Како се отарасити ГУГЛА

Поделите:

Једноставно питање: како могу да избацим Гугл из свог живота има једнако једноставан одговор – практично никако. Могућности, наравно, постоје, али да би се реализовале, неопходно је неколико ствари: време, знање и новац

Појам луксуз и даље најчешће везујемо за нешто материјално: скуп аутомобил, пентхаус у центру града, кућу на мору, зимовање у Француским Алпима… У будућности, која је, кажу неки, већ почела, луксуз ће све више имати нематеријални карактер и односиће се, пре свега, на – приватност.

Истина је да смо се углавном сами те приватности већ одрекли оног тренутка када смо отворили налог на Гмаилу или на некој од друштвених мрежа, као и да је се све више одричемо кад год инсталирамо неку нову апликацију на телефону.
Истина је и да се готово сваки пут питамо због чега, на пример, апликација која нам броји колико смо корака прешли тражи приступ фотографијама и контактима на мобилном телефону. Истина је, међутим, и то да у 99 одсто случајева тој апликацији и дозволимо да нам вршља по приватним подацима складиштеним у нашем смартфону.

А те информације се даље шаљу „заинтересованим странама”, најчешће великим компанијама. Оне потом на основу података прикупљених о нама и нашем понашању, како на нету, тако и у реалном животу, нама пласирају рекламе са својим производима, услугама…

Има, међутим, и оних који су почели да схватају колико то заправо није нормално и сада покушавају да се извуку из раља овог својеврсног Великог Брата. Та је борба, ипак, веома тешка чак и за озбиљне хакере, а камоли за просечног корисника интернета или мобилног телефона чији се врхунац умећа завршава логовањем на Фејсбук.

Предводник у прикупљању приватних информација је, свакако, Гугл. За просечног грађанина, знање о Гуглу се завршава на томе да постоје истоимени најкоришћенији интернет претраживач и Гмаил. Заборавља се, међутим, на апликације попут календара, Г-мапс, али и на Јутјуб, који је неприкосновен на нету када је у питању прегледање видео-садржаја, као и да је један од Гуглових производа Андроид, оперативни систем на већини паметних телефона које користимо.

А све те апликације прикупљају податке које ми сурфовањем по нету остављамо као неке дигиталне отиске, чувају их, сортирају и пласирају поменутим заинтересованим странама. Обични људи, наиме, заборављају да Гугл није „само тамо нешто на интернету”, већ компанија с годишњим приходом од скоро 70 милијарди долара!

А како она то зарађује ако нам, питају се многи, све нуди бесплатно – и мејл и календар и мапе и музику… Одговор је прилично једноставан. Тако што другима продају све оне информације које им ми добровољно дајемо сваки пут када пристанемо на „услове коришћења” при инсталацији неке нове апликације или отварању налога на некој од друштвених мрежа.

И то није све, јер Гугл на нама зарађује чак и уколико никада не посетимо ниједан од његових канала зато што други сајтови редовно користе Гуглове производе попут АдWордс, АдМоб, Гоогле Аналyтицс…

И тако дођемо до тога да једноставно питање: како могу да избацим Гугл из свог живота има једнако једноставан одговор – практично никако. Могућности, наравно, постоје, али да би се реализовале, неопходно је неколико ствари: време, знање, новац и, наравно, жеља да се оне остваре.

У тексту „Kако да уклоним Гугл из свог живота?”, британски „Гардијан” недавно је оценио како је компанија чији је мото донедавно био „Не буди зао” у очима многих сада постала персонификација „империје зла”.

Европска унија је, наиме, својевремено казнила Гугл са 2,4 милијарде евра због злоупотребе монополског положаја за фаворизовање сопствених производа. То, међутим, није било довољно па су им недавно разрезали још 4,3 милијарде евра пенала за „веома озбиљно противзаконито понашање” због употребе Андроида за „учвршћивање доминантног положаја међу претраживачима”.

Гугл је, наиме, и почео с преузимањем тржишта на пољу претраживача. Он данас доминира на пољу оперативних система за мобилне телефоне (Андроид), прегледача (Цхроме), веб-мејлова (Гмаил), онлајн видеа (Јутјуб), мапа…
Ту се, међутим, нису зауставили, и сада се шире и на друге области са сопственим клауд платформама, онлајн канцеларијским пакетом, Цхромебоокс, Wазе апликацијом, која пружа информације о стању у саобраћају… Гугл предњачи и у развоју технологије за управљање аутомобилима без возача, као и у развоју вештачке интелигенције.

– Отпор је узалудан. Бићете асимиловани – констатује „Гардијан”.

Гугл данас контролише развој интернета у мери да више ни Мајкрософт не може да се такмичи с њим, што показује и недавна одлука Мајкрософта да свој досадашњи претраживач преради тако да буде заснован на Цхромиуму, на којем је заснован и Гуглов прегледач Цхроме.

Kонкуренција је, док је постојала, требало да крајњим корисницима пружи могућност да изаберу опцију која им више одговара, али данас та могућност не постоји јер Цхроме је постао стандард.

Односно, како су то приметили креатори прегледача Моззила, „из перспективе друштвеног, грађанског и индивидуалног оснаживања, давање контроле над темељима онлајн инфраструктуре једној компанији је ужасно”.

Из наших претрага на интернету и података о томе које сајтове посећујемо, Гугл вероватно о нама сазнаје више него што знају наши родитељи или партнери. Ми немамо идеју где би све те информације које Гугл о нама има могле да заврше.
А како бисмо могли његове услуге да користимо комфорно и са уживањем, ми смо Гугл добровољно снабдели огромним количинама личних података.

На тај начин Гугл је постао и највећи креатор наше репутације, јер кад неко жели да сазна нешто више о нама, само нас пропусти кроз претраживач.

Слична је ствар и с једном од најпопуларнијих друштвених мрежа – Фејсбуком, под чијим је окриљем и Инстаграм. Више од милијарде људи се сваки дан логује на Фејс, оставља милионе лајкова, кликова, шерова, коментара, поставља фотографије, постове…

Све то заједно за Фејсбук, по истом принципу као и за Гугл, постаје ресурс за профит, који на годишњем нивоу износи око 17 милијарди долара.

Гугл, такође, може да прати кретање свакога ко користи телефон са Андроид оперативним системом. Постоји, наравно, могућност да искључите опцију одавања локације, али вас то онда онемогућава да, на пример, нађете одређену адресу на коју сте кренули, а не знате тачан пут.

Најједноставнији начин да се избегну производи иза којих стоји Гугл је, наравно, да се потпуно или бар делимично преоријентишете на оне еквиваленте које су развили, на пример, Мајкрософт или Епл. Неки би, како процењују у „Гардијану”, то назвали скакањем из тигања право у ватру.

Слободан Марковић, ИТ консултант, каже да увек постоји опција „сам свој мајстор”, односно да све сам радиш.

– Опција је да немаш Гмаил, да закупиш свој домен и сервер и да га подесиш онако како теби одговара. Е сад, то кошта и времена и знања, јер 90 одсто људи то не би знало само да уради. А ту је, наравно, и путање новца. Јер да би добио све опције које ти сада нуди Гугл, попут календара, мејла, мапа и слично, за сваку лиценцу би ти требало између 50 и 100 долара годишње. А да ли знате некога ко је у могућности да тај новац издвоји – пита Слободан Марковић за „Експрес”.
Главна навлака код Гугла је та што нам он нуди све, и то бесплатно. Односно бар ми мислимо да је то бесплатно. У стварности, како каже Марковић, све то ми плаћамо, само на други начин. Некада тога чак нисмо ни свесни.

– Све то што они нама нуде бесплатно истовремено користе да од нас извуку најразличитије информације, а које они даље користе како би нам пласирали оно што они желе – додаје Марковић.

Увек нам, наравно, остаје опција да будемо неискрени према Гуглу и осталима који од нас траже информације на нету па да им се лажно представљамо, остављамо погрешне адресе и слично. Многи, међутим, ни за то немају живце па само кликћу све како би што пре завршили оно што им треба.

– Уверен сам, на пример, да нико не чита оне силне дисклејмере, одрицања од одговорности и услове коришћења, јер ко ће при здравој памети читати документ на 70 страна – додаје Марковић.

Истог је става и Џо Мекнами из удружења Европска дигитална права, који је у филму о приватности на интернету, који је урадила СХАРЕ фондација, оценио како вероватно нико нити чита нити разуме услове коришћења, на пример Фејсбука.

– Сумњам да их и људи из Фејсбука разумеју, али они могу да их тумаче како им одговара и да уклоне ваш садржај ако им ствара проблеме – рекао је Мекнами.

А поента је и у томе да, како год да се представимо и шта год да напишемо о себи, не можемо заварати траг на интернету и сакрити које смо странице посећивали, шта смо читали, гледали, односно шта нисмо читали, шта смо прескакали…

Управо томе, поред осталог, служе тзв. колачићи (цоокиес) које практично сви прихватамо без изузетка и без готово имало труда да прочитамо шта пише у пратећем објашњењу које нам искочи када отворимо неки сајт.

Управо су „цоокиес” ти дигитални отисци које остављамо и који компанијама шаљу информацију да смо посетили одређени сајт. У свакодневном животу те информације углавном служе за маркетиншке сврхе. На основу њих компаније препознају чланове циљне групе и ка њима усмеравају своје поруке, рекламе и друге материјале са циљем да привуку купце.

Није, међутим, тешко замислити шта на основу одређених информација могу да ураде неке друге службе или пак појединци.

На пример, фотографије које качимо на друштвене мреже могу добити тзв. геотаг. Тачније, на њима је означено где су фотографисане. На основу тих фотографија, ако су на пример сликане у стану или кући, особа лоших намера може да види шта неко има у свом дому, да процени материјално стање и прикупи сличне податке.
Геотаг му омогућава да види где се поменути стан налази. А ако све те податке укрсти с подацима са других друштвених мрежа, па види куда се крећете, чиме се бавите, каква вам је дневна рутина или када сте одсутни на дужи период, ето погодне прилике да учини нешто што вам се не би свидело.

Да има и другог лека против Гугла, поред апстиненције од мобилног телефона и интернета, слаже се и ИТ консултант Зоран Торбица.

– Могуће је роботима Гугла онемогућити да листају садржај веб-сајта чији сте власник. Други начин је правни. Европска унија, на пример, штити приватност својих грађана и, под одређеним условима, рецимо на основу судске пресуде, одређени садржаји се уклањају – каже Торбица.

Питање је, наравно, колико је то могуће у Србији, а Торбица додаје да је то питање политике.

– Свака земља има своју геополитичку и финансијску јачину. Неке земље, рецимо, забрањују Гугл или филтрирају садржај доступан својим грађанима. Нисам, међутим, сигуран да би се Гугл много узбудио због случајева из Србије – додаје Торбица.

Заиста, државе попут Kине, Русије, Турске и још неких повремено забрањују или перманентно онемогућавају својим грађанима да приступе Гуглу, Фејсбуку, Твитеру…

Чињеница је да су интернет компаније с временом почеле да се понашају све бахатије, да су прикупљале и укрштале све већи број података.

Сад су, међутим, како оцењује Слободан Марковић, удариле у зид и остаје да се види колико ће их регулатори и државе притиснути.

– Ми се у сваком случају ту нећемо много питати јер смо мали. Нама ће бити онако како се договоре с, рецимо, регулаторима у Америци – закључује Марковић.

После свега, закључак који се намеће је да је приватност на интернету готово немогућа мисија. Увек, наравно, постоје могућности коришћења анонимног заступника (проxy). Kада сурфујете интернетом кроз „проxy”, било који сервер на који се закачите ће у ствари мислити да сте конектовани путем „проxy” компјутера. На пример, можете се конектовати на интернет кроз „проxy” у Јапану иако сте можда у Србији. Било који веб-сервер на који се конектујете мислиће да се конектујете из Јапана и упутиће вас на јапанску верзију њихове веб-стране ако постоји јапанска верзија.
И ова опција, међутим, као и многе друге, захтева пре свега вештине које просечни корисник интернета нема. Алтернатива, дакле, скоро да не постоји. Цака у свему томе је да смо на све то сами пристали дајући сагласност на све оне дисклејмере које нисмо желели/могли да читамо. Тада нам је све нуђено „бесплатно”. Много касније смо, међутим, схватили да смо то „бесплатно” у ствари дебело платили информацијама о нама које смо добровољно поделили прво с Гуглом, а преко њих и са ко зна још ким.

Неизбежни Јутјуб

Готово сваки покушај да избегнете Гуглове производе осуђен је на пропаст када дођете да поља онлајн видео-садржаја. Ту је, наиме, Јутјуб апсолутно доминантан. Постоји, додуше, више сајтова и друштвених мрежа који омогућавају гледање онлајн видео-материјала. Такви су, на пример, Виемо, Деилyмотион, па чак и Фејсбук. Јутјуб је, међутим, непобедив, пре свега захваљујући широком опсегу садржаја којем омогућава приступ. И то је једноставно тако.

Има, такође, сајтова који вам омогућавају да скинете видео који желите да гледате, а да притом не морате да идете на Јутјуб. Један од таквих је, на пример, и кеепвид.цом. Овакав приступ, наравно, не иде наруку Гуглу јер, када скинете неки филм на свој рачунар, не скидате и рекламе које вам Гугл пласира. Истовремено, међутим, ови сајтови имају незгодан обичај да с временом почну да се кваре, односно да не раде онако како вам одговара или да вас стално бацају на неке друге стране које вам успут искачу. А то баш уме да нервира.
Овај индиректан приступ не одговара крајњим корисницима ни због тога што је цела идеја око које се врти Јутјуб управо то да се закуцате пред екраном непрестано гледајући нове видео-садржаје који вам изнова долазе. Интернет статистика показује да само још један сајт има и технологију и капацитет да скине Јутјуб с трона. То је ПорнТубе. Али то, ипак, није исто.

Експрес

Поделите:

1 коментар

  1. hehehehehehe pa ne interesuje Google ništa srbi jer znaju da su srbi stočari,prosti fizički radnici,fizikalci,nadničari,pečalbari…..
    jednom rečju gulija bez novca veći deo svojeg života…..
    Google interesuju krupne zverke Bil Gates,Karlos Slim,sestre Kardashian,Leonardo di Caprio i slični multimilijarderi…..
    šta Google ima od toga što prati kud se kreće neki Mrkalj Mudivoj po Staroj Planini hahahahaha??????
    jel poterao stado sa Babinog Zuba u Brzu Palanku na zimovnik??????
    i da je došao do zimovnika Google Analitics od njega ne može da isprosi ni jedan jedini evro od oglasa koje mu nudi……
    a pitanje je ume li Mudivoj u opšte i da čita oglase jer dok otvori aplikaciju i pošalje podatke u Silikonsku Dolinu pola ovaca vukovi ispod Midžora mogu razjuriti po Vlaškoj…….
    daklem džaba palamudite kako su srbi neka važna multimilijarderska zver važna za Google kad jedva sastavljaju do 10-og u mesecu…
    nismo mi njima ciljana grupacija,experimentalni uzorak oko kojeg bi bezveze gubili vreme…..
    slobodno koristite tu aplikaciju sve do trenutka kad skupite neki novac i deponujete u banci…..
    eeeee onda se čuvajte lopurdi jer bankari obožavaju da se igraju sa bogatom klijentelom i VIP personama primoravajući vas da se bavite elektronskim bankarstvom i deljenjem passworda tokom transakcija……
    dok ne postanete VIP slobodno pustajte klip hahahahaha
    a to će trajati jako jako jako jakoooooo dugo sve dok Mudivoje ne proda stado i preseli obor u Beogradsku expozituru SocieteGeneral banke i guzicu počne šetati krugom četvorke hehehe

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here