Kecmanović: I Bošnjaci bi vojnu neutralnost

Podelite:

AD su se izjasnile za ukidanje taksa Kosova na robu iz Srbije, koje su Šiptari nametnuli mesecima unazad, ali uz implicitan uslov da u nastavku pregovora dođe do „uzajamnog priznanja”. SAD su se izjasnile i za formiranje Saveta ministara BiH, koje zbog bošnjačke opstrukcije kasni gotovo celu godinu, ali uz prećutni uslov da Srpska potpiše MAP, koji je vodi u neželjeni NATO.

Ovo američko političko poigravanje na našem terenu predstavlja kontinuitet još od vremena raspada SFRJ. Državni sekretar Džems Bejker je prilikom šatl posete Beogradu ubeđivao saveznog premijera Antu Markovića da su SAD odlučno za očuvanje Jugoslavije, ali uz uslov da to bude isključivo mirnim putem i bez upotrebe sile. Tako je govorio u prestonici SFRJ dok je vlast u Sloveniji izbacivala savezne carinike i TO zaposedala državnu granicu.

JNA se tada povukla sa severozapadnih granica jer je jedina supersila na vrhuncu upregla vasceli svet protiv SFRJ. Danas, međutim, Srpska ima moćne saveznike, a ni supersila više nije jedina. Srpski član Predsedništva BiH je zato uzvratio da će, bude li Savet ministara u tehničkom mandatu progurao MAP, Srpska preuzeti sve otete nadležnosti i ukinuti sve nametnute zakone. U „bliskoistočnom” Sarajevu političari i novinari su nezvanično proglasili „stanje neposredne ratne opasnosti”, a uz asistenciju vazalnog dela srpske opozicije, sekundiraju im bivši i aktuelni visoki predstavnici, zapadni ambasadori i eksperti, a sve uz mantru o „miru, bezbednosti i stabilnosti u regionu”.

Sporazum o formiranju Saveta ministara, potpisan u Predsedništvu BiH i oročen na 5. septembar, bio je dobar upravo zato što je svakoj od strana omogućavao da ga tumači na svoj način. Ali, onda je ambasada SAD „zatražila da se razjasni i precizira šta taj sporazum konkretnije znači” i kompromis je pao u vodu.

Osokoljen „međunarodnom” podrškom, Željko Komšić, Hrvat sa bošnjačkim mandatom i tripom da je „predsednik svih Bosanaca i Hercegovaca”, zapretio je kolegi Dodiku da će „završiti u zatvoru ili pod zemljom”. A ovaj je svratio u ambasadu Rusije na konsultacije sa Ivancovom. Tako je problem konstituisanja Saveta ministara BiH podignut na viši nivo, da ne kažemo internacionalizovan, pa je temperatura počela da opada.

„Mi ćemo kao skupština RS predložiti razgovore Parlamentu Federacije BiH i ostalim konstitutivnim narodima. Mi ćemo predlagati povlačenje sporazuma o vojsci, sudu i tužilaštvu, indirektnim porezima i svega što su nametnuli visoki predstavnici i u to ne treba niko da sumnja.”

Ali još ranije, u od prekjuče propalom kompromisnom sporazumu, bošnjačka strana je ponudila MAP redukovan na samo civilni deo, ogradu da njegovo prihvatanje ne znači i članstvo u NATO-u, te garanciju da će konačna odluka zavisiti od saglasnosti Narodne Skupštine RS. I što je najzanimljivije, a u medijskim analizama zanemareno, „sve tri strane su se složile da OHR treba da ode iz BiH”. Odlazak Incka bez naslednika sigurno ne znači da EU/SAD odustaju od protektorata nad BiH.

Visokog predstavnika sa bonskim ovlašćenjima odavno niko ne uzima ozbiljno, a ni Ustavni sud BiH, sa kontrolnim paketom inostranih sudija, koji je bio preuzeo protektorsku ulogu, više nema autoritet. Bošnjaci, odnosno njihovi zapadni pokrovitelji, očito računaju da napredovanje ka evroatlantskim integracijama treba da zameni dosadašnje već anahrone i izanđale mehanizme protektorata. A pošto od onih evro nema ništa, ostaju samo atlantske, pa MAP (ANP) postaje toliko važan i beznadežno odlaže konstituisanje zajedničkih organa BiH.

Da je tako najbolje, svedoči sasvim sveža i neočekivana ponuda Izetbegovića. Pošto Srpska kao jedan od razloga odbijanja NATO-a, uključujući i MAP, navodi vojnu neutralnost Srbije, jer Srbi neće da se nađu na dve strane fronta na Drini, bošnjački lider predlaže da BiH prati Srbiju u saradnji sa NATO-om. On, naime, smatra da je Srbija u toj saradnji otišla dalje nego BiH. Ali, prvo, to bar formalno nije tačno, jer Srbija nije dostavila odgovarajući dokument. Drugo, Srbija je proglasila vojnu neutralnost, pa bi i BiH to morala prethodno da učini. Treće, vojna neutralnost Srbije znači saradnju i sa ODKB-om, pa bi Oružane snage BiH morale da nabavljaju i rusko oružje i učestvuju u vojnim vježbama na obe strane, te vodi balansiranu odbrambenu politiku.

Ako pretpostavimo da ova ponuda, sa svim navedenim implikacijama, ne dolazi samo iz Bakirove glave, onda možda predstavlja nagoveštaj novog zapadnog pristupa Bosni. Zemlja koja niti može iznutra da se ujedini, niti joj spolja daju da se raspadne, niti može normalno da funkcioniše, nema budućnost i vreme radi protiv nje. Još nije izmišljen politički sistem koji bi imao kapacitet da apsorbuje protivrečne interese, emocije i želje sva tri naroda, izuzev unije tri nacionalne republike, čemu je najbliža bila izvorna verzija Dejtona.

A ono fifti-fifti, dogovoreno na Jalti za Jugoslaviju, prolazilo je baš kroz BiH. No, ukoliko Metju Palmer dolazi samo da bi ponavljao američku priču s početka ovog teksta, ništa neće pomeriti s mesta. Bez obzira na to što ima višu funkciju od prethodnika.

Nenad Kecmnović

 

 „Pogledi”

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here