Kecmanović: Izrabljuju nas svetski centri moći, uz asistenciju lokalne elite

Podelite:

„Postoji lokalna finansijska elita koja učestvuje u tom izrabljivanju, ali suština jeste u globalnom kolonijalizmu“, ističe on

Ne bunim se kada me opisuju kao nacionalistu. Moj nacionalizam na novom poslu će se ogledati u tome što ću ravnopravno tretirati sve što je važno u okviru srpske kulture. Ljudi s kojima sam neistomišljenik, pa i oni sa kojima se privatno ne podnosim, dobrodošli su na Radio-televiziju Srbije, pod uslovom da imaju šta da kažu.

Ovako pisac Vladimir Kecmanović prvi put govori o tome kako u narednom periodu planira da uređuje kulturno-umetnički program RTS. Za dva i po meseca, koliko je urednik ovog programa, uveo je neke promene, ali smatra da je još rano da o tome govori.

 Kad dođe vreme, davaću izjave za medije  obećao je Kecmanović u intervjuu za Novosti.

Da li je posle imenovanja bilo reakcija iz tzv. druge Srbije, koja u vama vidi tvrdog nacionalistu?
 Nije mi poznato da je neko javno reagovao.

A šta mislite o optužbi da ste nacionalista i desničar?
 Nacionalizam se sve do vremena Benita Musolinija tretira kao leva ideja. Posle Musolinija, koji je tu ideju preokrenuo na svoj način, nacionalizam počinje da dobija desničarsku konotaciju. Živimo u doba globalnog imperijalizma, u kome nacionalizam, a naročito nacionalizam malih naroda, ponovo postaje progresivna ideja. Autentični levičari širom sveta zastupaju upravo stav da je borba protiv globalizacije i borba protiv neokolonijalizma nemoguća bez ideje nacionalne emancipacije. Prema tome, oni koji kažu da je nacionalizam desničarska pojava su anahroni. Možda bi bili u vreme Musolinija i Franka, ali danas definitivno nisu savremeni.

A kakav je vaš stav?
 U svakom slučaju, zastupam ideju da narod kome pripadam ne treba da bude izrabljivan. Ukoliko je to nacionalizam, jesam nacionalista.

Ko nas to izrabljuje?
 Izrabljuju nas svetski centri ekonomske moći, a naravno da ovde oni ne mogu da funkcionišu sa daljinskim upravljačem. Postoji lokalna finansijska elita koja učestvuje u tom izrabljivanju, ali suština jeste u globalnom kolonijalizmu. Takođe, sasvim je prirodno biti na strani naroda kome pripadaš ukoliko je fizički ugrožen. Često raspravljam sa onima koji napadaju nacionalizam, a zastupaju ideje koje su se u praksi pokazale kao potpuno besmislene i neostvarive. Naravno da možete i treba da imate empatiju prema drugima, ali nije logično da ona bude jača od ljubavi prema sebi.

Deluje li vam da je trenutno kod nas zavladala totalna netrpeljivost izražena u podelama i sukobima?
 Sada su se podele jako zakomplikovale. Ideološke podele ne reflektuju se na dnevnopolitičke, jer su i u vlasti i u opoziciji pripadnici onoga što se zove „prva“ i „druga“ Srbija. Stvari su se istumbale, i ideološki i dnevnopolitički sukob više nemaju veze jedan sa drugim. To stvara dodatni haos u kom se ne zna ko pije, a ko plaća.

Počinje druga sezona „Senki nad Balkanom“, učestvovali ste u pisanju scenarija, a onda prekinuli saradnju sa Bjelogrlićem…
 Do spora sa Bjelogrlićem nije došlo zbog te serije, ali jesmo se razišli.

„Senke“ a i „Ubice mog oca“, počele su emitovanje na RTS i zatim prešle na druge TV. Hoćete li pokušati da ih vratite, pošto su imale veliku gledanost?
 Naravno da ću pokušati da privučem što više kvalitetnih sadržaja. Ne zna se da li će biti novih sezona „Senki nad Balkanom“, ali sigurno ću predložiti da se „Ubice mog oca“ vrate na RTS, pošto ta serija ima nove nastavke, a donela je veliki uspeh i sebi i ovoj kući.

Ima li RTS snage da počne snimanje nove velike serije?
 Postoje neke ideje, ali ne bih još govorio o tome. Večita je dilema da li ići na više jeftinijih projekata ili na manje skupljih. Lično sam za drugu varijantu, tim pre što RTS ima mogućnost da, za razliku od privatnih televizija, kvantitetu pretpostavi kvalitet.

Najavljivali ste da će prema motivima vašeg romana Feliks biti snimljena serija. Šta je sa tim projektom?
 Producent je pripremio nekoliko pilot-epizoda, sinopsis, i u pregovorima je sa operaterima.

U vreme premijere Feliksa u Zvezdara teatru, ponovo je štampan taj roman u „Laguni“. Kakve su reakcije?
 Naišao je na dobar prijem kod publike i živi drugi život. Drago mi je što je tako, jer sam bio nepravedan prema toj knjizi. Nepunih godinu dana posle izlaska te knjige objavio sam Top je bio vreo, oko kog se digla velika gužva. Feliks je, tako, bio zaboravljen, sve dok sa predstavom i novim izdanjem nije ponovo oživeo.

Već ste govorili o Josipu Brozu. Dokle ste stigli?
 Roman o Titu pišem već nekoliko godina i trenutno je u fazi „odmaranja“, ne zato što mi ne ide, nego zato što mi ide preterano dobro. Gubim kontrolu nad tekstom, što mi se ranije nije događalo. Za sledeću godinu spremam kraći ljubavni roman.

Šta vas je podstaklo na to da pišete ljubavni roman?
 Možda kriza srednjih godina.

O Titu su napisane stranice i stranice različitih tekstova, a vi sad pišete roman?
 Teško je naći ugao za pisanje fikcijskog teksta o tom liku. Titov život i ono što se priča o njemu su do te mere fantastični da obesmišljavaju literarnu igru. Tito će u mom romanu biti predstavljen iz iščašene vizure, jer jedino na oneobičavajući način ozbiljno književno može da se bavi njegovim likom. Sve ostalo bi bilo prepričavanje biografije. Neće biti istorijski roman, ali će bezbroj činjenica iz Titovog života i mistifikacija biti u njemu. Na primer, bavim se pitanjem njegovog porekla, ali bez ambicija da mogu da dam tačan odgovor. Bezbrojne verzije koje postoje su bogomdane za proznu mistifikaciju.

Da li smatrate, kao i mnogi, da je Broz kriv za raspad Jugoslavije?
 Definitivno jeste stvorio osnove za raspad te zemlje, i to raspad po nepravedno skrojenim republičkim šavovima.

Kako vam izgleda sadašnja književna scena?
 Haotično. Postoje grupe književnih kritičara koji se ponašaju kao da žive u paralelnim kosmosima. Ili, u najmanju ruku, u različitim vremenima i na različitim kontinentima.

Da li je uloga književnog kritičara izgubila smisao?
 Gubi ga iz dana u dan. Tabloidizacijom medija ona gotovo nestaje sa oficijelne scene i prelazi na društvene mreže, gde potpuno ravnopravan tretman imaju neko ko nije pročitao dve knjige u životu i akademik. Svako govori šta mu padne na pamet, i to ne može da se nazove ozbiljnom percepcijom. Kritičari nisu imali veliki uticaj ni kad sam počinjao. Neke nagrade da, kritički tekstovi ne. Sada je, međutim, stvar izmakla kontroli. Čitalac je prepušten samom sebi i sopstvenom ukusu, što s jedne strane nije loše, ali s druge jeste. To je lagodna pozicija ukoliko je pisac već afirmisan, jer ne mora da se osvrće na to šta drugi misle o njemu, osim ako oni, igrom slučaja, imaju nešto suvislo da kažu.

Nedavno ste obeležili deset godina grupe P70. Da li ste ostali verni principima zbog kojih ste se udružili?
 Ljudi nas često pitaju: „Šta je s vama? Ništa ne radite.“ Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stojiljković, Marko Krstić i ja nismo se odrekli onih postulata zbog kojih smo se okupili, a to su protivljenje pretvaranju književnosti u robinju ideoloških mantri i ekstremnoj idiotizaciji književnosti sa ciljem prilagođavanja zahtevima najšireg tržišta. Ostali smo dosledni tim principima, uz to što smo i dalje u prijateljskim odnosima. To je znak da književna grupa još postoji.

SAJAM KNJIGA
 Ove godine je bilo znatno manje posetilaca na Sajmu knjiga, uprkos tome što se javno tvrdi da nije – smatra Kecmanović. – Krivci su organizatori Sajma i najveći izdavači. Nisu spustili cenu ulaznica, a veliki izdavači, koji imaju lance knjižara, daju u njima popuste jednake kao na Sajmu. Čitalačka publika je „provalila“ taj mehanizam, zato što se to ponavlja dugi niz godina. Zato ne idu na Sajam.

SUMANUTA IDEJA O JUGOSLAVIJI
 U Beograd postoji određeni broj ljudi koji i dalje insistiraju na jugoslovenskoj ideji i ignorišu činjenicu kako se i na koji način Jugoslavija dva puta raspala  kaže Kecmanović.  Sebe smatraju avangardom, a ne shvataju da time ne samo da Srbe vuku u još jednu priču koja je za nas pogubna, nego i potencijalno vrše nasilje nad ostalim žiteljima bivše Jugoslavije koji su dva puta sasvim jasno dokazali da ne žele tu državu. Umesto da se ta činjenica prihvati, optužuju se ostali Srbi da su krivi što drugi ne žele Jugoslaviju. To je sumanuta ideja.

 

Autorka Dragana Matović

 

 

Izvor Večernje novosti,

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here