Kо је у Србији решио да осрамоти Битку на Kошарама и њене хероје

Поделите:

Мора ли све у Србији да се осрамоти, укаља, унизи. Мора ли на све да се баци сенка и од свега да се направи мизерија и беда. Чиме су заслужиле жртве Битке на Kошарама и њихове породице да се и та тема претвори у примитивно јефтину шибицарску игру у јавности.

Обрадовао се највец́и део земље када је обелодањено да филм „Kошаре” почиње да се снима, симболично, на Видовдан ове године.

После деценија антисрпских „блокбастера” и филмских памфлета у којима су Срби негативци и убице, најављено је уметничко дело о чувеној бици која је трајала 67 дана мрачног пролец́а 1999. године и у којој је погинуло 108 голобрадих припадника ЈНА.

Срамотне игре око Битке на Kошарама

Задрхтало је срце многима кад су чули да ц́е бити овековечено епско јунаштво српских војника који су спречили копнену инвазију терориста ОВK помогнутим НАТО авионима, дубоко у трбух Метохије.

Срећни су били сви којима је преко главе хиперпродукција „уметничких остварења“ у којима су млади Срби представљени као десничари, скинхедси, насилници, малоумни делинквенти, злочинци.
Уз помоћ државе, Војске Србије, националног Филмског центра, кренуло се у снимање аутентичног играног филма на основу сведочења војника који су преживели пакао у врлетима и гудурама Kошара.

Није прошло ни два месеца од прве клапе, а уследио је „неочекивани обрт“, који подсец́а на неке тривијалне заплете у домаћим филмовима, а због којег би многи морали да поцрвене од срамоте. Уследио је – рез.

Обелодањено је да је филм престао да се снима, покуљала је у јавност „прљава вода“, а сазнали смо, у најкраћем, да постоји непомирљив сукоб између филмске екипе и продуцената.

Све звучи банално: продуценти захтевају од режисера Балше Ђога да промени сценарио и „олакша“ причу како би се брже снимили и филм и телевизијска серија. Аутор на то не пристаје, јер је снимање одмакло, и сада је Битка на Kошарама – поново жртва.
Небитно је овде да ли је у позадини свега сукоб концепција, уметничких погледа и идеја или само уцвељених сујета.

Небитно је и да ли се иза спора крију финансијски разлози, маркетиншке законитости, правила дивљег тржишта која нагризају и културу.

Небитно је чак и да ли су се у све уплеле и неке закулисне политичке игре, јер се некима, нарочито споља, сигурно не би допала филмска сага о јуначкој одбрани српске земље. И такви данас сигурно сеире.

Све је то небитно у овом тренутку.

Битно је да са овом грозном епизодом под хитно мора да се прекине. Одмах!

Ако то нису у стању сами да ураде филмски радници којима је поверено снимање, онда би морао да се умеша неко јачи – министарство, влада, врховни командант.

Јер Битка за Kошаре не сме више ниједан дан да буде предмет ситношићарџијског инаћења и срамоћења појединаца.

Ауторитети који имају полуге моћи и који су обезбедили и новац за филм, истог тренутка морају да пронађу решење да пресеку ужасно сплеткарење и натезање и да се снимање филма настави. Иначе ц́е и сами сносити одговорност за бламантну и недостојну мрљу на историјској бици.

Битка за Kошаре није само савремени српски мит. У тај рат су послати младиц́и са служења редовног војног рока који су имали 20, 21, 22 године. Оставили су кости у снегу Проклетија.
Њихови родитељи, брац́а и сестре нису их дочекали. Али ц́е заувек бити поносни на њих. Kао што ц́е бити поносна и Србија.

Зато нико нема право да ставља себе испред узвишености теме и да калкулантски жонглира пред херојима Kошара.

Видовдан, кад је почело снимање Kошара, јесте носио увек и неки усуд кроз нашу историју. Али данас је Преображење – шанса, а у овом случају и обавеза, да се све опет преокрене.

sputnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here