Како су многи копирали песмицу “Десет малих перача” и представили је као своју

Поделите:

Песмицу коју бесомучно деле “Десет малих перача” је песма Војислава Тодоровића, његова обрада чувене песмице “Десет малих црнаца”. Дакле, његова, не ваша. Интересантно је да се та песма нпр. појавила у групи “Облак у бермудама-радио емисија” као статус једне бахате глупаче која се није удостојила ни да стави наводнике а камоли наведе аутора, али је зато уредно примала похвале, јер, сложићемо се, песма је сјајна. Наравно, ово се проширило на друге групе и странице и култура Срба је засијала у пуном плану.

Дозволити себи да узимате туђе речи као своје, поред очигледне бахатости и некултуре, је одраз вашег моралног посрнућа, немања интегритета и принципа. Тако пријатељ, врсни пекар из Јагодине, направи себи вештачки мозак на фејсу крадући туђе статусе. Он у томе не види проблем, али види у свему другоме и у сваком другом. Беше и један пријатељ који је отишао из Србије у Словенију богте, који ниједном није ставио наводнике за статусе са Твитера на свом зиду, али зато није пропуштао прилику да опљуне Србе и Србију као оличење пропасти, које је такву величину попут њега, ВKВ радника, отерала у прелепу земљу. Србија се још увек опоравља од тог губитка. Беше и још један пријатељ, коме је начисто опала “популарност” код пријатељица откако студенска говна продадоше Мудролије са Твитера, па уместо статуса почеше да објављују Блиц Жену. Шта ће, јадан, вратио се мотивационим постерима Екслузиве.ба и Жарка Лаушевића.

Људи који не наводе име аутора или бар не ставе наводнике на туђи текст, зову се лопови. Они краду туђу интелектуалну својину. То су људи без интегритета. То су они којима су други писали саставе у школи. Они који су свој рад заклањали руком. Они који су друкали наставнику кад неко побегне са часа. Они који уредно гласају за већину. Kоји нити смрде нити миришу. Kоји пипају хлеба. Kоји дају мито. Kоји никад неће пропустити неког у реду позивајући се на легитимитет и правну Државу али ће зато згазити преко мртвих да запосле сестрића, стрица, брата. То су људи који су инспирисали Гогољеве “Мртве душе”. Ништаци.
Уколико се неко препозна, молим га да се сам скине са листе. Мада се предано трудим да их сама склоним, због мањкавости ФБ алгоритма не могу да вас видим све увек. Према томе, шиц.

Наташа Станојловић, Фејсбук

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here