Ови терористички напади широм света, упркос безбедносним мерама, показују да је проблем много дубљи и да без промене образовног система у тим државама не може бити дугорочног решења.

ХОЛИСТИЧКИ ПРИСТУП
Јер када рак метастазира, отклањање тумора из кога је све потекло више нема утицај на даљи ток болести. Учестали оружани напади на војску и полицију показују да терористи имају луксуз одабира својих циљева јер би им било још лакше да су дигли у ваздух цивиле који су се окупили на музичком фестивалу у Фухеису него патролу жандармерије. Они, дакле, могу да изаберу време, место и мету без да буду на време откривени и спречени.

То је доказ да се радикализација не спречава полицијским патролама и контролним пунктовима војске већ холистичким приступом и применом различитих пројеката интеграција маргинализованих и обесправљених друштвених група.

Моћ сваке државе почива на снaзи коју она црпи из свог друштва, а уколико би се сложили са овом оценом, то би значило да би јачање домаћег фронта допринело даљој дерадикализацији. Модерне државе би требало да се усресреде на прерасподелу моћи између различитих класа и подкласа, где би се сваки грађанин осећао укљученим у процесе доношења одлука, поготово када је реч о ценама роба, опорезовању, проблемима са инфлацијом, стратешким планирањем, незапослености, изборном закону и другим темама о којима народ слуша преко својих политичких и економских представника без да има икакав конткретан утицај.

Пренос тела наредника антитерористичке јединице Хишама Акуарбека убијеног у полицијској операцији у Салту

Укључење ширег слоја грађанства у државну политику доприноси осећају задовољства или незадовољства код њих. Ако се друштво води из једног центра у коме доминирају припадници најбогатијих и најпривилегованих слојева, долази до појачане поларизације из које проистичу све могуће друштвене девијације. Друштва у којима доминирају неједнакост, кланови, верска и класна мржња, мафијашки вид организовања, биће нестабилна и свако ће бити против свакога, а граћани ће осећати свакодневно незадовољство, фрустрацију и бес. Блискоисточна друштва (и не  само она) управо су таква.

БАЛАНС И ВАКУУМ
Због тога је данас потребано усмеравања не само омладине већ и старијих грађана ка активнијем учешћу у друштвеном развоју, чиме се гради и јача спона између режима и народа. Усвајање мера неопходних за суштински развој, подстицање интелектуалног дијалога и политичке свести, као и поштовања легитимних различитости, неке су од мера за дугорочно спречавање потенцијалних терориста. Укратко, народ мора да увиди да је укључен у државу која о њему води бригу и којој је стало до мишљења сваког појединца и групе. Стога не треба сметнути с ума да уколико не постоји овај баланс, вакуум користе екстремистичке организације које у систему друштвене неправде одлично функционишу и регрутују ново чланство.

Акције које су протекле три године изведене у различитим деловима Јордана показују да су исламистички терористи променили тактику и да су то често људи који нису нападно религиозни, носе модернију одећу, излазе и немају традиционално одевене жене. Зато и антитерористичке мере треба да буду другачије како би успешно деловале против закамуфлираних џихадиста.

Претходно организовани семинари и тренинзи за припаднике полиције и војске треба да буду критички анализирани јер су се показали као недовољни за спровођење безбедносних планова против џихадиста, који су у регионалним ратовима стекли нова борбена искуства, нову обуку и тактику.

Зато је одлука актуелног премијера Омара Разаза да у оквиру министарства образовања формира посебно одељење за сузбијање екстремизма у образовном систему исправна, јер верски радикализам потиче из образовања. Људи који воде то одељење морају бити свесни комплексности и широког спектра којим се екстремизам манифестује, а један од кључних сегмената је социоекономска стратегија. Ово одељење би требало да усагласи свој рад са осталим министарствима, попут Министарства за планирање, Министарства рада, Министрства културе и Министарства ѕа омладину и друштвени развој.

Руковање јорданског краља Абдулаха II и премијера Омара ал Разаза током полагања заклетве владе 14. јуна 2018.

Притиснут споља и изнутра, Јордан се суочава са новим таласом изазова, тако да је потребно применити нова и ефикаснија решења.

standard
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here