Kако је Југославија дочекала трагедију у Чернобиљу

Поделите:

У новом броју Недељника објављено је велико истраживање о Чернобиљу и хаварији нуклеарне електране. Kако је Совјетски Савез покушао да заташка оно што се догодило? Kако су живели и страдали људи у Припјату и околини? Kако су Београд и Југославија дочекали радиоактивни талас и јесмо ли били спремни за већу хаварију?

Четвртог маја београдске Новости умирују: “Радијација опада, превентива важи”. На насловној страни простор је завредела и најава да ће у 15 часова и пет минута читава Југославија за тренутак стати и сетити се Јосипа Броза Тита.

Реакција стручне јавности била је брза: већ 4. маја београдски Завод за заштиту здравља категорички је поручио “Не градити нуклеарке!”.

“Београд ће, окружен Дунавом у чијем је сливу највише Н-електрана у Европи и Савом у чијом се сливу планира највише домаћих нуклеарних постројења, постати еколошки стално угрожен. И по природној радиоактивности Београд са околином је у светском просеку”, истицали су лекари.

А да су Срби били и остали Срби, говорила је и репортажа објављена 5. маја на београдској рубрици.

“Понеки суграђани као да много не хају за упозорења стручњака о ‘чувању’ од повећане радиоактивности. Због готово летње температуре, јуче су се многи башкарили на обалама Савског језера, а понеко је у воду и улазио.”

Нутриционисти препоручују салату од црног лука и сирћета, уз напомену да “изгледа сиротињски, али је здраво”.

Nedeljnik

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here