Kако су грађани пре тачно 108 година бодрили пилота “аероплана”

Поделите:

“Аероплан” покушао је да полети са Бањичког брда

За вас прелиставамо дигитализовану Београдску штампу из прве половине 20. века, захваљујући сајту дигиталне Народне библиотеке Србије.

На данашњи дан “Политика” је 1910. године објавила репортажу о једном неуспелом пробном лету на Бањици, на којем пилот ипак није успео да се вине у небо због непознатог терена. Уместо фотографије овај текст прати детаљан опис авиона, а новинар се и те како потрудио да дочара сваки део овог елегантног “апарата”.

“Време” је на својим спортским страницама писало о Светском првенству у Монтевидеу, као и о лекцијама које је наша репрезентација могла да научи на чувеном првенству. Ни овде нема фотографија, већ текстом доминирају цртежи наших играча.

Знатижељни Београђани, управник полиције официри и војници, окупили су се на Бањици не би ли посматрали покушај узлетања “аероплана” којим је управљао авијатичар Рудолф Симон. Он је по први пут покушао да лети на Бањичком брду, али безуспешно. Није се винуо у ваздух ни из трећег покушаја. Kазао је, терен му је био непознат и тежак.

А Београђани су уживали у погледу на ову ваздушну лађу. “На око изгледа аероплан – чије су површине дугачке по 10 метара по 10 метара, а који у дужину према репу има 13 метара – веома лепо, елегантно и готово просто. Два на једној страни сведена крова од импрегниране прљаво жуте свиле, један над другим а спојени усправним елегантним дрвеним шапкама црвенкасте боје у размаку можда по један метар; између њих испрекрштане многобројне танке жице, које се као и дрвене шипке пресијавају на сунцу; од средине води реп из четири површине под разним угловима, подупрт једним малим точком у виду плуга, напред испред средине крова два гумена точка, више њих велики електрични мотор, за којим седи по једној врсти баштенске столице а као у некој кутији, авијатичар. Тако од прилике, описан у три речи изгледа на први поглед Симонов биплан. Три монтера су удесила још последње ситнице на апарату, док се г. Симон шетао око њега, а изгледао је прилично равнодушан”.

Kада је један механичар “навио мотор, окрећући крила од пропелера”, авијатичар је “набио на уши своју меку капу”, ускочио у седиште. “Мотор затутњи с великом лармом, пропелер се стане окретати великом брзином и апарат уз тутњаву полети на својим точковима великом брзином низ поље. После тридесетак метара он се полако подиже у ваздух неколико пута за по једну стопу и једаред чак и за пола метра, али онда точкови опет додирну земљу”.

Симон је био сигуран да ће лет увежбати до јавног наступа и уз много проби упознати терен. Kако је писала “Политка”, на истом апарату он се раније дизао и 300 метара у ваздух.

“Монтевидео са својим првим првенством света, за оних 15 дана утакмица за првенство света, претстављао је прави фудбалски универзитет, на коме се је могло много видети и научити”

Од те “велике школе за футбал”, наши играчи су, пише Време, необично профитирали.

“Првенство света у Монтевидеу, и ако ‘само’ са 13 разних репрезентација, било је за нас ‘Средњеевропејце’ комплетно. Управо, у Монтевидеу је недостајала главна снага Средње Европе, коју наши играчи одлично познају и чији начин игре готово и само заступају (…) Дакле, ми смо у Монтевидеу имали на окупу баш оно што смо и требали да видимо: футбал Уругваја, Аргентине, Бразилије и Северне Америке, а сем тога имали смо и малу ревију колико и како су напредовале остале америчке државе, које нису имале тако велики глас”.

Аутор текста осврнуо се и на то шта смо у фудбалу могли да научимо од Аргентине, а шта од Уругваја.

“Нећемо околишати. Угурвај је показао да у борбама за освојења једнога првенства, које се зове првенство света, техника није једино сретство и да техника без снага у таквим борбама не може никад довести до остварења циља.”

“Аргентина нам је показала стил, коме треба тежити у погледу усавршавања технике, а Уругвај нам је показао систем којим се осваја првенство света. То је битна разлика између Аргентине и Уругваја и жалим што морам рећи мало утешне речи за Аргентинце, да они докле год буду играли утакмице, а не буду имали снаге да воде борбу за првенство света, никад неће моћи да се провуку испред Уругваја или уопште тима који осим техника има у резерви и снагу за борбу, па било то у Монтевиду или у Буенос Ајресу или у Токиу”.

telegraf

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here