Ко је Сергеј Лавров и какве поруке доноси у Бањалуку?

Поделите:

Бањалуку ће данас посјетити један од најзначајнијих свјетских дипломата, министар спољних послова Русије Сергеј Лавров. Долазак Лаврова представља наставак дипломатске подршке Москве Републици Српској, али и Дејтонском споразуму, сматрају стручњаци за међународне односе.

и Дејтонском споразуму, сматрају стручњаци за међународне односе.

Лавров је у понедјељак требало да присуствује освештењу темеља српско-руског храма у Бањалуци, али је посјету БиХ и Републици Српској помјерио за петак.

– У овом тренутку најзначајнија дипломатска подршка Републици Српској долази из Москве. Долазак руског шефа дипломатије представља директан показатељ да се та подршка наставља и да господин Лавров подржава овакво стање у БиХ, гдје Република Српска има све самосталнију улогу. С друге стране, то је показатељ свима онима који у БиХ спекулишу да ли је та подршка и даље снажна. Да, она је у овом тренутку на истим позицијама на којима је била и раније. То је и одговорно с руске стране, јер је Русија један од гараната Дејтонског мировног споразума – каже за Српскаинфо Жељко Будимир, магистар међународних односа.

Према његовим ријечима, Русија је до сада најозбиљније и најдосљедније подржавала Дејтонски мировни споразум, самим тим и уставно уређење БиХ.

– Видите да је дјеловање руске Амбасаде у БиХ уздржано, са доста дипломатског такта, чак и када је њиховим држављанима забрањиван улазак у БиХ. За Русију се дефинитивно не може рећи да је била фактор нестабилности. Такође, не треба заборавити ни руску хуманитарну помоћ прије неколико година за вријеме поплава – подсјећа Будимир.

Он каже да код одређених политичких актера у ФБиХ неће изостати негативни коментари посјете, али сматра да они ипак неће имати толико негативан одјек као што би имали само прије неколико година, а разлог је дипломатска осовина Москва-Анкара, која је све израженија у свјетској политици.

Професор међународних односа Милош Шолаја сматра да Лавров у Бањалуци може само да каже оно што је службени став Русије, а то је подршка Дејтонском мировном споразуму.

– На крају крајева, Русија је учествовала у његовом доношењу, тако да нема никаквог разлога да буде супротно. Да ли посјета Лаврова доноси предност некој страни? Не доноси. Друго, његова посјета и сарадња са Републиком Српском је у складу са чланом три Дејтонског устава, осим ако се не мисли да за тако нешто треба тражити сагласност институција БиХ. Али, када би се Парламентарна скупшина БиХ питала, не би Лавров никада дошао – каже Шолаја.

Говорећи о посјети Лаврова из угла Русије, Шолаја наглашава да је легитимно право сваке државе да шири своје интересе тамо гдје сматра да треба, у складу са међународним правом.

– Овдје нема ништа изван тога. Мислим да посјета Лаврова највише доприноси перцепији Републике Српске у оквирима БиХ и у регионалним димензијама – закључио је Шолаја.

Подсјећамо, захваљујући вету руског амбасадора Виталија Чуркина у Савјету безбједности УН, спријечено је усвајање британског приједлога резолуције о Сребреници.

Претходно је шеф руске дипломатије, у јуну 2015. године, након састанка са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком, рекао да је ова резолуција апсолутно антисрпска.

Састанак Додика и Лаврова у Санкт Петербургу (Фото: РТРС)

Састанак Додика и Лаврова у Санкт Петербургу (Фото: РТРС)

Лавров је у филму Сергеја Бриљева о некадашњем сталном представнику Русије у УН Виталију Чуркину рекао је да је Чуркин дао огроман допринос у обезбјеђивању права Републике Српске, гдје му је чак поклоњено и парче земље.

Спутњик је направио листу пет разлога зашто у свијету доживљавају Сергеја Лаврова као врхунског владиног званичника

1. Чува леђа у тешким тренуцима

Лавров је постао стални представник у Уједињеним нацијама 1994. године кад је Русија пролазила кроз тешку економску и политичку кризу, а њен утицај на међународном плану био на најнижем нивоу. Међутим, вријеме проведено у Уједињеним нацијама искористио је мудро, учећи о свим међународним питањима. Други званичници су коментарисали да је изгледао као да је пролазио кроз убрзани курс међународних односа.

Док је био руски представник у УН, Лавров је био нешто другачији од осталих делегата јер је био независнији од директива своје Владе. Ово је била успјешна стратегија за Лаврова, а захваљујући њему УН су 2003. усвојиле рекордан број иницијатива погодних за Русију.

2. Може да разговара са сваким

Лавров је провео четири године у Шри Ланки и 17 година у САД, радећи у Уједињеним нацијама. Током времена проведеног у иностранству, Лавров је био у прилици да се упозна са многим културама и лидерима. Током првог скандала са објављивањем карикатура пророка Мухамеда 2006. године, Лавров је са шпанским министром спољних послова написао чланак у коме се позива да се “алијанса цивилизација” супротстави наративу “сукоба цивилизација”.

Исте године написао је чланак “Русија у глобалној политици” који се сматра темељом модерне руске спољне политике, у коме каже да Русија неће стати ни на једну страну у “сукобу цивилизација” и да се неће свађати са муслиманским свијетом. У истом тексту написао је да је Русија против “трансформације дипломатије” од обојених револуција до изградњи државе у ирачком стилу.

3. Остаће пријатељ без обзира на тешка политичка питања

Каже се да пријатељи остају пријатељи ако не разговарају о неким питањима попут религије и политике. Међутим, Лавров води рачуна да остане пријатељ чак иако се на путу пријатељства испречи политика. На фотографији из јануара 2013. године током протеста “Мајдан” у Украјини, који је послије мјесец дана довео до пуча, Лавров позира са портпаролком Стејт департмента Џејн Псаки, која носи розе “ушанку” (шубару са пријеклопима за уши) са совјетским ознакама.

Ово није први пут да је Лавров међународна питања преносио на лични ниво. Кад је 2005. америчка државна секретарка Кондолиза Рајс изјавила да у Русији нема слободе штампе, Лавров је саставио збирку чланака и информативних блокова из електронских медија и послао их Рајсовој дипломатском поштом.

4. Кад загусти, постаје чвршћи

Лавров је имао тешке разговоре у посљедњих неколико година, од одвраћања САД да нападну снаге сиријске владе у посљедњем тренутку, до мировних преговора у Грузији, Украјини, Сјеверној Кореји и Ирану, између осталих. И поред свега, он поуздано ради чак и кад међународни партнери захтијевају немогуће.

У 2009. години, Лавров је ријешио напет спор у Цириху током разговора о турско-јерменској граници који су пријетили да пропадну јер су обје стране хтјеле да изађу са жестоким изјавама прије церемоније потписивања.

Лавров и друге дипломате чекале су у сусједној просторији док је америчка државна секретарка Хилари Клинтон покушавала да наговори обје стране да почну разговарати прије 20 часова. Лавров је, уморан од чекања, ушао у главну просторију и дао цедуљу министру спољних послова Јерменије Едуарду Налбалдијан,у на којој је писало: “Едуарде, слажем се. Церемонија без изјава”. Два сата касније турски и јерменски предсједник потписали су споразум у тишини.

5. Упркос свему, он још увијек има времена да напредује

На конференцији АСЕАН, гдје су скечеви традиција, Лавров је је звијезда. Године 2005. обукао се као џедај, све са свјетлосном сабљом, и тако је разговарао са својим замјеником у организацији АСЕАН држава, називајући је најмоћнијом алијансом у Азији. У другом дијелу свог наступа, он је пјевао “Азијска звијездо / Ти си најбољи пријатељ Русије” уз мелодију рок-опере “Исус Христ суперстар”. Године 2006. он је провео више од пет сати снимајући пјесму коју би синхронизовао током наступа, у којем обећава сву азијску слободну нафту у замјену за пријатељство са Русијом преко САД.

У 2007. Лавров и његов замјеник, Александар Лосјуков разговарали су како да Русија и АСЕАН направе искрено партнерство кроз употребу националних јела и пића.

У слободно вријеме, Лавров такође пише поезију и иде на рафтинг.

Извор: РТРС

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here