Koliko su (ne)zadovoljne nacije Istočne Evrope 30 godina nakon PADA KOMUNIZMA, a jedno ih najviše brine: Služe samo OLIGARSIMA I ELITI

Podelite:

Da li su ljudi u Istočnoj Evropi zaista imali korist od pada Berlinskog zida? Iz perspektive Zapada ovo može delovati kao besmisleno pitanje – naravno da su imali! Međutim, prema istraživanju koje je u sedam postkomunističkih zemalja sprovela Fondacija otvorenog društva Džordža Soroša mnogi ljudi u regionu ne smatraju da žive u funkcionalnim demokratijama ili da uošte žive bolje nego pre 1989. godine.

Ovde se, ipak, radi o tome da li čašu vidite kao polupuni ili polupraznu, ocenjuje “Blumberg”, jer postoji dovoljno podataka o Istočnoj Evropi koji podržavaju oba stanovišta.

Istraživanje koje je sporvela britanska agencija za analizu podataka “Jugov” daje poražavajuće podatke. Tri decenije nakon pada komunizma, šest od sedam komunističkih zemalja smatra da je demokratija u opasnosti. Jedini izuzetak je Češka.

U Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji većina stanovništva ne veruje da su nacionalni izbori pošteni i slobodni. Ljudi su, takođe, zabrinuti zbog vladavine prava, a svuda osim u Nemačkoj i Češkoj smatraju da će trpeti negativne posledice ako javno kritikuju nacionalnu vladu. Istovremeno, samo u Češkoj i Poljskoj većina smatra da je prelazak na tržišnu ekonomiju bio dobar za njihovu zemlju.

Međutim, ove podatke bi ipak trebalo uzeti sa rezervom. Istraživački centar “Pju” je prošlog meseca objavio sopstvene podatke do kojih su došli postavljajući slična pitanja u istim zemljama, uz dodatak Rusije, Ukrajine i Litvanije – ali na malo drugačiji način.

Ova studija je otkrila da većina stanovništva regiona odobrava prelazak na tržišnu ekonomiju, kao i da smatra da je postkomunističko doba pozitivno uticalo na životni standard i nacionalni ponos.

Kao što je često slučaj sa anketama, mnogo toga zavisi od načina na koji su pitanja formulisana. Za početak je korisno ljudima dati referentne vrednosti kako bi lakše analizirali ogromne promene koje su ih zadesile. Situacija 1991. godine, ubrzo nakon pada Berlinskog zida, jedan je od primera takvih repera, a drugi je Zapadna Evropa koja nije imala iskustva sa komunizmom.

FOTO: MAHDI.305 / WIKIPEDIA
Prema istraživanju “Pjua”, zadovoljstvo životom nakon 1991. godine poraslo je mnogo više u Istočnoj nego u Zapadnoj Evropi.

Takođe je važno pogledati podatke istraživanja Evrobarometra koje svake godine Evropska komisija sprovodi u 28 svojih članica. Iako su ljudi širom Evrope zabrinuti zbog stanja u kome je demokratija, kao i da političari ne čuju njihov glas, poslednje izdanje Evrobarometra pokazuje da u svakoj postkomunističkoj zemlji EU, osim Bugarske i Hrvatske, ljudi veruju nacionalnom parametru više nego u Velikoj Britaniji, kolevci parlamentarne demokratije.

Izveštaji Soroševe fondacije tvrde da postkomunističke zemlje prolaze kroz krizu poverenja u nacionalne institucije. Ali podaci Evrobarometra pokazuju da se poverenje u vlade u postkomunističkim zemljama značajno povećalo u poslednjuh 10 godina, kao i da nije mnogo niže nego na Zapadu.

Problem poverenja postoji kada je u pitanju pravosudni sistem i na tom polju je i dalje veliki jaz između istoka i zapada kontinenta.

Pravda bi mogla da bude ključ razumevanja istočnoevropskih problema sa tranzicijom. Kada se traži da uporede svoje trenutne okolnosti sa totalitarnom prošlošću, ljudi obično pozitivno ocenjuju put koji su njihove zemlje prošle u protekle tri decenije. Ali kada nema datih referentnih vrednosti, oni se lako podsete na političku koripciju u njihovim zemljama, kao i na sudstvo koje je na strani bogatih i kriminalaca.

Pravednost je ključna briga za ljude odgajane u komunističkim sistemima. Čak iako takvi režimi nisu bili pravični, oni su podučavali da jednakost treba vrednovati više od dostignuća. Kritički stavovi prema nacionalnim trenzicijama koje pokazuju pojedina istraživanja nisu nužno znak da istočnoevropske demokratije zaostaju, već ukazuju na osećaj da tranzicije nisu bile pravedne jer su predale uzde moći bogatim oligarsima i političkim elitama kojima je malo stalo do građana.

Ali istraživanje Fondacije otvorenog društva ima pravo u jednom, zaključuje “Blumberg”. Rešavanje ovog problema pada na mlađe generacije istočnih Evropljana koje su tolerantnije i spremnije na aktivizam.

 

Blic

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here