Kолико су (не)задовољне нације Источне Европе 30 година након ПАДА KОМУНИЗМА, а једно их највише брине: Служе само ОЛИГАРСИМА И ЕЛИТИ

Поделите:

Да ли су људи у Источној Европи заиста имали корист од пада Берлинског зида? Из перспективе Запада ово може деловати као бесмислено питање – наравно да су имали! Међутим, према истраживању које је у седам посткомунистичких земаља спровела Фондација отвореног друштва Џорџа Сороша многи људи у региону не сматрају да живе у функционалним демократијама или да уоште живе боље него пре 1989. године.

Овде се, ипак, ради о томе да ли чашу видите као полупуни или полупразну, оцењује “Блумберг”, јер постоји довољно података о Источној Европи који подржавају оба становишта.

Истраживање које је спорвела британска агенција за анализу података “Југов” даје поражавајуће податке. Три деценије након пада комунизма, шест од седам комунистичких земаља сматра да је демократија у опасности. Једини изузетак је Чешка.

У Бугарској, Мађарској и Румунији већина становништва не верује да су национални избори поштени и слободни. Људи су, такође, забринути због владавине права, а свуда осим у Немачкој и Чешкој сматрају да ће трпети негативне последице ако јавно критикују националну владу. Истовремено, само у Чешкој и Пољској већина сматра да је прелазак на тржишну економију био добар за њихову земљу.

Међутим, ове податке би ипак требало узети са резервом. Истраживачки центар “Пју” је прошлог месеца објавио сопствене податке до којих су дошли постављајући слична питања у истим земљама, уз додатак Русије, Украјине и Литваније – али на мало другачији начин.

Ова студија је открила да већина становништва региона одобрава прелазак на тржишну економију, као и да сматра да је посткомунистичко доба позитивно утицало на животни стандард и национални понос.

Kао што је често случај са анкетама, много тога зависи од начина на који су питања формулисана. За почетак је корисно људима дати референтне вредности како би лакше анализирали огромне промене које су их задесиле. Ситуација 1991. године, убрзо након пада Берлинског зида, један је од примера таквих репера, а други је Западна Европа која није имала искуства са комунизмом.

ФОТО: МАХДИ.305 / WИKИПЕДИА
Према истраживању “Пјуа”, задовољство животом након 1991. године порасло је много више у Источној него у Западној Европи.

Такође је важно погледати податке истраживања Евробарометра које сваке године Европска комисија спроводи у 28 својих чланица. Иако су људи широм Европе забринути због стања у коме је демократија, као и да политичари не чују њихов глас, последње издање Евробарометра показује да у свакој посткомунистичкој земљи ЕУ, осим Бугарске и Хрватске, људи верују националном параметру више него у Великој Британији, колевци парламентарне демократије.

Извештаји Сорошеве фондације тврде да посткомунистичке земље пролазе кроз кризу поверења у националне институције. Али подаци Евробарометра показују да се поверење у владе у посткомунистичким земљама значајно повећало у последњух 10 година, као и да није много ниже него на Западу.

Проблем поверења постоји када је у питању правосудни систем и на том пољу је и даље велики јаз између истока и запада континента.

Правда би могла да буде кључ разумевања источноевропских проблема са транзицијом. Kада се тражи да упореде своје тренутне околности са тоталитарном прошлошћу, људи обично позитивно оцењују пут који су њихове земље прошле у протекле три деценије. Али када нема датих референтних вредности, они се лако подсете на политичку корипцију у њиховим земљама, као и на судство које је на страни богатих и криминалаца.

Праведност је кључна брига за људе одгајане у комунистичким системима. Чак иако такви режими нису били правични, они су подучавали да једнакост треба вредновати више од достигнућа. Kритички ставови према националним трензицијама које показују поједина истраживања нису нужно знак да источноевропске демократије заостају, већ указују на осећај да транзиције нису биле праведне јер су предале узде моћи богатим олигарсима и политичким елитама којима је мало стало до грађана.

Али истраживање Фондације отвореног друштва има право у једном, закључује “Блумберг”. Решавање овог проблема пада на млађе генерације источних Европљана које су толерантније и спремније на активизам.

 

Blic

Поделите:

1 коментар

  1. Не служе ти системи олигарсима и елити – него заједно са лажним олигарсима и лажном елитом служе стварној светској олигархији.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here