Како је Хуавеј покорио свет

Поделите:

Деценијама су америчке службе извлачиле корист од кључне улоге америчких компанија у телекомуникационим мрежама. А онда је дошао Хуавеј

Пре десет година, односно 2009, шведски телефонски гигант Телиасонера се упустио у подухват изградње једне од првих бежичних мрежа четврте генерације на свету, и то у неким од најважнијих и технолошки највиспренијих градова Скандинавије. Када је дошао ред на Осло, престоницу Норвешке, Телиасонера је направио смео и неочекиван одабир кандидата за реализацију посла. Био је то Хуавеј, кинеска компанија без много присуства изван Кине и још пар тржишта у развоју.

Исте године, Хуавеј је добио још већи и још мање очекивани уговор за потпуну обнову и замену норвешке мреже мобилне телефоније коју су изворно изградили светски познати утемељивачи стандарда у овој области: шведски Ериксон и финска Нокиа. Кинески новајлија је на крају завршио најамбициознију замену мреже на свету пре истека рока и испод пројектованих трошкова.

Многи у бежичној индустрији сматрају то моментом почетка нове епохе за Хуавеј и Кину. Хуавеј од тада више није само још један кинески гребатор који преузима удео тржишта захваљујући ниским ценама или крађи интелектуалне својине. Одједном је ова компанија имала најсавременију технологију сопствене производње, па је почела да гура у страну етаблиране европске џинове попут Ериксона и Нокије, и то у њиховим двориштима. „По први пут су људи увидели да Хуавеј није само јефтина опција, него да може да се такмичи и квалитетом и ценом“, рекао је Декстер Тилијен, аналитичар телекомуникација са Фич Солушнса (Fitch Solutions).

ЕКОНОМСКИ НЕРВНИ СИСТЕМ
За мање од деценије од тада, вероватно једним делом захваљујући и милијардама долара подршке од кинеске владе, приватна фирма Хуавеј је постала највећа компанија за телекомуникациону опрему на свету, а прошле године њени приходи су пребацили цифру од 107 милијарди долара стечених пословањем у неких 170 земаља. Што је још важније, Хуавеј је, по већини извора, преузео вођство у трци за развој једне од најважнијих технологија савременог света: мобилне телефоније пете генерације (5Г). За разлику од разноврсних претходника који су просто пружали корисницима могућности слања текстуалних порука, сурфовања интернетом преко телефона и слања видео стримова, 5Г обећава револуцију читаве светске економије.

Вероватно први пут у модерној историји Кине, растући удео Хуавеја на тржишту и његова технолошка снага значе да један изданак кинеске власти долази на позицију доминације поводом неке технологије следеће генерације. 5Г ће пружати драстично веће брзине размене података од данашњих технологија мобилне телефоније, што је важно за кориснике. Али 5Г ће такође бити технологија која гарантује глатко функционисање вештачке интелигенције, односно то да се аутомобили без возача не слупавају, да машине у аутоматизованим фабрикама могу да комуницирају беспрекорно у реалном времену широм света и да готово сваки уређај на планети може да се умрежи. 5Г мрежа ће, просто речено, бити централни нервни систем економије 21. века – а уколико Хуавеј настави свој успон, онда ће Пекинг, а не Вашингтон, бити место са којег ће се њоме најлакше доминирати.

Запањујућа способност Хуавеја да се пробије у област које је до сада била ексклузивни посед развијеног света изазвала је шок не само у релевантној индустрији, него и у западним престоницама. Успеси су Хуавеј претворили у мету администрације америчког председника Доналда Трампа – што указује на страх да би растућа улога ове компаније у светским телекомуникационим мрежама могла да омогући Пекингу да употреби своју контролу над глобалним дигиталним крвотоком како би шпијунирао ривалске нације или крао њихове комерцијалне тајне. „5Г се све више претвара у геополитичко бојиште између Сједињених Држава и Кине“, сматра Тим Рахлиг са Шведског института за међународне послове који се бави истраживањем 5Г технологије.

КО СТОЈИ ИЗА ХУАВЕЈА
Све ово намеће кључно питање на које још нема одговора: за кога Хуавеј заиста ради? Иако се поноси тиме што је приватна компанија, Хуавеј је 1987. године основао Жен Женгфеј, ветеран инжењеријских јединица Народноослободилачке армије Кине, а кинеска војска је била један од првих и кључних клијената новонастале фирме.

Крајем прошлог месеца, критички извештај британских надзорника 5Г технологије такође је пробудио страхове да би Хуавеј могао да се покаже као високотехнолошки тројански коњ. У извештају се закључује да су „темељни дефекти“ оставили софтвер и системе сајбер безбедности компаније отвореним за хакере, што представља „значајан“ безбедносни проблем. Упркос томе, у извештају се кривица углавном сваљује на аљкав инжењеринг, односно нису пронађени докази да су рањивости плански убачене за потребе кинеских власти. Извештај се такође уздржао од позива на директну забрану.

Раст прихода компаније Хуавеј на годишњем нивоу изражен у милијардама долара (извор Хуавеј)

Штавише, Трампова администрација – која је углавном најуспешнија у отуђивању од својих дуготрајних савезника – већ посустаје у својој глобалној кампањи за изолацију Хуавеја. Иако се пар америчких савезника, попут Аустралије и Јапана, повиновало америчким жељама и већ забранило Хуавеј технологије, многи други још увек вагају да ли да предузму такав корак. Уједињено Краљевство и Немачка, још увек одмеравају геополитичке импликације куповине Хуавеј опреме. Други, попут Тајланда и Јужне Кореје, пуштају Хуавеј да лансира пројекте 5Г. Индија, за коју се САД надају да би могле да је искористе као контратежу Кини, одупире се америчким позивима за искључење Хуавеја из својих мрежа.

А иза свих ових нових брига о наизглед изненадној доминацији Хуавеја је једно једноставније питање: Како се скромна, приватна кинеска фирма која је пословање отпочела пре три деценије увозом базичне телекомуникационе опреме, одједном појавила као носилац онога што је вероватно једна од најважнијих технологија на свету? Нема једноставног објашњења за успех Хуавеја и његову технолошку надмоћ. Предност у ценама је наравно помогла. Као и подршка државе, заштита владе од иностраних конкурената и огромно локално тржиште које је довело до масивних и рапидно умножавајућих прихода. А тешко да је пука случајност што је оснивач Хуавеја Жен ветеран Народноослободилачке армије ако се има у виду да је управо та институција била први клијент дотичне компаније.

На крају, метеорски успон Хуавеја је резултат широке мешавине различитих политика и одлука, чему је успут помогла и неколицина погрешних потеза западних ривала. Али једно је јасно: Хуавеј је уживао државну подршку која није доступна његовим западним ривалима, иако је егзактну природу ове подршке тешко квантификовати, као и шири однос било које приватне кинеске фирме са властима. Како се дотична фирма налази у приватном власништву кроз комплексну схему власничких удела запослених, она није у обавези да објављује детаљне финансијске извештаје као јавна предузећа. Међутим, европски истраживачи су открили доказе да је Хуавеј добио огромну кредитну линију од 30 милијарди долара од Развојне банке Кине, поред осталих необично правовремених финансијских инјекција.

ПРОТЕКЗИОНОЗАМ КАО КЉУЧ УСПЕХА
„Државне финансије су биле кључне за раст Хуавеја“, каже Метју Шрадер, аналитичар за Кину при Алијанси за осигурање демократије у Немачком Маршаловом фонду. Оне су помогле Хуавеју да монополизује домаће тржиште, што му је потом омогућило да уз пружање великих попуста своје пословање прошири у остатак света. Хуавеј пориче да добија директну државну помоћ. Упркос томе, Жен искрено указује да је кинеска индустријска политика имала кључну улогу у расту компаније. Он наводи да „Хуавеј не би постојао“ без политике Пекинга да на домаћем тржишту заштити кинеске компаније од агресивних иностраних конкурената.

Успон Хуавеја би могао да се третира као најновији тест у борби између два облика капитализма: отвореног и приватизованог западног тржишта против оних које држава контролише у кинеском стилу, премда у овом случају треба истаћи да Хуавеј званично није државна компанија. Колика год да је била улога кинеске владе, Хуавеј је очигледно обликован Женовом личном визијом и амбицијом. Након што је са 39 година напустио војску да би наредне четири године радио за државну фирму – Шенжен електроникс – Жен је од државне банке добио позајмицу од 8,5 милиона долара, па је, са још 14 сарадника, покренуо сопствену фирму, како је 2000. године пренео Far Eastern Economic Review.

Почео је као увозник телекомуникационих свичева (switch, уређај који управља протоком података између рачунара на локалној мрежи; прим. НС), што је основна мрежна технологија. Године 1990. компанија је отпочела рад на развоју свог првог свича – али уместо да се уортачи са иностраном фирмом – што је тада била стандардна пракса у кинеској телекомуникационој индустрији – Жен је направио огромне инвестиције у сопствено одељење за истраживање и развој како би могао да прави сопствене производе. Почетком 1990-их, компанија је имала истраживачко-развојно особље од 500 људи, а њих 200 је радило у производњи, што је, према истраживању пословне историје ове фирме које је спровео аналитичар Натанијел Аренс, обрнут однос од стандардног.

Власници есенцијалних патената у примени 5Г технологије (напомена: компанија ZTE је такође кинеска фирма којој су САД увеле санкције) (извор Iplytics/Foreign Policy)

До 1993, компанија је пустила на тржиште нови свич и успела је да привуче војску као клијента, снабдевајући је телекомуникационом мрежом. Тај уговор је, како закључује Far Eastern Economic Review, компанији дао значајан ветар у леђа у односу на ривалеГодину дана касније, Жен је успео да обезбеди још један облик заштите од државе. Састао се са Ђанг Цемином – генералним секретаром Комунистичке партије – и рекао му да је држава без домаће индустрије телекомуникационих свичева као држава без војске. „Добро речено“, одговорио је Ђанг, према Женовом опису догађаја. До 1996, помоћу Женових подстицаја, кинеска влада је променила своју индустријску политику у корист домаћих телекомуникационих компанија, при чему је за иностране конкуренте држала затворена врата.

У наредним годинама размахани Хуавеј се упустио у немилосрдну кампању домаће експанзије, привлачећи клијенте из локалних власти, често у руралним подручјима. Компанија је продавала своју технологију по најнижим могућим ценама како би елиминисала своје ривале, а понекад је чак нудила своје услуге државним ентитетима бесплатно. До 1998, Хуавеј је достигао удео тржишта свог главног ривала – Шангај бела, иначе иностране „joint venture“ фирме.

На путу ка доминацији на домаћем тржишту, Хуавеј је такође бујао и на међународним тржиштима тако што је своје производе нудио драстично јефтиније од својих конкурената. Приступ огромном људском фонду научно-инжењерског талента спремног да ради за ниже плате од Хуавејевих западних конкурената се конвертује у до 20 одсто ниже цене за потрошаче. Данас Хуавеј контролише 29 одсто светског тржишта телекомуникационе опреме. У азијско-пацифичкој регији та цифра је 43 одсто, а у Латинској Америци 34 одсто, према подацима које даје фирма за истраживање тржишта Dell’Oro Group.

ВЕРТИКАЛНА ИНТЕГРАЦИЈА
Иако историју Хуавеја каља неколицина случајева крађе технологије – попут неславног примера са почетка двехиљадитих када је украден Циско код за рутер софтвер – експерти признају Жену да је изградио Хуавеј од првих дана компанију градио као труст истраживања и развоја. „Мислим да је добар део њихове данашње технолошке стручности последица тога што имају пуно паметних људи“, рекао је Мајк Теландер, индустријски аналитичар и оснивач Групе за истраживање сигнала (Signals Research Group). „Можете рећи пуно лоших ствари о Хуавеју, али то не значи да би због лоших ствари требало занемарити оне добре“.

Данас Жен говори како Хуавеју то што је приватна фирма омогућава да упумпава више новца у истраживање и развој, тачније неких 15-20 милијарди долара годишње. Неких 80.000 људи, односно близу половине радника Хуавеја, посвећено је истраживању и развоју, а само у огромном корпоративном кампусу Хуавеја у Шенжену раде десетине хиљада људи.

Због своје посвећености да резултате истраживања конвертује у тржишне производе Хуавеј бележи предност у односу на Циско и Гугл, сматра Хенинг Шулцрин, бивши главни технолог при америчкој Федералној комисији за комуникације. Истраживачка организација компаније је „добро интегрисана у развојни процес“, што омогућава Хуавеју да резултате истраживања брзо претвори у продају, појашњава Шулцрин.

Жен Џенгрфреј, оснивач компаније Хуавеј

Хуавеј је такође вертикално интегрисан. За разлику од својих главних конкурената, шведског Ериксона и финске Нокије, Хуавеј прави скоро сваку компоненту 5Г технологије, укључујући и дефинишућу технологију интернет економије: смартфон. Дотична фирма је други највећи произвођач смартфона на свету – испред ње је једино јужнокорејски Самсунг. Захваљујући прављењу чипсетова и телефона који их користе, експерти сматрају да Хуавеј има предност за брже пласирање 5Г производа на тржиште.

Док је трајао развој 3Г и 4Г мреже, Хуавеј је покушавао да ухвати корак са етаблираним ривалима и већи део својих технологија је правио по лиценцама. То је у одређеној код Ериксона и Нокије, данас главних ривала Хуавеја у трци за развој 5Г, изазвало стање самоувереног спокоја, појашњава Тилијен из Фич солушнса. Инвестирали су пуно новца у нешто што су онда биле најсавременије технологије и желели су да исцеде максимум из њих уместо да појуре на следећи ниво, који би њихова пређашња достигнућа учинио застарелим. При томе су сматрали да немају чега да се плаше од једне тада безопасне кинеске фирме. Сада се ситуација преокренула. Према немачкој компанији за праћење развоја интелектуалне својине IPlytics, Хуавеј има више патената везаних за 5Г од било које друге компаније. То значи да ће друге компаније морати да плаћају Хуавеју коришћење кључних компоненти 5Г технологије.

ШТА ПЛАШИ ВАШИНГТОН
Делимично захваљујући том технолошком арсеналу, Хуавеј је у стању да обликује правила трке за 5Г на начин на који није могао код претходних технологија мобилне телефоније. Током протеклих пар година, научници телекомуникација су се редовно састајали на сваких пар месеци како би размотрили еволуирајуће технолошке стандарде који ће управљати свим аспектима 5Г. Хуавеј је просто преплавио ово поље слањем више научника на ове састанке од било које друге телекомуникационе компаније и давањем већег технолошког доприноса овим стандардима у развоју од било кога другог, наводи IPlytics.

Успут је Хуавеј направио гомилу технолошких продора који се стално умножавају, са чиме ниједна друга компанија не може да се пореди. Тако је, на пример, извео теренска тестирања 5Г технологија на нижим фреквенцијама (што је добро за покривеност) и на вишим фреквенцијама (што је добро за велике брзине размене података). Раније ове године је представио сопствени, самостално дизајнирани чипсет и уређаје који ће 5Г претворити у реалност. Хуавеј наводи да тренутно има 30 уговора за изградњу 5Г мреже широм света, уз још десетине земаља које су близу потписивања таквих уговора.

Како кинеска компанија гради мрежу кроз коју ће тећи огроман обим података – телефонски позиви, имејлови и пословне трансакције – широм планете, америчке званичнике плаши да би та инфраструктура могла да се употреби за шпијунажу, што би обавештајним агенцијама Пекинга омогућило да прикупљају џиновске квантитете комуникација. Оно што још више ужасава Вашингтон је помисао да ће га Пекинг заменити као највећу светску обавештајну силу, па да ће му можда чак и ускратити приступ мрежама које омогућавају светску трговину и пројекцију војне силе. Деценијама су америчке обавештајне агенције извлачиле корист од централне улоге америчких компанија у светским телекомуникационим мрежама како би шпијунирале своје противнике и прикупљале круцијалне обавештајне податке.

А сада, било планом или срећним случајем, или комбинацијом та два, Комунистичка партија Кине ће имати средства да преокрене тај однос неравноправности – нарочито због тога што саме Сједињене Државе, упркос значају Силиконске долине, немају сопственог националног шампиона који развија 5Г. Консолидација и спајање телекомуникационе индустрије су претворила европске, а не америчке компаније у водеће западне произвођаче кутија, антена и опреме за прикупљање сигнала које ће бити скелет читаве 5Г технологије.

„Да сте на месту кинеске владе, имали бисте ограничен избор: могли бисте да копирате оно што су урадиле САД и изградите електронску обавештајну мрежу која ће вас коштати много милијарди долара, или да помажете Хуавеј – а то је далеко јефтиније“, наводи Џејмс Луис, директор Програма технолошке политике при Центру за стратешке и међународне студије.

САД БИЈУ ИЗГУБЉЕНУ БИТКУ
Инострана производња напредних комуникационих мрежа „биће изазов за америчку конкурентност и безбедност података“, а како амерички подаци све више протичу кроз те мреже, то ће увећати „ризик од иностраног приступа и ускраћивања услуга“, упозорио је Ден Коутс, директор националних обавештајних служби (Director of National Intelligence – DNI), у својим годишњим проценама претњи са којим се суочавају САД.

Као резултат тих стрепњи, Вашингтон је практично забранио опрему Хуавеја унутар Сједињених Држава. Прошлог децембра Министарство правде је такође наредило хапшење Менг Ванжоу, директорке финансија Хуавеја – иначе Женове ћерке – на основу оптужбе како покушава да украде америчку технологију и да лаже о пословању компаније у Ирану. Тренутно се бори против екстрадиције из Канаде у САД.

Руски председник Владимир Путин и ћерка оснивача Хуавеја Менг Ванжоу на пословном форуму у Москви, 2. октобар 2014.

Али Вашингтон можда већ бије изгубљену битку када панично покушава да натера западне савезнике да истерају Хуавеј. Хуавеј је већ постао толико глобално доминантан у изградњи телекомуникационих мрежа и надметању за успостављање 5Г стандарда да Трампова администрација постаје донекле изолована, чак и међу својим најближим савезницима.

Упркос америчком притиску, Европска унија се одлучила против блокаде кинеске фирме, а мало је вероватно да ће чак и најближи амерички савезниципопут Британије и Немачке ставити рампу за Хуавеј током одлучивања о томе које ће компаније учествовати у изградњи њихових 5Г мрежа. Разлог је једноставан: многим европским земљама које већ користе опрему Хуавеја у својим 4Г мрежама било би прескупо да „мењају коња усред трке“.

Амерички креатори политике су се нарочито снажно окомили на Немачку, претећи чак Берлину да би могао да изгуби приступ америчком аранжману дељења обавештајних података са савезницима уколико уврсти Хуавеј у своју мрежу. „Европа је углавном постала бојиште, а Немачка је бојиште унутар бојишта“, сматра Тилијен из Фич солушнса.

Међутим, Трампова администрација је по већини мерила подбацила у настојању да увери европске савезнике у безбедносни ризик који представља дотична компанија – што је проблем који додатно појачава константно председниково подбадање својих противника са друге стране Атлантика. Вашингтон никада није званично представио доказе који би подупрли његове тврдње да се опрема Хуавеја на било који начин користи у кинеским шпијунским операцијама, а мало је вероватно да је ишта више доказа представљено у приватној коресподенцији. Према Шрадеру са Немачког Маршаловог фонда, када би амерички обавештајни званичници заиста имали јасне доказе да Хуавеј помаже Кини да шпијунира, „навалентније“ би делили те податке са савезницима.

МИРЕЊЕ СА ПОРАЗОМ
Будући да америчка кампања губи замах, обавештајни званичници Сједињених Држава се већ спремају за свет у којем ће Хуавеј доминирати телекомуникационим мрежама следеће генерације. „Мораћемо да у 5Г свету пронађемо начин за управљање ризицима на разноврсним мрежама које укључују технологије којим не можемо да верујемо“, рекла је Сју Гордон, главна заменица директора националних обавештајних служби прошлог месеца. „Мораћемо да пођемо од тога да постоји компромитована мрежа“.

Представници Хуавеја саопштавају да су америчке оптужбе неодговорне, а оснивач компаније је рекао да ће се успротивити кинеском закону о прикупљању обавештајних података како би очувао независност своје компаније. То је тврдња коју експерти за Кину сматрају смешном.

„Што већа постане нека компанија у Кини, то више мора да своје пословне циљеве усклађује са партијским политичким циљевима“, наводи Шрадер. „Проста чињеница да је Хуавеј у стању да јавно заузме позицију толико супротну реалном стању ствари у Кини довољно говори о степену подршке који ова компанија ужива од партије. ‘Обичним’ привредницима у Кини се не би толерисало да говоре како се неће повиновати партијским диктатима“.

Како би задовољиле захтеве органа реда, телекомуникационе мреже се углавном праве тако да омогуће неки облик функције пресретања, тј. прислушкивања. Такве могућности су раније коришћене од стране обавештајних агенција како би пресретале разговоре и податке, па коришћење опреме кинеског порекла за такве мреже практично значи позив Пекингу да шпијунира, „јер је сама инфраструктура тако направљена да омогућава тај облик мешања“, сматра виши истраживач на Међународном институту за компјутерске науке, Николас Вивер.

Компаније са највећим технолошким доприносом развоју 5Г стандарда (извор Iplytics/Foreign Policy)

У интервјуу за Форин полиси, главни официр за безбедност Хуавеја у Сједињеним Државама, Енди Пруди, подсетио је да су америчке шпијунске активности које је документовао узбуњивач из Националне безбедносне агенције Едвард Сноуден, створиле однос фундаменталног неповерења према индустрији телекомуникација. Сноуденова открића су показала како су америчке компаније биле натеране да сарађују са америчким обавештајним активностима. „САД практично верују да ће Кина користити кинеске компаније – чак и оне приватне – за исте ствари за које су САД користиле америчке компаније“, објашњава Пруди.

Представници Хуавеја су услед Трампових упозорења чак почели да прозивају Вашингтон да Сједињене Државе заостају у 5Г технологији. „Америка заостаје“, рекао је новинарима почетком ове године ротирајући председник Хуавеја Гуо Пинг. „Ова порука је јасна и тачна“. Истовремено, многи експерти наводе да су безбедносне стрепње поводом опреме Хуавеја пренадуване, јер готово сви велики произвођачи телекомуникационе опреме користе кинеске компаније за производњу својих компоненти.

„Читава безбедносна дискусија о Хуавеју – онаква каква се води у овом тренутку – је помало блесава и промашује поенту“, сматра Рахлиг са Шведског института за међународне послове. „Исправно је претпоставити да би Кина могла да хакује 5Г у сваком случају, било да имате опрему Хуавеја“, или другог произвођача, објаснио је он. „Забрањивањем Хуавеја нећете добити већу безбедност“.

АМЕРИКА РЕЖИ, ХУАВЕЈ ЈАЧА
Такав стил размишљања је навео званичнике Хуавеја да позову Вашингтон да још једном погледа њихову технологију. „Хајде да разговарамо о доказаним механизмима за ублажавање ризика како би имали прилику да послујемо у Сједињеним Државама“, рекао је Пруди. Међутим, америчка влада још увек није одговорила на овај позив.

Експерти још увек дебатују о томе да ли је Хуавеј уопште тако доминантан како се неки званичници у Вашингтону прибојавају. Неки функционери који се баве телекомуникацијама, са искуством не само у коришћењу опреме Хуавеја него и других произвођача, говоре да је Хуавеј постигао вођство, нарочито у основној технологији преноса великих количина података кроз радио мреже. „Са технолошке тачке гледишта, наше мишљење је да, нарочито у мрежама радио приступа, Хуавеј има велику предност, и то од неколико година у односу било ког другог провајдера“, наводи директор једне велике западне националне мобилне мреже.

Други наводе да је претпостављено технолошко вођство Хуавеја далеко мање, као и да је у сваком случају то тешко измерити када толико много компанија бележи напредак у различитим областима 5Г слагалице. Мреже 5Г су направљене од много различитих технологија, од којих су многе још увек у почетним стадијумима развоја. Оперативне групе научника још увек утврђују стандарде – односно технички језик који ће различити уређаји користити за међусобну комуникацију и размену података. То значи да је за утврђивање тога ко је на челу трке на овом тржишту потребно више од науке. „Шта значи бити на челу?“ – пита Теландер из Групе за истраживање сигнала. „Нисам сигуран како дефинишете ‘бити на челу’“.

Претходне промене у технологији мобилне телефоније – од 3Г ка 4Г и даље – покренуле су настанак тренутне технологије базиране на апликацијама. Стриминг услуге попут Јутјуба и Спотифаја, које достављају садржаје високе веродостојности на паметне телефоне својих корисника, ослањају се управо на ту технолохију, као и нпр. Убер, компанија која се бави умрежавањем услуга аутопревоза. Али та транзиција је пре представљала еволуцију него револуцију, док 5Г, иако се ослања на постојеће телефонске технологије, представља [револуционарни] продор у обиму података који се могу пренети и нарочито у брзини и поузданости.

Седиште компаније Хуавеј у кинеском Шенжену

Ова унапређења у брзини и поузданости су неопходна за оне врсте иновација које директори технолошких компанија рекламирају као следећу фазу интернет револуције. Како би самоуправљиви аутомобили постали реалност, биће им потребне поуздане широкопојасне конекције и готово моменталне размене података како би у милисекундама могли да реагују у променљивим условима на путу. Напредак на пољима вештачке интелигенције и машина које уче ће такође захтевати огромне скупове података како би све то функционисало онако како је предвиђено.

То да ли је Хуавеј годину дана испред својих конкурената, или пар месеци испред њих, или отприлике истог нивоа као и они, можда уопште није највеће питање. Мрежа 5Г је и даље у развоју, а комерцијална продаја ограниченог обима ће почети најраније следеће године, док први прави резултати 5Г мреже, са свим својим футуристичким новотаријама које ова технологија обећава, вероватно неће стићи пре 2025, и то у најбољем случају.

Водећа улога Хуавеја у обликовању најважнијег новог стандарда технологије ће сигурно донети профит који ће се мерити милијардама долара стечених лиценцирањем, што би овој кинеској фирми могло да донесе преимућство у тренутку када се земље широм света буду укључивале у изградњу 5Г мреже. „Онај ко буде поставио стандарде ће приграбити највећи део удела на тржишту“, наводи Рахлиг са Шведског института за међународне послове. То се већ види у деловима Азије, Африке и Блиског истока, где Хуавеј влада. „У деловима света који су у развоју, Кина интернационализује кинеске технолошке стандарде“.

Заиста, док се земље широм света мобилишу како би изградиле напредне телекомуникационе мреже, Хуавеј, упркос америчкој кампањи са којом је суочен, постаје још јачи играч. Азијске земље – Малезија, Вијетнам и амерички савезник Тајланд – разматрају да Хуавеју повере изградњу своје 5Г мреже. Исто важи и за европске и НАТО савезнике Сједињених Држава, попут Шпаније, Португала, Италије и Мађарске, а мало је вероватно и да ће Немачка и Уједињено Краљевство протерати ову фирму.

Кина је скоро 200 година углавном била корисник технологија које су развијане у другим деловима света. Данас поново преузима, и то на најубедљивији могући начин, технолошко вођство које јој је припадало некада давно.

 

Аутори Кит Џонсон, Елиас Грол

Превео Владан Мирковић

Нови Стандард

Поделите:

1 коментар

  1. Što ne kažete koliki je nivo zračenja 5G mreže po stanovništvo??????
    U nekim zapadnim državama postoje standardi po tom pitanju jer štite svoje stanovništvo od jonizujućeg zračenja koje uređaji sa 5G tehnologijom proizvode.
    Zato po Švedskoj koja je prva pustila 5G je procenat kancera povećan enormno..
    Na kraju će morati to da deinstaliraju kad se građani okupe u udruženja koja će tužiti kinesku kompaniju za zdravstveni nemar i javašluk zbog opreme koja je zdravstveno u najblažem smislu reči opasna po ljudsko zdravlje..
    Možda opasnija i od osiromašenog uranijuma koji srpski mediji uvek rado navode kao izvor povećanja maligni obolenja po narodu.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here