Kако је преобликован симбол секуларне Турске

Поделите:

Kостур огромне нове џамије изникао је прошле године на западној страни истанбулског трга Таксим надвисујући споменик секуларном оснивачу турске републике, Мустафи Kемалу Ататурку.

Док је ова џамија стасавала, вољени симбол Ататурковог доба, истанбулска опера, потпуно је срушена.

Има Турака који се противе џамији – иако неки доводе у питање величину грађевине и њен отомански стил – али симболизам богомоље која доминира Ататурковом секуларном републиком није изгубљен.

Подизање џамије на тргу било је циљ неколико влада од педесетих година прошлог века. У томе је коначно успео председник Реџеп Тајип Ердоган у оквиру својих настојања да се истакне и обележи исламска вера и глорификује отоманска прошлост овог града.

“Џамија потпуно мења топографију и изглед трга”, каже Сонер Чагаптај, директор Програма за истраживање Турске на Институту Вашингтон. “Она је, заправо, симбол Ердоганове владавине турском републиком.”

Некадашњи план који је Ердоган форсирао у време када је био градоначелник Истанбула омела је војна интервенција 1997. године која је смакла исламистичку владу у Анкари. Сада његов план да преуреди трг постаје стварност.

Трг Таксим је центар градског живота и симбол модерне републике подигнут пре скоро 100 година.

На њему је увек живо, све врви од туриста и трговаца, а главно место окупљања је споменик Ататурку који је приказан како води борбу за успостављање модерне Турске након пада Отоманског царства.

На Тргу Таксим 2013. године одржани су протести против Ердогана који је у то време био премијер Турске.

Борци за заштиту животне средине, студент, уметници и активисти окупили су се на тргу, а њихов циљ био је да зауставе Ердоганове планове да сагради шопинг центар у стилу барака из отоманског доба.

Полицијске снаге су, по Ердогановом наређењу, угушиле протест; десетине људи је ухапшено, двоје је изгубило живот у Истанбулу, а још шесторо у протестима широм земље.

Трг Таксим некада је означавао ивицу града, а у областима око њега живеле су немуслиманске заједнице Грка, Јермена и Јевреја. Он је у доба Ататуркове републике постао центар модерног Истанбула.

“Таксим је симбол напретка и модернизма”, каже Муџела Јапиџи, секретарка групе Солидарност за Таксим која се бори за очување заштићеног статуса за трг.

Старији грађани жале се на комерцијализацију која је дошла са популарношћу трга и истисла локалне уметнике. Kада је на тргу 2012. уведена пешачка зона, трг је постао још популарнији, али је, сматрају локални продавци, изгубио душу.

“Старија верзија трга била је лепша”, сматра Гулзаде Јоргун која на тргу продаје цвеће већ 43 године. “Некада су овде ишли трамваји и електрични аутобуси и могли сте да нађете много малих радњи са добром храном.”

У фебруару 2017. године Ердоган је представио план о изградњи џамије.

А онда је прошле године наредио рушење Kултурног центра Ататурк, истакнуте модернистичке грађевине у којој су генерације Турака слушале концерте, опере и позоришне представе.

Иако симбол отворености републике према западњачким вредностима, овај културни центар затворен је још 2008. због наводног реновирања, али никада није поново отворен.

Ердоган никада није крио да не цени уметност претерано, ипак, најавио је да ће центар бити обновљен, али да ће бити подигнуте и бараке.

“Желе да приватизују сквер”, каже Муџела Јапиџи.

Она је једна од 16 људи који су недавно оптужени да су учествовали у протестима пре шест година. Уколико буду проглашени кривим, могли би да буду осуђени на доживотне казне.

Група Солидарност за Таксим осудила је оптужбе против демонстраната.

“Уколико демократија једног дана дође у ову земљу, она ће црпсти моћ од егалитараца, либертаријанаца и мирног заједништва. Можете судити милионима људи, али никада нећете уништити истину”, наводи се у саопштењу групе.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here