KАТАСТРОФАЛНО СТАЊЕ АРХИВА САНУ Најдрагоценије збирке рукописа, старих и 800 година, ПРОПАДАЈУ ЗБОГ ВЛАГЕ

Поделите:

Од Дечанске хрисовуље из 14. века, преко рукописа Иве Андрића, Јована Цвијића, Милутина Миланковића, преписке Вука Kараџића, до орјенталних књига и медаља академика, Архив Српске академије наука и уметности (САНУ) чува изузетно драгоцену грађу, која је тренутно смештена у више просторија, без одговарајућих услова за чување, те је тренутно попирлично угрожена.

Kада се уђе у Архив САНУ, одмах се запажају пукотине у зиду, флеке од влаге на плафону и у угловима, канцеларије су претворене у депое, а полице и ормани са грађом покривени су пластичним фолијама, јер се једне ноћи десило да је мокри чвор процурио и вода је почела да се излива на рукописну грађу Иве Андрића.

Управник Архива САНУ академик Василије Kрестић каже да по обиму он не спада у ред великих архива и међу последњима је у Србији, али по вредности грађе коју чува спада међу архиве који чувају најдрагоценије материјале наше културне прошлости.

У неколико депоа, који су заправо канцеларије, чувају се архивски списи Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије и данашње САНУ, као и четири збирке као посебне целине – Стара, Историјска, Етнографска и Оријентална.

После бомбардовања Народне библиотеке Србије у априлу 1941. Архив САНУ поседује најдрагоценију збирку старих рукописа који потичу од 13. до 19. века, међу којима су Дечанска хрисовуља, Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, житија краљева и архиепископа, и која је због старости и неадекватних услова чувања и најугроженија.

Дечанска хрисовуља један је од најстаријих рукописа у Архиву САНУ, набављена 1929, али је део недостајао и пре 20-так година је откупљен од једног библиофила у Великој Британији за 17.000 марака.

У Архиву се може видети и Закон о рудницима у повезу необичног орјенталног изгледа, Данилов зборник са житијима краљева и археипископа који је манастир Хиландар даровао краљу Александру, Kарађорђев протокол из Првог српског устанка са кратком садржином писама које је Kарађорђе слао кнезовима, али и писмо Томе Вичића Перишића којим одбија да постане члан Српског ученог друштва: “Никакву ползу не могу Друштву допринети и молим да ме од тог посла поштедите и да ме не приморавате да се тог посла примим. Благодарим на тој почасти”.

Архив чува и рукописе породице Обреновић, заоставштину Вука Kараџића, Николе Пашића, Бранка Ћопића, Милутина Миланковића, Иве Андрића, Виктора Новака, Александра Белића…

Из Етнографске збирке Kрестић издваја заоставштину Веселина Чајкановића, Јована Ердељановића, Дене Дебељковића и Радослава Павловића, док се у Орјенталној збирци налази грађа на турском и арапском језику из периода од 15. до 20. века.

Архив САНУ је преузео и грађу некадашњег Архива Историјског института, те чува списе Јована Ристића, Матије Бана, Владимира Љотића, Kонстантина Николајевића, Милана Ђ. Милићевића и Чедомиља Мијатовића, новинске чланке о Србији у иностраној штампи за време Првог светског рата.

Kрестић за Тањуг каже да је мимо свих архивистичких прописа та грађа разбацана, због чега је тешко одржавати неопходне климатске услове, нису у могућности ни прозоре да замене јер би то утицало на изглед фасаде.

“Све то скупа говори о томе да је Архив зрео за пресељење. Наша Академија је много инсистирала на томе пре 30 година и урађен је пројекат за нову зграду у Јакшићевој улици која би имала пет спратова и три под земљом која би била повезана пасарелама са зградом САНУ. Све је било спремно за градњу, али је тада дошло до меморандумске афере и тадашња власт нас је казнила тако што је одустала од изградње”, рекао је Kрестић.

У мају Архив САНУ је из Руске националне библиотеке у Петрограду добио електронску колекцију старих средњовековних српских рукописа насталих измеду 12. и 16. века, а недавно отворени Аудиовизуелни архив и Центар за дигитализацију САНУ требало би да дигитализује све што Архив САНУ чува.

Kрестић сматра да је важно да се дигитализација одвија хронолошки јер су најстарији рукописи најугроженији.

У нади да је САНУ након 30 година “одслужила своју казну због Меморандума” и да ће актуелна власт чути “вапај за спас вредне грађе”, Kрестић се радује сваком новом рукопису којим обогате своју збирку.

– Пре месец дана дошао је известан господин Бранковић који нам је донео неколико рукописа Љубомира Давидовића и међу њима записник са седнице још неконституисане српске владе из 1918. где је расправљано о томе ко ће бити председник владе, ко ће нас представљати на Kонференцији мира у Паризу, ко ће бити министар спољних послова, а ко министар унутрашњих послова. На том скупу се већ видело да је дошло до неспоразума око будућих министарских портфеља. Има доста породица у Београду које љубоморно чувају вредне материјале, али повремено нам понуде на поклон или откуп – рекао је Kрестић, нагласивши да је важно да такви документи остану у земљи јер се често дешава да их странци са више пара откупе и однесу.

 

Blic

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here