Кампонески: Твитераши су углавном љиге, медиокритети и комплексаши!

Поделите:

У целом овом циркусу са Синановим фановима, нису ми били проблем они његови “Бог на небу, Синан на земљи” који су били у фазону “Цркни дебели, јебемо ти први ред на сахрани, Синан је бог, а ти си говно”, искрено то чак и поштујем, воле Синана брате за њега и крв и бубрег и живот, све дају . . поштено.
Не слажем се, мислим да су џибери, ал су искрени, поштени у томе.

Проблем су ми ови што су као фенси, мало Синан, мало Рахмањинов, кафана и позориште, што су у фазону на увреде, лажи, клетве и претње које трпим “Kампонески је прсо, много сере, генерализује . . ” . .

То је онај рад “Сама је крива јер је носила минић . . који је ово брак по реду Наташи Беквалац”
Само ја нисам злостављано женско па није тренди подржати ме, заправо, тренди је кењати о различитостима, о томе како музика никог не дефенише и слично.
Па је л’ јебање мог мртвог оца и мајке, те првог ми реда на сахрани је скроз ок, заслужио сам, јер сам рекао да Синана слушају џибери.

Те одвратне медиокритетске њушке са Твитера које су због броја пратилаца умислиле да им мисао нешто вреди, поводљива руља која је уновчила недостатак става и храбрости да кажу истину за коју је неко други одавно изгинуо су корен данашњег проблема.
Ти што изједначавају улогу Милана Младеновића и Синана Сакића у нашем друштву, зато што је данас то тренд, су они који су ћутали као пичке и гледали Холокауст само зато што нису били ни Јевреји, ни Цигани.

Све што сам ја рекао о миљеу и феномену Синана Сакића стоји у уџбеницима из социологије, само што то не стиже до Синанове војске и популарних Твитераша, па су ваљда зато професори који су аутори тих уџбеника поштеђени констатација да су прсли и да серу, а о томе да им нико не јебе мртве родитеље и прве редове на сахрани да и не говорим.

На крају, мало једноставне политичке филозофије – Kад имаш дубоко посрнуло друштво, генерализација је један од начина да се оно спаси, мораш јасно да одредиш шта је црно, а шта бело, чак и ако је ТО на сред сиве нијансе, јер док је Хитлер спремао Холокауст, гомила свеских државника га је подржавала као успешног реформатора.
На крају је читав свет ратовао да се заустави његово лудило.

Kада се годинама, да не кажем деценијама, један прилично насилан, несрећан и назадан миље мејнстримује, онда после неког времена последице постају нерешиве цивилизованим методама.

Данима не престају вести са вршњачким насиљем, хулиганима који су подивљали, са мафијашким обрачунима, сачекушама, насиљем међу обичним људима.

Одрастање моје генерације је обележио Live Aid, одрастање десет година млађе генерације је обележила свадба Аркана и Цеце.

Ове генерације обележавају ријалитији и сахрана Синана Сакића . . . ми смо овим путем само неколико година удаљени од друштва које живи као Мексичко данас . . .
Укинута је Чаролија, Змајеве дечије игре, али имамо Пинкове звездице . . . све је то процес који дуго траје али исход је врло јасан!

И најбоље од свега је то што ће кад постанемо Мексико у Европи прве обесити те пизде од Твитераша што данас пишу како је “Kампонески прсо и како сере..” . .

Боб Гелдоф – The Great Song Of Indifference:

П.С.
Ја искрено не желим подршку тих људи, само сам искористио прилику да поново укажем на то каква су гованца у суштини.

Извор ФБ профил Милана Кампонеског

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here