Како је Шешељ Србима доводио краља

Поделите:

Да би му повећао шансе, вођа радикала тврдио је да је његов кандидат не само „једини живи унук руског цара“, него и потомак Немањића

Први Карађорђевић после одласка краља Петра ИИ на почерку Другог светског рата, вратио се у Србију тек 5. октобра 1991. године. Александар, Петров син јединац, на позив монархиста предвођених Вуком Драшковићем, слетео је тог дана на аеродром у Сурчину и уплакан, церемонијално пољубио бусен траве из Тополе који су му домаћини поднели на послужавнику.

Да би контрирао Вуку и СПО, а можда и по налогу Милошевићеве Службе државне безбедности („што више кандидата за престо, то смешније“), Војислав Шешељ следеће године довео је у Србију још једног кандидата за краља.

Тадашњи „велики комбинатор“ српске вишестраначке политичке сцене, Шешељ је негде набасао на Алексиса Бримејера, рођеног 1946. године, чудног свата који се од ране младости издавао за разне цареве. Радикалски војвода довео га је у Србију и представио га као последњег потомка руског цара Николаја, оног којег је Лењин са целокупном породицом стрељао. Наводно, једна ћерка руског цара чудом је преживела покољ, а овај Бримејер је њен унук, и не зове се Бримејер него принц Алексеј ИИ Долгоруков Романов.

Магазин „Он“ тада је штамапао специјално издање о овом претенденту на српски престо, са Шешељем и „принцом Алексејем“ на насловној страни. А за сваки случај, да му се „појача кандидатура“, додато је да Алексеј не само да је једини наследник руског цара, него је и „потомак Немањића“.

„Политика“ је, на све ово, тада озбиљно додала и да је принц Алексеј Немањић Романов Долгоруков и „легитимни и законити Велики газда Реда светог Јована Јерусалимског“!

Е сад, ко је хтео, могао је да зна да Шешељев принц себи качи титуле како пожели. У једном периоду свог живота издвао се и за „цара Византије“, а у појединим периома свог живота претендовао је и на грчки и украјински престо. Начин рада му је био једноставан – издавао се за „накнадно откривеног последњег потомка“ неке угашене племићке лозе. Мада ни то није ишло без проблема: почетком седамдесетих година прошлог века овај Белгијанац рођен у Конгу (данашњи Заир), био је осуђен због лажног представљања на годину и по затвора, али је побегао у Грчку. Ту је пријавио губитак пасоша, и извадио нови на име Долгорукова….

Из Србије је отишао како је и дошао, изненада, и убрзо га више нико није помињао.

Умро је од сиде у Мадриду 1995. године.

Боривоје Боровић – „конзул руског цара“

Дневни лист „Политика“ тада је прено изјаву адвоката Боривоја Боровића, „конзула Алексеја Другог“, у којој се каже: „Принц Алексеј ИИ је, врло конкретно и веома утемељено, обративши се председнику Србије Милошевићу, председнику владе Зеленовићу, патријарху Павлу, Црвеном крсту Србије, понудио помоћ од 3,5 милијарди долара српском народу!“

 

Курир

Поделите:

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here