Како су „клинци из Котора“ постали најбруталнији криминалци на Балкану

Поделите:

Тај рат, не само на територији Црне Горе већ и у Србији, али и у земљама окружења, па и државама Европске уније, до сада је однио 40 жртава. Од тада у стравичним ликвидацијама, бомбашким нападима нису само страдали припадници тих криминалних кланова, убијани су и чланови њихових породица, сарадници, а било је и случајних жртви

Подгоричанин Мило Илић, убијен ове недеље у родном граду, био је 40. жртва рата „кавчана“ и „шкаљараца“, а мало је познато да је прва жртва некада јединственог клана био Слободан Стевовић (29), ликвидиран 8. децембра 2006. у – Београду.

Млади Которанин је убијен на Дорћолу, у Улици Високог Стевана код броја 38, а егзекутор му је пуцао у потиљак. Како је код убијеног младића нађена лична карта на име Иштвана Елезовића (23) из Подгорице, у први мах претпостављало се да је он жртва. Провјером отисака прстију убијеног утврђено је да је жртва Стевовић, за којим се трагало због двоструког покушаја убиства из 30. септембра те године, када је у Котору пуцао на суграђане Драгана Кнежевића (25), званог Шкури, и Далибора Ђурића (24) и тешко их ранио.

Ко су ти Которани?

– У то вријеме већ је било познато да је барска криминална група опасна, али Которани нису важили за толико јаке криминалце. Били су познати као поморци и самим тим више склони крујумчарењу дроге него ликвидацијама. Убрзо су, међутим, до нас почеле да стижу оперативне информације, од искусних људи у подземљу, да ће ти „клинци“ из Котора, који су у то вријеме тек прерасли тинејџерске године (имали су по 20 и кусур година), прерасти све криминалне групе. Образложење инсајдера из подземља било је да су бескрупулозни. Нажалост, та предвиђања од прије скоро 13 година обистинила су се, а раздор међу њима само је појачао ту њихову црту – каже саговорник „Блица“ из безбједносних служби.

У истрази убиства Стевовића београдска полиција је од колега из Црне Горе добила информацију да је против жртве била поднета кривична пријава и да се за њим трагало, а мотив ликвидације, претпостављало се, јесте напад на Шкурог и Ђуку. Материјални докази су, ипак, изостали.

Оперативни подаци су се гомилали. На радар српске полиције стигао је, истовремено, и будући вођа кавачког клана Слободан Кашћелан. Утврђено је да је он изнајмљивао стан Кнежевићу и Ђурићу. Управо у то време, у Котору се увелико причало да се њихов „станодавац“ Кашћелан бави позајмљивањем новца на камату и да је тако „зарадио“ неколико кућа, између осталих и ту у којој су рањени Кнежевић и Ђурић.

Скоро осам година преживели актери ове приче били су на једној страни, али су после нестанка више од 200 килограма кокаина из стана у Валенсији, поделили и завадили на „крв и нож“.

Кашћелан је, са Радојем Звицером и Игором Божовићем, постао предводник једне стране – „кавчана“ – док се Далибор Ђурић придружио ривалској криминалној групи – „шкаљарцима“ – којима наводно руководе браћа Јован и Игор Вукотић и Игор Дедовић.

Историјат

Рат кланова почео је у фебруару 2015. године, када је под возило Милана Вујотића, паркирано у подгоричком насељу Блок пет, подметнута експлозивна направа. Вујотић није био у возилу када се десила експлозија. Бомба испод његовог возила подметнута је усред дана, у близини вртића и школе. Истог дана када је Вујотић био на мети нападача, у Београду је страдао Цетињанин Горан Радоман, који је 20. фебруара 2015. убијен у гаражи једне зграде на Новом Београду. Радоман је био припадник шкаљарског клана и спекулисало се да је био најодговорнији за крађу 200 килограма кокаина у Валенсији.

Тај рат, не само на територији Црне Горе већ и у Србији, али и у земљама окружења, па и државама Европске уније, до сада је однио 40 жртава. Од тада у стравичним ликвидацијама, бомбашким нападима нису само страдали припадници тих криминалних кланова, убијани су и чланови њихових породица, сарадници, а било је и случајних жртви. Оперативци су расветлили само неколико убистава, а занимљиво је да ни у једном случају није откривен наручилац ликвидације.

40 убијених у рату „кавчана“ и „шкаљараца“

У рату „кавчана“ и „шкаљараца“ страдали су Горан Радоман, Саша Марковић, Горан и Радомир Ђуричковић, Иван Лопичић, Срђан Влаховић, Горан Дучић, Горан Бискуповић, Милош Бошњак, Далибор Ђурић, Ђорђе Борета, Драган Зечевић, Ђорђе Секуловић, Радован Матовић Ракела, Иван Недовић, Нико Рогановић, Бошко Божовић, Милан Пековић, Горан Ленац, Александар Станковић, Петар Дамјановић, Даворин Балтић, Миодраг – Миги Крушчић, Милош Шаковић, Радивоје Јовановић, Дражен Чађеновић, Никола Ћупић, Владимир Рогановић, Веселин Калезић, Веселин – Веско Вукотић, отац наводних вођа шкаљарског клана и вероватно најважнија жртва, и Мило Илић.

Извор: Блиц

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here