Karanović: Đilasovo delo „Nova klasa“ imalo je ogroman uticaj na svetski komunistički pokret

Podelite:

Na tribini u KCNS govorilo se o disidentskom političkom nasleđu Milovana Đilasa

SVOJU čuvenu knjigu „Nova klasa” Milovan Đilas (Podbišće 1911 – Beograd,1995) objavio 1957. godine. Štampana je u tri miliona primeraka i prevedena na oko 40 jezika. Doživela je svetsku slavu. Če Gevara je bio oduševljen tom knjigom – rekao je novosadski istoričar Ognjen Karanović na tribini „Milovan Đilas – disidentsko političko nasleđe” u Kulturnom centru Novog Sada.

– Đilasovo delo „Nova klasa“ imalo je ogroman uticaj na svetski komunistički pokret. U SSSR-u bilo je strogo zabranjeno posedovanje te knjige, uz pretnju trogodišnjim zatvorom, a za njenu distribuciju pretilo je 15 godina robije. Uprkos tome, ona je čitana i u SSSR-u Poljskoj, Kini… – kazao je Karanović.

Povodom te knjige Đilas je bio osuđen na kaznu zatvora od devet godina. U zatvoru je najviše pisao i tamo su nastala i druga njegova značajna dela. Oslobođen je 1966. godine.

Večerašnja tribina bila je nastavak predavanja o fenomenu Đilas, pošto je autor na prethodnoj tribini govorio o Đilasu revolucionaru, komunističkom funkcioneru i funkcioneru Titove Jugoslavije, sve do Trećeg plenuma SKJ (januar 1954) na kojem je razvlašten. Posle tih događaja, Đilas je podneo ostavku na funkciju predsednika Savezne narodne skupštine, kao i na sve ostale funkcije.

– Mada nije bio isključen iz SKJ, on je tri meseca kasnije sam napustio partiju i to ne slučajno. On, naime, nije tu pobunu, koju je detaljno opisao u svojim kasnijim delima, počeo zbog ličnog sukoba sa Titom. Đilas se bunio protiv sistema za koji je mislio da ne ostvaruje svoj cilj. Zapravo, Đilas je počeo da odbacuje komunističke dogme – rekao je Karanović.

Autor je u nastavku ocenio da do te promene u Đilasovom viđenju sistema verovatno ne bi ni došlo da se nije dogodio Informbiro 1948. godine. Bio je to sukob između dve komunističke države – velikog komunističkog bloka protiv, do tada, najvernije socijalističke države Jugoslavije u tom istom bloku. Reč je o prvom sukobu takve vrste u istoriji socijalističkog pokreta.

U sukobu Partije i Đilasa, uticaja su imali različiti faktori, počevši od novoformiranih Ćilasovih ličnih utisaka o budućnosti i svrsishodnosti KPJ i ideologije čiji je ona bila nosilac.

S druge strane, Đilas sa svojim idejama i idealima, dinarskom violentnom prirodom, žestokim temperamentom, fanatizmom i idealizmom, na kraju nije bio dorastao političkim izazovima složenog i osetljivog vremena u kojem je živeo.

Međutim, u svom disidentskom životu, u kome se preobratio od radikalnog marksiste do komunističkog reformatora, od komunističkog reformatora do socijaliste i od socijaliste do socijaliste i demokrate, produkovao je jednu novu političku doktrinu.

Bio je to potpuno novi Đilas. Doživeo je politički i duhovni preobražaj. Postao je demokratski socijalista, veran levičarskim idejama, ali je shvatio da je demokratija najviši stepen političkog sistema, svrsishodnog i funkcionalnog za život ljudi. Takvom uverenju Milovan Đilas ostao je veran do kraja života.

Novosti

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here