КАКО ЈЕ МОГУЋЕ ПЛАГИРАТИ НОВИНСКИ ЧЛАНАК КОЈИ НЕ ПОСТОЈИ И КОЈИ СЕ ПОЈАВИО ДЕСЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ?

Поделите:
  • ДР ГОРАН КОМАР И НИКОЛА МИЛОВАНЧЕВ ШИРЕ НЕИСТИНЕ  ДА ЈЕ ПЛАГИРАН КОМАРОВ ЧЛАНАК О НЕКАДАШЊЕМ МАНАСТИРУ ЛАБОСТИН НА ДУВАЊСКОМ ПОЉУ

 

Нема те памети која ће доказати да је рад „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“, објављен 2006, могао настати плагирањем новинског чланка „Гдје се налазио манастир Лабостин?“ обелодањеног крајем 2016. године. Здрава логика би указивала да је било супротно

Одавно пратим радове др Горана Комара, одавао је утисак озбиљног човека, па ме зачуди ова његова оптужба да сам плагијатор, што би значило да сам, видовњачки унапред, десет година пре него што га је написао,  плагирао један његов чланак о манастиру Лабостин, древној богомољи  која је постојала у средњем веку на Дувањском пољу. Комар ми подмеће да сам буквално користећи податке, идеје и илустрације из његовог  чланака „Гдје се налазио манастир Лабостин?“, објављеног у „Гласу Требиња“, бр. 1075, децембра 2016, године, написао свој рад „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“. Оптужба да сам плагијатор проноси се ових дана интернетом.

Манастиром  Лабостин, који је некада постојао недалеко од Дувна, бавио сам се око 2000. године и грађу за мој рад „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“, који је одавно на интернету, скупљао сам у великим београдским библиотекама. Све изворе до којих сам дошао прописно сам цитирао. Пошто се овај манастир налазио на простору Епархије захумско-херцеговачке, године 2005. или почетком 2006, рад сам понудио познатом часопису „Нова зора“ (издавач „Просвјета“ у Билећи и Гацку) кога је уређивао књижевник Радослав Братић. Рад је под овим насловом објављен  без илустрација у „Новој зори“ 11-12/2006, стр. 458 – 466, онако како га је недавно пренео и „Видодовдан“.


„Нова зора“ 11-12/2006, стр. 458 – 466

 

Десило се то дакле десет година пре него што се у „Гласу Требиња“ појавио Комаров новински чланак о манастиру Лабостин. Овај мој рад из „Нове зоре“ преузео је и „Купрешки саборник“, бр. 4 – 5, 2008, стр. 187 – 194. Поред текста у „Купрешком саборнику“ објављене су четири илустрације, на првом месту цртеж печата манастира Лабостина који је урадио Вид  Вулетић   Вукасовић и објавио у „Гласнику Земаљског музеја у Босни и Херцеговини“, 1891, књига друга, и у „Вјеснику хрватског археолошког друштва“, XIII, 1891. Додате су и илустрације, детаљ из једне војне топографске карте и две фотографије које сам ја снимио у лето 1990. године. Овај мој рад преузео је мало касније и сајт http://malovan.net/Cir/Tekst/518/Manastir-Labostin, а одатле су га преузели још неки сајтови. Рад из „Купрешког саборника“ увршћен је и у књигу Милана Карана „Срби Дувна“ (Аранђеловац, 1916, стр. 164 – 171.

 

„Купрешки саборник“, бр. 4 – 5, 2008, стр. 187 – 194.

 На овај мој рад, на кога сам помало био заборавио, подсетио ме је пре неки дан сајт Центра академске речи, Шабац (wwwcarsars), кога свакодневно посећујем.  Тада сам видео да је тај рад пренет из „Видовдана“ и да су га уредници овог сајта, што им тада нисам замерио, употпунили мени непознатим илустрацијама и чланком Горана Комара. Обрадовао сам се тада због уверења да је прича коју је започео 1891. године честити Вид Вулетић Вукасовић још жива, премда ја, да сам их 2005. године имао у рукама, не бих објавио  илустрације које су се уз Комаров текст  појавиле у „Гласу Требиња“.

Замолио бих поштованог др Горана Комара да нађе у библиотекама поменуте бројеве „Нове зоре“ из 2006, и „Купрешког саборника“ из 2008. године, да се увери у моје тврдње и размисли о томе да ли је могуће плагирати неки рад који не постоји и који ће се појавити тек за десет година. Ако је могуће, нека објасни како је то изведено. А ако  сматра да није могуће, нека ми се извини.

Са оваквим аргументима у рукама  ја бих комотно могао оптужити др Горана Комара да је он плагирао мој рад „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“, али ја то у овом тренутку не бих учинио.  Сматрам да је вредно пажње и да је корисно што се 2016. појавио  и Комаров чланак „Гдје се налазио манастир Лабостин?“

Разобличавајући „великог плагијатора“ Јову Бајића, др Горан Комар најављује и своју монографију о ћириличним споменицима Гламочког поља и унапред исказује сумњу да би га Бајић поново могао плагирати. Нека се тога не боји, не дао Бог, Бајић никада није пружио руку за туђим. Али подсећам др Горана Комара да Гламочко поље није terra incognita, да су њиме током деветнаестог, двадесетог и двадесет првог века ходили и о њему писали највећи археолози, историчари, антрополози, етнографи и палеографи. Највећа имена не само са наших простора него и из света. Преврнули су сваки камен са Гламочког поља. Међу њима је било, а и данас има „јаких“ гламочких Срба са научним звањима, који су објављивали, а и данас објављују радове о свом завичају. И Јово Бајић је пре двадесетак година објавио један скромни рад о прошлости Гламочког поља и гламочких Срба. Ево прилике др Горану Комару да на време бира „плагијаторе“ који су плагирали његов још необјављени рад и тиме још једном скрене пажњу јавности на себе.

Овим одговарам и Николи Милованчеву који је притекао у помоћ др Горану Комару и на сајту „Видовдан“ написао и потписао ове речи:  „На жалост, неке од кључних ствари – фотографије и наводи (из чланка „Гдје се налазио манастир Лабостин?“, прим Ј. Б) – пренесене су из туђег рада, из научног рада (новинског чланка, прим Ј.Б.)  др. Горана Комара, великог прегаоца (у рад „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“, прим. Ј. Б.). То коректни људи не раде и г. Јово Бајић ће се, ако је поштен и коректан човек, на овом месту извинути др. Горану Комару.“

Г. Јово Бајић је „поштен и коректан човек“, због тога тражи извињење од др Горана Комара и Николе Милованчева што су га ни крива ни дужна оптужили за плагијат.

Управо ових дана вратио сам се свом раду „Средњовековни православни манастир Лабостин на Дувањском пољу“, планирам да га, ако Бог дâ, у нешто измењеном и допуњеном облику, уврстим у једну књигу.

 

Београд, 24. фебруар 2018.                   Јово Бајић, новинар, Београд

 

НЕИСТИНЕ КОЈЕ СУ ДР ГОРАН КОМАР И НИКОЛА МИЛОВАНЧЕВ НА САЈТУ „ВИДОВДАН“ ИЗНЕЛИ О ЈОВИ БАЈИЋУ

  • Goran Komar10. фебруара 2018. at 05:43

Postovano Uredništvo. Autor teksta je na više mjesta pomenuo moj autorski tekst – članak u listu „Glas Trebinja“ objavivši i tri moje fotografije sa lokaliteta u Duvnu. Nigdje, medjutim, autor ne pominje moje ime kao autora članka u pomenutom listu kao da je prokuženo. O čemu se ovdje radi? Da li je ovakav postupak neobičan Uredništvu sajta? Kako je moguće da niste primjetili? Ja u Duvno nisam odlazio turistički niti iz sporta. Nije mi bila namjera da pišem naučnu studiju o Labostinu, već da iznova ukažem i podsjetim na srpski manastir. Hoće li g. Bajić izbrisati moje autorstvo na monografiji ćiriličkih spomenija Glamoča? Insistiram na objavljivanju komentara i pozivam se na pozitivno zakonodavstvo u oblasti medija i izdavaštva. dr Goran Komar

 

  • Никола Милованчев 10. фебруара 2018. at 21:18

Занимљив чланак о историји западне Херцеговине, српском народу и нашој цркви који су тамо битисали. На жалост, неке од кључних ствари – фотографије и наводи – пренесене су из туђег рада, из научног рада др. Горана Комара а при томе је прећутано име аутора, др Горана Комара, великог прегаоца. То коректни људи не раде и г. Јово Бајић ће се, ако је поштен и коректан човек, на овом месту извинути др. Горану Комару.

 

ИЗВОР: Центар академске речи

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here